Rad preko interneta, platformi i takozvana gig ili honorarna ekonomija nezaobilazne su dimenzije radničkog života današnjice.
U pitanju su načini angažovanja radnika koji koriste tehnološke mogućnosti interneta, urušavanje radnog zakonodoavstva i sindikalnog organizovanja i nestajanje klasičnih radnih mesta u mnogim državama.
Osnovni je problem što se mnogi u honorarnoj ekonomiji nalaze u poziciji radnika, ali sistem ih ne prepoznaje kao takve već ih tretira kao male preduzetnike, čime je nesrazman teret i odgovornost prebačen na honorarne radnike koji ostaju izvan delokruga radnog zakonodavstva.
Tipičan primer takvog poslovanja su platforme za dostavljanje robe i za prevoz putnika, koji zahvaljujući datom modelu poslovanja ne moraju da zaposle svoje vozače i dostavljače.
U Mađarskoj dve platforme za dostavu, Netpincér i Wolt, beležile su značajan rast broja dostavljača tokom pandemije, izveštava portal Mérce.
To je zaoštrilo konkurenciju među dostavljačima, borbu za nekoliko termina u danu u kojima je moguće steći pristojniju zaradu, saznajemo iz svedočenja sagovornika tog portala. Jedan od njih objašnjava položaj dostavljača na sledeći način:
„Zastrašujući je ovaj sistem u kojem treba da radimo, borba među nama dostavljačima je konstantna. Mnogi su primljeni tokom kovida, i jasno je da će biti manje porudžbina čim budu ukinute mere. Plašim se da će biti veoma zeznuta bitka za dobre termine. Ceo ovaj koncept prisilnog preduzetništva je užasan, ne možeš da imaš normalan odmor, ako te nema dve nedelje, ispadneš, algoritam te smesti u lošije grupe. Zbog svega toga stalno je napeta atmosfera.“
U Mađarskoj za sada nedostaje organizovanje za bolji položaja platformskih radnika. Prema Abrahamu Kišu Šomi, autoru portala Mérce, razlozi zbog kojih izostaje organizovanje se, s jedne strane kriju u tome što je platformski rad relativno nov fenomen u toj zemlji i još uvek obuhvata mali procenat radne snage, i s druge strane još uvek nema značajne sindikalne aktivnosti u honorarnoj ekonomiji.
Po pitanju organizovanja platformskih radnika, nešto je drugačija situacija u Hrvatskoj gde je nedavno osnovan Nezavisni sindikat vozača taksija.
Nezavisni sindikat vozača taksija okuplja vozače Ubera, Bolta, samostalce koji voze preko taksimetra i taksiste domaćih firmi. Osnivanjem tog sindikata deo platformskog radništva je stvorio sindikat koji zastupa njihove interese.
Prema izveštavanju portala Radnička prava, neposredan povod za osnivanje sindikata je rušenje cena vožnji što su uzrokovale firme koje poseduju platforme. Sagovornici portala potvrđuju da u trenutačnom stanju jedva uspevaju da prežive od svog rada.
„Korona je donijela pad posla od otprilike 70%“ izjavio je za Radnička prava Goran Črešnjek iz Nezavisnog sindikata vozača taksija.
Sagovornik portala Radnička prava, koji vozi za Bolt, Uber i samostalno, kaže da se stanje drastično pogoršalo 2019. godine.
„Ako želiš išta zaraditi moraš raditi prosječno 12 sati dnevno. To je strašno kapitalističko izrabljivanje – početni stadij kapitalizma. I za Uber i za Bolt mi smo svi robovi.“
U Hrvatskoj se očekuje da će najvaljene izmene Zakona o radu obuhvatiti i platformski rad.
U Litvaniji situacija dostavljača preko platformi liči na onu u Mađarskoj. Retki su termini tokom dana u kojima je zarada dobra, uglavnom je to vreme doručka i večere, priča sagovornik portala Nara. Međutim, ko želi da u očima algoritma platforme ostane konkurentan za dobre termine, mora da radi veći deo dana.
Kada je deo dostavljača u Litvaniji rešio da obustavi rad kako bi doveli do gašenja aplikacije u određeno vreme, Bolt Food je odgovorio snižavanjem cene rada.
Dostavljači u Litvaniji su uvideli da im je potrebna čvršća organizacija da bi sebi stvorili snažniju pregovaračku poziciju u odnosu na kompaniju i usledilo je osnivanje udruženja dostavljača. Jedan od osnovnih zahteva je da platforma doprinese povećanju sigurnosti dostavljača na radu.
Na Mašini smo ranije pisali o tome kako se povezivanje sa sindikatima i organizacijama civilnog društva pokazuje kao ključno za organizovanje platformskih radnika. Budući da su kompanije vlasnice platformi transnacionalne, i buduće da je položaj platformskih radnika sličan u mnogim zemljama, sindikati i udruženja imaju osnova i za internacionalno organizovanje koje bi moglo da proizvede veći pritisak na vlasnike platforma.
A.J.
Ovaj članak je deo saradnje ELMO (East Left Media Outlet), istočnoevropskih levih medijskih platformi. U maju će ELMO objaviti nekoliko članaka o gig ekonomiji u istočnoevropskim zemaljama. Serija će se završiti onlajn tribinom.
