Ponovno razbuktavanje zaraznosti koronavirusom dovodi do niza pitanja, a medijski i javni fokus se ponovo usmerava na medicinske radnike i radnice. Kako oni rade u ovim (novim) uslovima?
Još je krajem marta Ministarstvo zdravlja donelo naredbu u kojoj se od zdravstvenih ustanova zahtevalo da po hitnom postupku zaposle u stalni radni odnos na neodređeno lekare, medicinske sestre i tehničare koji su u tom momentu radili na poslovima suzbijanja i sprečavanja širenja koronavirusa. Međutim, već u aprilu se pokazalo da pojedine zdravstvene ustanove ovu naredbu nisu sprovodile o čemu svedoče podaci iz istraživanja koje je sproveo i objavio BIRN.
Tada se netransparentno i bez jasnih kriterijuma određivalo ko dobija ugovore na neodređeno a ko ne, a brojne radnice i radnici u zdravstvu su, i pored toga što se u javnosti govorilo o preko 2500 novih stalno zaposlenih u zdravstvu, ostali bez obećanih ugovora.
Od tada se situacija promenila utoliko što je pažnja javnosti o ovom pitanju smanjena usled popuštanja mera i vraćanja života u normalne tokove. Međutim, u prvim danima nakon održanih izbora, za koje je u javnosti postojala, ispostavilo se opravdana briga o zdravstvenom riziku, pitanje uslova u zdravstvenim ustanovama ponovo dolazi u žižu javnosti i to zbog – „drugog pika prvog talasa“ epidemije.
Predsednik Konfederacije samostalnih sindikata (KSS), Ivica Cvetanović za Mašinu navodi da je trenutni pritisak na lekare, sestre i tehničare ali i nemedicinsko osoblje u zdravstvenim ustanovama veliki:
Ukidanjem vanrednog stanja se mislilo da je sve gotovo, pa su išli izbori i utakmice. Mi smo ukazivali da treba postepeno ukidati mere. Sada vidimo rezultat jer je samo pre dva dana bilo 5% zaraženih od ukupnog broja testiranih a naš zdravstveni sistem je u tim uslovima vrlo teško održiv. Ne znam kako više da se tim ljudima zahvalimo za sve što rade.
Pitanje radne obaveze
Posebnu pažnju javnosti je ovih dana privukao zaključak Kriznog štaba kojim se radna obaveza praktično uvela u pravno redovnim okolnostima i kojom zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici i druga zaposlena lica u zdravstvenim ustanovama mogu biti upućeni na izvršavanje radne obaveze u bilo koju javnu zdravstvenu ustanovu ili privremenu bolnicu kojoj nedostaje potreban broj izvršilaca na osnovu usmenog naloga rukovodioca.
U razgovoru za Mašinu, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, Rade Panić je naveo da su zbog loše epidemiološke situacije u Novom Pazaru i Kragujevcu juče „neke kolege otišle tamo kao ispomoć“. Panić je u razgovoru naveo da nema informaciju da li je premijerka potpisala Uredbu o radnoj obavezi za koju kaže da može biti primenjena samo ako je ratno ili vanredno stanje.
Prema važećem Zakonu o odbrani „radna obaveza uvodi se u ratnom i vanrednom stanju u državnim organima, organima autonomnih pokrajina, organima jedinica lokalne samouprave, privrednim društvima, drugim pravnim licima, kao i preduzetnicima. Radna obaveza, sastoji se u izvršavanju poslova i zadataka odbrane, u skladu s Planom odbrane Republike Srbije“.
Panić navodi da ne postoji druga situacija u kojoj se to tako može uvoditi.
Sedam dana se čekalo na premeštanje kolega jer nije bilo validne uredbe da se to uradi. Nisam siguran ni da ova Vlada u tehničkom sazivu uopšte može da donese takvu odluku.
A zakon jasno kaže da takva Uredba nije validna. Prema Zakonu o radu:
zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.
Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u svom autorskom tekstu kaže da „najpre treba reći da je u pitanju tekst koji je gotovo doslovce prepisan iz Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja. Uredbe koja je naravno prestala da važi ukidanjem vanrednog stanja. Sada se ide ka uvođenju mera koje su važile u vanrednom stanju, ali bez ponovnog uvođenja vanrednog stanja. To naravno ne ide.“
Kako u zaključku piše da se zdravstveni radnici usmeno obaveštavaju o premeštanju radi izvršenja radne obaveze, po Paniću se zapravo „igra na savest medicinskih radnika da bez ikakvog papira i validnog pravnog akta idu u drugu ustanovu jer su svesni da kolegama treba pomoć“ i dodaje da je neophodno da država uradi svoj deo posla da bi stvari bile po zakonu.
U Dopisu Vladi Republike Srbije koji je uputio Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije se navodi da je ovakva odluka Kriznog štaba o usmenom raspoređivanju, za koju ne postoji nikakva zakonska osnova jer je Zakon o radu ne prepoznaje kao kategoriju, za izvršavanje radnih obaveza „neprihvatljiva i nezakonita“ jer zakonski ona ne može da se sprovodi bez dostavljanja aneksa ugovora o radu i pisanog obrazloženja koji treba da ponudi razloge za aneks ugovora, rok u kome zaposleni ili zaposlena treba da se izjasne, ali i informacije o pravnim posledicama nepotpisivanja takvog aneksa.
Takođe, iz ovog Sindikata su upozorili da je odluka o neprihvatanju takve usmenog naredbe prestanak radnog odnosa takođe neprihvatljiva i nezakonita jer je po Zakonu o radu potrebno da za prestanak radnog odnosa potrebno ispoštovati proceduru propisanu Zakonom.
Ukoliko do takvog otkaza dođe, zaposleni/a bi mogli da pokrenu sudski spor, koji bi po Sindikatu sasvim izvesno i dobili, a troškovi takvog spora bi u tom slučaju išli na teret zdravstvene ustanove, odnosno na teret poreskih obveznika – svih nas.
Kakvi su uslovi za rad u ustanovama zdravstvene zaštite?
Kako navodi predsednik KSS-a Ivica Cvetanović, na početku epidemije nas je spasila primarna zaštita:
Mi imamo primarnu zaštitu koja nam je ostala od prethodnog sistema, zato smo dobro prošli na početku, u Evropi primarne zaštite nema. Sada je već u smislu primarne zaštite znatno teže jer je pritisak na nju veliki.
Rade Panić u razgovoru sa novinarkom Mašine navodi i da je do sada preminulo 15 lekara i stomatologa „dobar deo njih jer nisu imali adekvatnu opremu. Od početka epidemije se zabranjivalo da se nosi zaštitna oprema, koje ili nije bilo ili smo je sami nabavljali, a mnogi direktori su vršili pritiske na zaposlene da je ne nose kako se pacijenti ne bi plašili i da se ne bi dizala panika“.
Panić navodi i da iako predstavnici Kriznog štaba navode da zaštitne opreme u zdravstvenim ustanovama trenutno ima dovoljno, pitanje je koliko ima rezervi te opreme jer je „ovo samo početak onoga što će se dešavati.“
O najavljivanom zapošljavanju medicinskog osoblja i lekara Panić kaže da su po sredi bile „reklame i politički marketing“:
Morate da budete pripadnik stranke da dobijete posao. U zdravstvenim ustanovama postoji potreba za zapošljavanjem 15% lekara i medicinskog osoblja, ali ne možete da dobijete ugovor zbog zakona o maksimalnom zapošljavanju u javnim institucijama. Pa da biste vi došli do stalnog posla kao potrebni kadar, morali bi da se otpuste oni koji primaju plate a ni ne dolaze na posao.
Panić dodaje i da je prvi zahtev sindikata na čijem je čelu bio da sve kolege, njih 2300, koje su prijavljene na Zavod za zapošljavanje i zaposle. Dalje navodi i da su neki od onih koji su se po pozivu Vlade vratili iz inostranstva u Srbiju na početku epidemije, ali da nisu dobili obećane poslove. Kako kaže, Ministarstvo, Vlada, Fond na kraju nisu uradili ono što je potrebno – da svi koji čekaju na Zavodu za zapošljavanje, koji su završili specijalizacije, koji su ih sami plaćali, koji su godinama volontirali i radili bez ijednog dinara – budu zaposleni.
