Kako nam je ovaj izvor potvrdio, događaj je usledio nakon više meseci pritisaka na sindikalne aktiviste sindikata kabinskog osoblja. Sled događaja je indikativan: sindikat kabinskog osoblja je reprezentativan sindikat i pre izvesnog vremena je zahtevao početak pregovora o kolektivnom ugovoru. Međutim, kako nam je sagovornik rekao, kompanija je odbila sve predloge i razgovore, pokušala da nametne svoj kolektivni ugovor koji je bio veoma nepovoljan za radnike te se umesto toga odlučila na pritisak prema članovima sindikata.
Kao primere konkretnih oblika tog pritiska, navedeno nam je „preskakanje“ članova sindikata prilikom avanzovanja na više položaje, pokušaj kompanije da nametne osobu blisku menadžmentu za predsednika sindikata a na kraju je Er Srbija pribegla i premeštanju članova sindikata na znatno slabije plaćena mesta. Tako je jedan deo članova prebačen u kol centar u kojem su plate osetno manje jer u ovoj službi ne postoje bonusi koje dobija letačko kabinsko osoblje za letove – što često čini najveći deo primanja na kraju meseca. Dakle, otkaz članu sindikata je izgleda samo epilog jednog dugotrajnog sistematskog pritiska i, kako se često zna reći, samo vrh ledenog brega.
Našem portalu je stigao i dopis osobe bliske evropskoj federaciji transportnih radnika u kojem se dodaje da je u pomenutoj kompaniji na delu klasičan primer razbijanja jedinog reprezentativnog sindikata, sindikata kabinskog osoblja, zato što je taj sindikat odbio da potpiše Kolektivni ugovor koji im je silom nametnut početkom godine.
U ovom se dopisu dodaje i da su strašni pritisci kompanije zasada uspešni: određeni broj radnika se odlučio da iz sindikata istupi a reč sindikat je „zabranjena“. O strategiji kompanije govori i izbor sindikalaca i sindikalistkinja koje kompanija bira za mete jer, kako su nam naveli sagovornici, od radnica koje su prebačene u kol centar čak su četiri majke i a od njih četiri, dve su samohrane majke.
„Ceo događaj je jasan vid diskriminacije, narušavanja pojedinačnih ljudskih prava, prava na rad i pravo na slobodu udruživanja. Sve institucije Srbije koje su dužne da reaguju, kao što je npr. inspektorat rada, ostale su neme, pa je jedini način da se bori protiv nastale štete dugoročni sudski postupak sa nepoznatim ishodom u smislu kompenzacije i kazne. Rukovodstvo Er Srbije, vidno ohrabreno odsustvom reakcije nadležnih, nastavlja da targetira zaposlene i sprema još sličnih premeštaja nepodobnih“, precizirano je u dopisu.
Domaće institucije, dakle, za sada nisu reagovale, pa su zato morale reagovati one međunarodne. Tako se o ovom slučaju oglasila Evropska federacija transportnih radnika, koja broji preko 5 miliona zaposlenih u Evropi. Konkretno, federacija se dopisom obratila rukovostvu avio kompanije i nadležnim institucijama u Srbiji, uključujući premijerku, resorna ministarstva i predsedništvo i zahteva sledeće:
- Prekid pritisaka i zastrašivanja: rukovodstvo Er Srbije mora odmah da prekine svaki pritisak i zastrašivanje usmereno na članove sindikata kabinskog osoblja. Radnici treba da budu slobodni da ostvaruju svoja prava bez straha od odmazde.
- Vraćanje kolega na posao: uprava mora vratiti na posao kolege koji se suočavaju sa degradacijom isključivo zbog svoje sindikalne aktivnosti. Pravedno radno mesto zahteva fer odnos prema svim zaposlenima, bez obzira na njihovu sindikalnu pripadnost.
- Poštovanje socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja: Srbija, kao zemlja kandidat u procesu proširenja EU, mora da poštuje principe EU, uključujući socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje. Ovo su suštinski elementi prava radnika i moraju se poštovati.
- Usklađenost sa međunarodnim pravom: u skladu sa Vodećim principima UN o poslovanju i ljudskim pravima, svaka zloupotreba osnovnih radnih prava od strane kompanije u državnom vlasništvu ili pod kontrolom može predstavljati kršenje obaveza države prema međunarodnom pravu. Takve radnje treba izbegavati po svaku cenu.
