U španskom gradu Korunji jedan vatrogasac je odbio da izvrši dobijena naređenja prilikom nasilnog iseljavanja jedne svoje sugrađanke. Vlasti u gradu su pokrenule tužbu protiv njega zbog remećenja javnog reda, dok ga veliki deo javnosti podržava i nastavlja borbu protiv deložacija.
Costas Panayotakis; Prevod: Iskra Krstić
Sposobnost kapitalističkih društava da se izdaju za demokratska zavisi, između ostalog, i od određenog tumačenja uloge zakona u okviru šireg društvenog poretka. Vladavina prava bi trebalo da bude garant demokratije i jednakosti, budući da se zasniva na ophođenju prema svim građanima kao ravnopravnima.
Institucija prava bi, štaviše, trebalo da bude sine qua non civilizovanog društvenog života, bez kojeg bi se ubrzo razbuktao haos i hobsovski rat svih protiv svih. Doprinoseći tome da društvo i institucije društva služe opštem dobru, pravo, ukratko, omogućava društveni život.
Ovakvo funkcionalističko shvatanje zakona i društvenog života lakše je održati u periodima kapitalističkog uzleta, kada je zaposlenje dostupnije i kada je, usled rasta profita kapitalista i državnih prihoda od poreza, jednostavnije finansirati ustupke podređenim klasama. Sa druge strane, to postaje teže u vremenima ekonomskih kriza, koje ugrožavaju usaglašenost legalnosti i legitimnosti, kakva, po tumačenju Maksa Vebera, karakteriše moderni politički život. Dozvolite da ovo ilustrujem skorašnjom reportažom iz Španije.
Vatrogasac Robert Rivas, iz španskog grada Korunja[1], optužen je za “remećenje javnog reda” zato što je odbio da učestvuje u deložiranju Aurelije Rej, “osamdesetpetogodišnje žene, iz njenog doma”. Dobro bi bilo osvetliti okolnosti: Španija je jedna od zemalja na evropskoj periferiji koje posrću pod teretom okrutnih mera štednje koje nameću vlasti Evropske unije i nemačka kancelarka Angela Merkel. Pucanje mehura na tržištu nekretnina, koje je ugrozilo opstanak španskih i evropskih banaka, bilo je okidač za krizu u Španiji. Kao i u drugim zemljama u Evropi i van nje, španska vlada je morala da pritekne u pomoć finansijskom sektoru, istovremeno primoravajući obične građane da se sami snalaze i da plate za krizu koju nisu izazvali. Otud i epidemija prinudnih iseljavanja koja je navela Rivasa da zauzme svoj stav.
Ipak, vatrogasac Rivas nije usamljeni junak, koji je odlučio da se sam usprotivi sistemu. Njegovo delovanje je podstaknuto aktivnostima pokreta protiv deložiranja koji je postao aktivan širom Španije, izrastavši iz masovnog pokreta mladih Španaca Indignados, koji su se pobunili protiv nedostatka stvarne demokratije, jasno razotkrivenog odgovorom španske političke elite na izazove aktuelne ekonomske krize. Upravo kada su članovi ovog pokreta postavili lance i katance na vrata doma gospođe Rej, kako policija ne bi mogla da sprovede nalog o izbacivanju, policija je zatražila pomoć vatrogasaca i njihovog alata za sečenje metala.
Podrška koju je Rivas dobio od španske javnosti otkriva pravi smisao optužbi sa kojima je suočen. Tereteći ga za remećenje javnog reda, lokalni konzervativni političari su nenamerno razobličili značenje sintagme javni red u okvirima kapitalističkog društva. Poštovati javni red znači pokoravati se nesputanoj diktaturi kapitala, čak i onda kada to zahteva da se gazi po životima najranjivijih članova društva. Očigledna nepravednost legalnosti koja je oličena u odluci da se Rivas pravno goni podriva legitimnost kapitalističkog društvenog poretka. Odvažni čin vatrogasca Rivasa, kao i delovanje svih onih koji su uključeni u pokrete protiv prisilnog iseljavanja u Španiji i drugde, podsećaju na to da postoji potreba da se legitimnost zasnuje na društvenoj pravdi umesto na kapitalističkoj legalnosti. I obrnuto – pozivati se na kapitalističku legalnost kao izgovor koji opravdava saradnju ljudi sa opresivnim društvenim poretkom nije zahtev za civilizovanim društvenim životom, već sredstvo kojim kapitalistički zakon džungle uporno gazi po životu i snovima običnog čoveka.
Izvor: teleSUR
1 La Coruna, grad u španskoj provinciji Galicija (prim.prev.)
