Kako je na sajtu kompanije objavljeno, Marera Properties, koja se predstavlja kao „jedna od najvećih kompanija na tržištu komercijalnih nekretnina u Srbiji“, postala je novi vlasnik poslovne kule „Palate Beograd“, poznate kao „Beograđanka“.
Pod naslovom „Beograđanki vraćamo stari sjaj“ iz pomenute kompanije saopštavaju da je u okviru postupka javnog nadmetanja koji je sproveo Grad Beograd, „ćerka firma kompanije Marera Properties“ dala „najbolju ponudu“ i sada je u procesu zaključenja kupoprodajnog ugovora.
Kupovina se odnosi na kancelarijski prostor u kuli „Beograđanke“, a, kako sa sajta kompanije saznajemo, kupovina ne obuhvata maloprodajni objekat koji se nalazi uz kulu. Radi se o blizu 20.000 kvadratnih metara, čime, kako se naglašava, „kompanija definitivno potvrđuje svoju lidersku poziciju u segmentu kancelarijskog prostora u centru prestonice“.
Kako se ističe u saopštenju, kompanija Marera Properties se obavezala na dodatnu investiciju u vrednosti od osam miliona evra, kao i da će radove na objektu realizovati u roku od tri godine. Uz to, direktorka kompanije Milana Srećkov obećava:
Apsolutno smo svesni činjenice da je Beograđanka jedno od obeležja našeg glavnog grada. Uz maksimalnu odgovornost ali i entuzijazam ući ćemo u projekat rekonstrukcije. Zaista imamo bogato iskustvo na ovom polju, uključujući obnovu kultnih arhitektonskih zdanja. Najbolji primer koji je javnosti poznat jeste rekonstrukcija nekadašnje hale Beko, danas Kalemegdan Biznis Centra, urađena uz saradnju sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika.
Ne davimo Beograd: umesto rasprodaje, čuvati, unapređivati i uvećavati naša javna dobra
U inicijativi Ne davimo Beograd, ipak, ne misle da će se prodajom, „Beograđanci“ vratiti njen stari sjaj. Štaviše, smatraju da je ovim činom samo nastavljen trend upitnog upravljanja i rasprodaje nekada društvene imovine u ingerenciji grada Beograda, koja će, kako ističu u svom saopštenju objavljenom nakon današnjeg javnog nadmetanja, imati brojne štetne posledice po naš grad:
Ukoliko gradska vlast na čelu sa Goranom Vesićem ne zna da upravlja javnom imovinom tako da ona ne stvara gubitke, treba da se skloni i prepusti mesto onima koji će umeti i da sačuvaju simbole Beograda, ali i da ne dozvole da zbog katastrofalnog vođenja zapadnu u dugove i budu ruinirani kao što je to sada slučaj. Ne davimo Beograd umesto rasprodaje našeg grada zahteva da se naša javna dobra čuvaju, unapređuju i uvećavaju.
Njihov aktivista, Dobrica Veselinović, na današnjem je nadmetanju – koje je, po njegovim rečima trajalo manje od pet minuta – bio i jedini prisutni posmatrač, pored članova komisije i dve predstavnice ponuđača.
Po ceni koja je ostala početna, to jest, kako u saopštenju objašnjavaju iz NDBG po smanjenoj ceni u odnosu na pređašnje nadmetanje, „Beogradjanka“ je prodata jedinom ponuđaču, firmi „MPP new project DOO“ za nešto više od 16 miliona eura:
Uvidom u registar privrednih društava, otkrili smo da se radi o firmi koja je osnovana tek pre 10 dana, i koja po svemu sudeći predstavlja jedan od ogranaka „Marera Investment Group“ preduzeća koje poseduje veći broj nekretnina i lokacija koje su u izgradnji, poput bivše fabrike „Beko“ na Dorćolu.
Nastavak rasprodaje imovine grada Beograda
Kako je još prošle godine pisala Nova ekonomija, rasprodaja zgrada, stanova i infrastruktura u javnoj svojini Grada Beograda ubuduće će moći da se proda gotovo upola cene, po prethodnoj odluci gradskih vlasti.
Naime, Odlukom o izmenama i dopunama odluke o načinu postupanja sa nepokretnostima koje su u javnoj svojini Grada Beograda, početna procenjena vrednost nepokretnosti u javnoj svojini grada Beograda koje se ne prodaju u postupku javnog oglašavanja, može se umanjiti i na 80% početne procenjene vrednosti po kojoj će se nastaviti prodaja, dok u slučaju kada se nepokretnost ne otuđi po toj nižoj ceni, početna procenjena vrednost nepokretnosti može se ponovo umanjiti na 60% početne procenjene vrednosti.
Kako je u pomenutom članku navedeno, nepokretnosti Grada na koje se odnosi ova odluka su: službene zgrade, poslovne zgrade i poslovni prostor, stambene zgrade, stanovi iz otkupa, garaže i garažna mesta, nepokretnosti za reprezentativne potrebe, dobra u opštoj upotrebi i objekti infrastrukture u javnoj svojini Grada Beograda.
Izgrađena u periodu od 1969. do 1974. godine po projektu arhitekte Branka Pešića, kao prvi oblakoder u užem centru grada, „Beograđanka“ je u tehnološko-tehničkom smislu bila jedna od najsavremenijih zgrada tadašnje Jugoslavije. Za potrebe njene izgradnje angažovano je preko 20.000 radnika, tehničkih stručnjaka i umetnika iz 47 preduzeća iz zemlje i inostranstva. Kako se navodi, prvi put u tadašnjoj Jugoslaviji primenjeno je više od 20 novih tehničkih metoda.
V.K.