- Održavanje osnovnih prava radnika: sloboda udruživanja, pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje i pravo na slobodu od diskriminacije, uključujući i članstvo u sindikatu, osnovna su prava sadržana u osnovnim konvencijama i poveljama međunarodnih organizacija kao što je Međunarodna organizacija rada (ILO) i Saveta Evrope (SE). Srbija, kao punopravni član ovih organizacija, mora da štiti ova prava.
Na datom linku moguće je potpisati i peticiju kao vid podrške radnicima Er Srbije na koje se, izgleda, vrše pritisci. Peticiju je do trenutka pisanja ovog članka potpisalo više od tri hiljade pojedinaca.
Uz to, u otvorenom pismu Federacija transportnih radnika je ukazala na neprihvatljivost poteza kompanije Er Srbija ali je i podsetila da ovakav potez može biti i veoma opasan s’ obzirom da pritisak na kabinsko osoblje ugrožava bezbednost avio transporta.
To je potvrdio i dopis koji nam je stigao na našu adresu dodavši da je u pitanju i posredno ugrožavanje bezbednosti letenja: „Kabinsko osoblje Er Srbija usled negeneričke ekspanzije letenja često radi suprotno Evropskoj regulativi i domaćim zakonima, ne koristi odmor u skladu sa zakonom o radu Republike Srbije i najčešće posao obavlja u stanju zamora i premora. Iako javnost možda nije upoznata, kabinsko osoblje je vazduhoplovno obučeno osoblje i predstavlja veoma važnu kariku u lancu bezbednosti vazduhoplovstva.“
Do trenutka objave ovog članka iz kompanije Er Srbija nismo dobili odgovore na pitanja koja smo im postavili.
Problemi u avio industriji Srbije
Za mišljenje o ovom slučaju smo pitali i stručnjaka za radno pravo Maria Reljanovića. Prema njegovim rečima, ovakvi postupci – premeštanje radnika i prekidi ugovora o radu – moraju biti veoma detaljno obrazloženi a ako obrazloženja nisu adekvatna, onda su i ti postupci protivzakoniti. Takođe, on je dodao da je premeštanje i otpuštanje aktivnih i angažovanih sindikalnih članova vema retko samo koincidencija, već da to najčešće ukazuje na ove ili one vrste pritisaka na članove sindikata.
Problemi u domaćoj avio industriji nisu novi. Tako je još letos na aerodromu „Nikola Tesla“ usled nedostatka radnika dolazilo do brojnih odlaganja i otkazivanja letova a kompanija Er Srbija je kao glavnog odgovornog za situaciju tada izdvojila aerodrom „Nikola Tesla“.
Indikativno je i još nešto: ovi pritisci se dešavaju u jednoj od najbrže rastućih globalnih privrednih grana koja svake godine zapošljava sve veći broj radnika na poslovima održavanja, letenja, administracije i slično – a od toga su u velikom procentu zaposlene žene, posebno kao kabinsko osoblje.
U slučaju Er Srbije, sindikati aviomehaničara i pilota – pretežno muška zanimanja – u svojim kompanijama nemaju reprezentativnost ali je ima upravo sindikat kabinskog osoblja čije je članstvo u najvećoj meri žensko. I opet, kompanija se odlučila da vrši pritisak upravo na ovu sindikalnu organizaciju i pored toga što pritisak na nju znači pritisak na određeni broj samohranih majki na koje bilo kakav pritisak predstavlja ponekad i egzistencijalni rizik. Tako su na primer u ovom slučaju, kako nam je naveo sagovornik iz Er Srbije, sve četiri žene koje su sa letenja prebačene u slabije plaćeni kol centar majke a da su dve od njih četiri samohrane majke.
Drugim rečima, kad je gusto kompanije će se odlučiti na pritisak na najslabije karike – a to su najčešće žene, što uveliko i može objasniti dve česta fenomena: feminizovane industruje se teže odlučuju na radničke borbe, ali kada se odluče, kako je njihova snaga u jedinstvu, često čine upravo najžilavije sindikalne organizacije.
S.A.
