Potrebno je brže donošenje podzakonskih akata i osnaživanje kapaciteta lokalnih samouprava za borbu protiv klimatskih promena, poručuje RERI

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI je putem onlajn tribine predstavio jednogodišnji izveštaj o sprovođenju Zakona o klimatskim promenama usvojenim u martu 2021.

Zakon o klimatskim promenama i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, usvojeni na proleće 2021. godine, su ključni propisi u oblasti energetike i klime, ocenjuju iz RERI-ja. Mirko Popović, programski direktor RERI-ja i Miodrag Gluščević iz Stalne konferencije gradova i opština su na onlajn tribini održanoj tridesetog marta predstavili rezultate jednogodišnjeg monitoringa implementacije ovih zakona, sprovedenog u okviru projekta „Energetska tranzicija u rukama građana“.

Donošenje predmetnih zakona predstavlja važan korak u energetskoj tranziciji, usaglašavanju propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije i borbi protiv klimatskih promena, ocenjuje RERI. Kako je istakao Popović, u pitanju je rani i kratak period, zbog čega se još ne mogu pratiti efekti prevođenja regulative u praksu, već pre svega analizirati sadržaj usvojenih zakona i pratiti proces usvajanja podzakonskih akata, čemu se posvetio pravni tim instituta. Izveštaj je otkrio slabe tačke ovog procesa.

Programski direktor RERI-ja je ocenio da je donošenje Zakon o klimatskim promenama trajalo predugo. Zakon je pisan od 2015. do 2020. godine, a usvojen bez ključnih izmena. Uzevši u obzir da su međunarodni propisi i preporuke u međuvremenu pooštreni, zakon je sada u nekim aspektima zastareo. Nadalje, osim što je odlaganje usvajanja odložilo i period usaglašavanja ostatka pravnog okvira i institucija novoj regulativi, ono je usporilo i period praktičnog prilagođavanja koje se očekuje od privrednih subjekata i građanstva. Prilagođavanje prakse normama je dalje otežano neusaglašenošću akata nižeg reda donesenim zakonima.

„Potrebno je neko vreme da se obveznici zakona upute u zakon i obezbede načine za njegovo primenjivanje. Smatramo da bi prethodne tri godine omogućile privredi da se bolje pripremi i tako ojača svoju konkurentsku poziciju. Sprovođenje zakona nije moguće ukoliko se blagovremeno ne donesu podzakonski akti“, istakao je Popović, a većina od oko 20 potrebih akata nedostaju ili su nedovoljno precizni. Popović je prokomentarisao da ova činjenica otkriva osnovni nedostatak nedostatak procesa formiranja pravnog okvira za borbu protiv klimatskih promena.

„Srbija nema vremena za gubljenje, naročito u oblasti klimatskih promena“, naglasio je Popović, upozoravajući na to da se naša zemlja nalazi u regionu koji je već izuzetno pogođen klimatskim promenama, zbog čega borbu protiv njih treba shvatiti posebno ozbiljno.

Popović je pojasnio sprovođenje obaveza koje proističu iz Okvirne konvencije o klimatskim promenama UN i Pariskog sporazuma, čija je Srbija potpisnica, koncentrišući se na pitanje izveštavanja, izrade plana nacionalnih doprinosa smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (NDC) i izrade dugoročne strategije za smanjenje emisija gasova staklene bašte (GHG).

Miodrag Gluščević iz Stalne konferencije gradova i opština je konstatovao da Zakon o klimatskim promenama prepoznaje jedinice lokalne samouprave kao važan element u sistemu borbe protiv klimatskih promena i dodao da se upravo na tom nivou donosi oko 70% regulative iz oblasti zaštite životne sredine. On je dodao da istraživanja pokazuju da se, ipak, nedovoljan broj zaposlenih u lokalnim upravama bavi ovom problematikom. Gluščević smatra da nedostatak kapaciteta doprinosi centralizaciji sistema zaštite životne sredine, koju je ocenio kao nepovoljnu. On se zato izjasnio u korist unapređenja administrativnih kapaciteta i uspostavljanja bolje horizontalne i vertikalne komunikacije između institucija i različitih nivoa vlasti. Gluščević se osvrnuo i niz pozitivnih pomaka u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou.

Mirko Popović je podsetio na značaj nezavisnog praćenja sprovođenja propisa, konstatujući da je transparentnosti i dostupnost podataka i informacija o radu vlasti preduslov građanske participacije i demokratskog društva, te da otvaranje javne diskusije o efektima politika i propisa otvara mogućnosti za njihovo unapređivanje. Programski direktor RERI-ja je naglasio da Srbija ima odgovornost kako prema svojim građanima, tako i prema stranim partnerima, između ostalog i kao potpisnica Okvirne konvencije o klimatskim promenama UN koja je ratifikovala i Pariski sporazum 2017. godine.

„Naš je cilj pre svega da propise približimo javnosti, da ih učinimo jasnijim, da podstaknemo učšeće svih aktera koji u borbi protiv klimatskih promena mogu da pomognu javnoj upravi, jer to nije administrativna borba, već borba koja podrazumeva širi društveni angažman“, zaključio je Popović.

Celu analizu Zakona o klimatskim promenama možete pročitati ovde.

Prethodni članak

MASA: 100 evra i sramotnih 1000 dinara ponižavajući za mlade

Štrajkačima uskraćeno zdravstveno osiguranje, javljaju mađarski prosvetni sindikati

Sledeći članak