„U zemlji gde zbog zagađenog vazduha imamo 22.700 novoobolele dece od bronhitisa i 5.000 prijema u bolnicu zbog srčanih oboljenja i 15.000 ljudi umre pre vremena na godišnjem nivou, nadležno Ministarstvo odugovlači uspostavljanje procedura za monitoring velikih zagađivača više od decenije!“, poručili su iz Ekološkog ustanka putem saopštenja za štampu.
Kako objašnjavaju, dozvole se izdaju neverovatno sporo. Kontraintuitivno – umesto da bez dozvole zagađivači ne mogu da rade ništa, oni zapravo mogu da rade sve.
Na postojanje IPPC dozvola pažnju je skrenulo Eko Surdulica.
Ekološki ustanak se prvi put susreo sa problemom integrisanih dozvola za velike zagađivače kada su ih kontaktirali članovi udruženja Eko Surdulica navodeći da je zagađenje koje godinama emituje Knauf, fabrika kamene mineralne vune, nepodnošljivo.
Iz Ekološkog ustanka navode da su nakon toga pokrenuli niz sastanaka sa nadležnima sa ciljem da se uspostavi kontinuirani monitoring zagađenja iz fabrike Knauf. Po njihovim rečima, kontaktirali su lokalnu samoupravu, Agenciju za zaštitu životne sredine i samog zagađivača. Kako kažu, kao rezultat devetomesečnih pritisaka postavljena je mobilna stanica za merenje zagađenja. Međutim, naglašavaju, ona nema mogućnost da meri sve polutante, naročito one koji su karakteristični za proizvodnju kamene mineralne vune.
„Završili smo u ćorsokaku koji se zove objedinjena IPPC dozvola za velike zagađivače. Ova dozvola predstavlja integrisan pristup kontroli zagađivanja koji podrazumeva svođenje na minimum potrošnje sirovina i energije, sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh, vodu i zemljište, upravljanje otpadom. Na osnovu toga propisuje se na koji način zapravo neko postrojenje sme da posluje”, rekla je za medije poslanica Marušić Jablanović.
U proseku se godišnje obradi „jedna i po“ dozvola a zagađivača je 220
Registar zagađivača na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine prepoznaje 220 postrojenja. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji propisuje način izdavanja dozvola za velike zagađivače, je snazi od 2004. godine. Marušić Jablanović za Mašinu precizira da su nadležni od 2004. izdali ukupno 43 dozvole. Kada se posmatraju samo one koje je izdalo Ministarstvo, to je u proseku jedna i po dozvola godišnje. IPPC dozvole traju deset godina, tako da su neke u međuvremenu prestale da važe.
„Dok čekaju na dozvolu, veliki zagađivači mogu da emituju u vazduh i vodu bilo šta, uz vrlo slabu kontrolu zagađenja“, konstatuje ona.
Ekološki ustanak zato zahteva da nadležno Ministarstvo pokaže bar minimum odgovornosti i da omogući izdavanje dozvola propisanih zakonom, čime bi zagađenje bilo drastično smanjeno, u roku manjem od 5 godina.
I.K.
