Krajem prošle nedelje osvanula je vest da se prostor „Stare šećerane” pretvara u kulturni centar. Odlukom Skupštine grada ovaj prostor je proglašen kulturnim centrom, namenjenom kulturi, obrazovanju i turizmu, a kako je izjavio, po mnogima, ključni čovek u trenutnoj gradskoj vlasti, Goran Vesić, to „znači da čitav taj prostor od skoro 12 hektara koji se nalazi prekoputa Ade Ciganlije neće moći da bude iskorišćen za komercijalu“.
Gostujući na TV Studio B Vesić je precizirao da je sada ovaj prostor proglašen javnim, i da će ga Grad Beograd i Republika Srbija otkupiti iz stečaja:
„Restauriraćemo sve one objekte na tom prostoru, jer su oni pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Tamo će ostati KPGT, koji je već postao svojevrsni brend tog prostora, napravićemo pozorišta, galerije, prostore za ‘IT hab’, sve ono što je namenjeno obrazovanju i kulturi, i konačno ćemo zaštititi taj prostor“, izjavio je zamenik gradonačelnika i tom prilikom obećao da će se sastati sa ljudima koji tamo žive, kao i da će svi oni dobiti stanove.
Vesić je istom prilikom izjavio i da, kada se preuredi, će to biti najbolji prostor u Beogradu, „mesto na koje će dolaziti i Beograđani i stranci“, i objasnio da će tu prolaziti i metro, što će, po njegovom mišljenju, podići vrednost prostora.
Iako je ovom prilikom zamenik gradonačelnika ponovio da „ljudi koji tamo žive ne treba ničega da se plaše, jer će država voditi računa o njima s obzirom na to da su do sada bili ostavljeni na milost i nemilost raznim prevarantima i investitorima“, čini se da ni postojeći stanari pomenutih objekata, ali ni šira javnost, nisu ubeđeni u Vesićeva obećanja.
Kako smo mogli svedočiti mnogo puta u samo poslednjih nekoliko godina, gradske vlasti su često obećavale a zatim nisu sprovodile dato obećanje, dok se u nekim slučajevima išlo i do pokušaja izbacivanja stanara i raščišćavanja prostora, ali i do ilegalnog rušenja objekata, poput onih u Hercegovačkoj ulici, u beogradskom naselju Savamala. Novi detalji ovog slučaja, koji i dalje nije rešen, govore i o mogućoj umešanosti kriminalnog klana, čiji vođa je nedavno izjavio da je za državu obavio posao protivzakonito rušenje objekata u pomenutoj ulici, kojim su 2016. godine omogućeni radovi na izgradnji Beograda na vodi.
Imajući u vidu navedene primere, nije neopravdan strah postojećih stanara na lokaciji Stare Šećerane, kao ni podozrenje javnosti da je najavljeni projekat revitalizacije ovog važnog kulturnog nasleđa radije rezultat neoliberalnih urbanističkih politika koje u prvi plan stavljaju lukrativne interese političkih elita na vlasti, a zanemaruju ili ukidaju demokratske procese odlučivanja, te realni javni interes.
Rezultat ovakvih urbanističkih poduhvata gradskih vlasti, uprkos izjavama i obećanjima o zaštiti interesa građana, bi pre mogao biti nastavak transformacije Beograda u društveno i ekološki neodrživu sredinu za brzo izvlačenje profita.
U tom slučaju, većina stanovnika će ostati lišena mogućnosti korišćenja javnih prostora i resursa koji bi morali da ostanu zajednički.
V.K.
