RERI: Opasnim otpadom u Srbiji se upravlja sve neodgovornije

Nacrt Zakona o upravljanju otpadom i postojeća legislativa ne propisuju odgovarajuće mere za bezbedno upravljanje otpadom, kažu iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Ako se usvoje izmene Zakona o upravljanju otpadom postrojenja namenjena za skladištenje, tretman odnosno ponovno iskorišćenje opasnog otpada će ubuduće dozvolu za delatnost tražiti od grada Beograda, umesto od Ministarstva zaštite životne sredine. U RERI-ju upozoravaju da će to dovesti do pravne nesigurnosti u oblasti upravljanja opasnim otpadom.

Još opasnijim u RERI-ju smatraju haos koji vlada na planu strateške dokumentacije koja ovu oblast uređuje. Prethodna Strategija upravljanja otpadom, koja je važila od 2010. godine, prestala je da važi 2019. Od tada novog strateškog dokumenta – nema. Ministarstvo zaštite životne sredine je 2020. izradilo Nacrt nacionalne strategije upravljanja otpadom, koji je trebalo da ga zameni, ali on nije usvojen. Umesto njega, upravljanje otpadom je detaljnije regulisano Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022-2031. godine, koji je donet početkom ove godine.

U RERI-ju navode da je u pitanju dokument užeg obima, koji ne može da adekvatno zameni strategiju. Oni kritikuju i to što je taj i takav dokument donet pre usvajanja Zakona o upravljanju otpadom, sa kojim bi trebalo da bude usaglašen kao dokument nižeg reda.

Istovremeno, nacrt Zakona o upravljanju otpadom predviđa skraćenje važenja strateških dokumenata na period od tri godine. Pored toga što to vreme nije dovoljno za, kako kažu, implementaciju dugoročnih strateških ciljeva, takvo rešenje je i u suprotnosti za Zakonom o planskom sistemu, koji propisuje da se osnovni strateški dokument usvaja za period od pet do sedam godina.

Nacrt izmena Zakona o upravljanju otpadom takođe propušta da jasno definiše na osnovu kojih uredbi će se određivati granične vrednosti za termički tretman otpada do trenutka donošenja podzakonskih akata. Radi se o spaljivanju opasnog otpada u cementarama i termoelektranama u cilju dobijanja energije.

Kako skreću pažnju iz RERI-ja, u ovakvim procesima može doći do ispuštanja nedozvoljenih količina zagađujućih materija u vazduh i vodu. Spaljivanje je trenutno regulisano Uredbom o vrstama otpada za koje se vrši termički tretman, uslovima i kriterijumima za određivanje lokacije, tehničkim i tehnološkim uslovima za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termički tretman otpada, postupanju sa ostatkom nakon spaljivanja koja datira iz 2012. godine, zbog čega je u RERI-ju smatraju zastarelom.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu je zato podneo primedbe na nacrt zakona. „Međutim, ne samo da Ministarstvo nije pružilo konkretno obrazloženje razloga za usvajanje ili neusvajanje naših primedbi, ono ih uopšte nije ni unelo u evidenciju u izveštaju o javnom uvidu”, upozorava Hristina Vojvodić, pravna savetnica u RERI-ju.

I.K.

Prethodni članak

Stara Šećerana kod Ade Ciganlije: Vesićeva predizborna kampanja ili novi kulturni centar?

Srbija povećava budžet za odbranu, vojsku i policiju nauštrb zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite

Sledeći članak