Najavljeni popis imovine Kliničko-bolničkog centra „Dragiša Mišović“ je otkazan.
Popis imovine te ustanove zakazan je na osnovu sudske presude o vlasništvu nad zemljištem na kojoj se bolnica nalazi, u korist Simonide Tanasijević. Na osnovu te presude od kliničko-bolničkog centra potražuje se isplata duga od 1,1 milion evra. Do sudskog procesa je došlo budući da ta ustanova ne raspolaže takvim platežnim sredstvima.
Ranije je direktor te bolnice Radiša Šćepanović prokomentarisao odluku suda rečima: “Ja ne želim da komentarišem presudu, da li je pravedna ili ne, ali nije u redu da bolnica plaća taj dug, jer niti ima taj novac niti je taj dug napravila“
Iako je popis imovine otkazan, ispred KBC „Dragiša Mišović“ danas se okupilo višedesetina građanki i građana i pripadnika različitih organizacija da bi iskazali svoj protest protiv ovakvog tretmana javne zdravstvene ustanove.
Za Mašinu je ovaj slučaj prokomentarisao predsednik Novog sindikata zdravstva Živorad Mrkić:
To je ustanova koja je u javnoj svojini i prosto mi je neverovatno da dođe do takve sudske presude. Još je crnje što se ovde radi o nečemu što predstavlja zaštićeni javni interes. Od funkcionisanja KBC „Dragiša Mišović“ zavisi zdravlje a u određenim slučajevima i život građana Beograda i Srbije, i ne može se sprovoditi sudsko izvršenje nad onim sredstvima od kojih zavisi život i zdravlje pacijenata.
Mrkić smatra da ovaj problem mora da reši sama država buduči da
Život i zdravlje su ustavom zaštićene vrednosti. Zato, mislim da država, koja postoji da bi zaštitila javni interes, mora sama da reši ovaj problem.
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je da rad KBC „Dragiša Mišović“ nije ugrožen, dodajući da će nadležni poštovati sudske odluke.
Ovakav odnos vlasti prema javnoj zdravstvenoj ustanovi jasno pokazuje njen antisocijalni politički kurs. Iako je poslednji premijerski ekspoze štedeo reči o zdravstvu, nastavak mera štednji i favorizacija profitnog motiva nedvosmisleno ukazuju na to da će pristup zdravstvenim usluga u sve većoj meri predstavljati luksuz. O stanju u tom sektoru svedoče i podaci da zarad boljih materijalnih uslova samo prošle godine zemlju je napustilo više od hiljadu lekara i osamsto medicinskih sestara.
Takođe, svedočimo i rastućem broju deložacija, koje pogađaju kako osiromašeni deo populacije, tako i ljude koji se nađu na putu investitorskih poduhvata i, na šta ukazuje odnos vlasti prema KBC „Dragiša Mišović“, javne institucije. O tome da su deložacije svakodnevica današnjeg društveno-ekonomskog sistema govore i pokreti širom sveta koji su se formirali upravo oko potrebe za sučeljavanjem sa tim problemom.
Slučaj KBC „Dragiša Mišović“ jasno govori o još jednom aspektu antisocijalnog političkog kursa aktuelne vlasti, naime o procesu restitucije. Takozvanim povraćajem imovine od društva se oduzima vrednost u korist malobrojnih individua i, pre svega verskih, ustanova, čime se javnosti, u slučajevima poput KBC “Dragiše Mišović”, nanosi neprocenjiva šteta. Takvim izvlaštenjem društvo koje je istorijski ulagalo svoj rad u te vrednosti biva uskraćeno za javne usluge, javne prostore, resurse ili pak preduzeća.
