Komisija za javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana projekta „Beograd na vodi“ je na onlajn javnoj sednici, koja je održana juče, delimično usvojila primedbu struke. Naime, kako je za N1 rekla Marija Penezić iz kolektiva „Ministarstvo prostora“, na sednici je rečeno da će hale 2 i 3 biti prenamenjene u druge javne svrhe, „uzimajući u obzir ekonomsku opravdanost“. Za prenamenu ovih objekata biće raspisan arhitektonski konkurs, precizirano je na sednici.
Ipak, hala 4 nije poput prethodne dve uključena u jednačinu, nije bila čak ni spomenuta, iako su se primedbe odnosile i na nju.
Podsetimo, prethodne izmene i dopune Prostornog plana područja posebne namene Beograd na vodi (PPPN BNV) predviđale su rušenje Beogradskoj sajma, sem hale 1 koja je zaštićeni spomenik kulture, a koja je trebalo da bude transformisana u višenamenski objekat kulture sa operskom dvoranom. Struka, odnosno urbanisti, arhitekte i građevinski inženjeri su upozoravali da ovakav čin ozbiljno ugrožava jedan od najznačanijih spomenika moderne arhitekture u Srbiji i Evropi.
Arhitekta Miljan Salata u razgovoru za Mašinu ocenjuje da Komisija, odnosno jučerašanja odluka nije u potpunosti usvojila ono što su stručne organizacije tražile u primedbama, odnosno da se kompleks Sajma zaštiti u celosti. Uzimajući to u obzir, kako kaže, pitanje hale 4 će u budućnosti biti krucijalno, jer Beogradski sajam ima svoju vrednost jedino kao urbanistička celina. Dodaje da borba oko Sajma nije završena, te da postoje i dalje nerešena pitanja.
„Bitno je i pitanje kulturnog dobra, zato će biti jako važno u narednom periodu da Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda pokrene postupak za utvrđivanje statusa Sajma. Jer, kada imate kulturno dobro, onda to podrazumeva sa sobom i neku zaštitu od neposrednog okruženja. Ako vi pored kulturnog dobra stavite, nazovimo to luksuzno stanovanje, odnosno zgrade Beograda na vodi, vi to niste zaštitili“, rekao je Salata.
Salata podseća da je prvobitno ceo kompleks Beogradskog sajma označen kao kulturno dobro 2009, kako bi zaštita nakon svega par dana bila skinuta.
„To tada nije smelo na taj način da se radi, jer su tada zavodi zaštitili Sajam kao celinu, kao kompleks. Tadašnja vlast je tada isto uradila ono što je sadašnja sa Generalštabom“, rekao je Salata.
Upitan da li je jučerašnja odluka, barem kada su u pitanju hale 2 i 3, konačna, odnosno da se one neće rušiti zbog širenja Beograda na vodi, sagovornik Mašine je siguran da jeste.
„Mi sada imamo neku vrstu garancije, naposletku to je i javno rečeno, a dobićemo to i napismeno. Jer, zašto je pritisak urodio plodom? Zato što su stručne organizacije direktno prozvale imenom i prezimenom sve ljude koje smo juče videli kako sede u komisiji, te im je rečeno da će postojati neka vrsta i krivične odgovornosti. Ostaje pisani trag svih primedbi koje se šalju, oni znaju da se to arhivira i to je javni dokument, te ostaje za vek i vekova“, objašnjava Salata.
On dodaje da je samo širenje Beograda na vodi prostornim planom, odnosno njegovim izmenama, samo po sebi nezakonito.
„Ne možete izmenama širiti obuhvat, a on je proširen 3 ili 4 puta do sada. Morao je da se radi novi prostorni plan, a pitanje je da li uopšte može prostornim planom da se uređuje ovakvo područje. Beogradu, u tom smislu, fali generalni urbanistički plan“, ocenjuje sagovornik Mašine.
Za kraj, upitan o trenutnom trendu rušenja i promena nekada značajnih znamenitosti u prestonicu, poput rušenja vili na Vračaru, Starog savskog mosta ali i hotela Jugoslavija, kao i potencijalnog ukidanja tramvajske linije 2, Salata zaključuje da trenutno prisustvujemo sistemskom uništavanju kulturnog nasleđa Beograda. Štete će, po njegovoj oceni, biti trajne.
M.B.
