Sadržaj: Životna sredina

Aleksandar Vučić na samitu u Briselu

Planirana izgradnja data centara ubrzava razvoj nuklearne energije u Srbiji

Zbog navodnih planova za izgradnju najmanje četiri nova data centra, predsednik Aleksandar Vučić razmatra izmene zakona o razvoju nuklearne energije, piše Blumberg, a prenosi portal Nuklearna perspektiva. Na sednici Vlade Srbije, Vučić je upozorio na rizik od energetske krize ukoliko se ne poveća proizvodnja električne energije, ističući da rast potrošnje zahteva izgradnju novih nuklearnih elektrana. Srbija je u novembru 2024. godine ukinula zabranu izgradnje nuklearnih reaktora koja je bila na snazi od 1989. godine.

Zbog navodnih planova za izgradnju najmanje četiri nova data centra, predsednik Aleksandar Vučić razmatra izmene zakona o razvoju nuklearne energije, piše Blumberg, a prenosi portal Nuklearna perspektiva. Na sednici Vlade Srbije, Vučić je upozorio na rizik od energetske krize ukoliko se ne poveća proizvodnja električne energije, ističući da rast potrošnje zahteva izgradnju novih nuklearnih elektrana. Srbija je u novembru 2024. godine ukinula zabranu izgradnje nuklearnih reaktora koja je bila na snazi od 1989. godine.

Cisterna sa pijaćom vodom

„Veću cenu vode treba da plate isključivo oni koji je koriste za ostvarivanje profita“, inicijativa Pravo na vodu reguje na najave sa sednice Vlade

Iz inicijative Pravo na vodu saopštavaju da je čak petnaest minuta na jučerašnjoj sednici Vlade bilo posvećeno problemu vodosnabdevanja. Izrečene su brojne, zabrinjavajuće, tvrdnje i spekulacije na koje inicijativa godinama ukazuje, a tiču se problema vodosnabdevanja u Srbiji, navodi se u sopštenju.

Iz inicijative Pravo na vodu saopštavaju da je čak petnaest minuta na jučerašnjoj sednici Vlade bilo posvećeno problemu vodosnabdevanja. Izrečene su brojne, zabrinjavajuće, tvrdnje i spekulacije na koje inicijativa godinama ukazuje, a tiču se problema vodosnabdevanja u Srbiji, navodi se u sopštenju.

Reka Brevina, Golija; Foto: Žaklina Živković

Skoro 2,5 hiljada kilometara reka je uništeno na Balkanu u poslednjih deset godina

Balkansko poluostrvo je izgubilo gotovo 2500 kilometara prirodnih reka u poslednjim godinama, navodi se u izveštaju nevladinih organizacija RiverWatch i EuroNatur. Reke su oštećene zbog širenja brana i malih hidroelektrana, kao i prekomernog vađenja sedimenta.

Balkansko poluostrvo je izgubilo gotovo 2500 kilometara prirodnih reka u poslednjim godinama, navodi se u izveštaju nevladinih organizacija RiverWatch i EuroNatur. Reke su oštećene zbog širenja brana i malih hidroelektrana, kao i prekomernog vađenja sedimenta.

Izlila se jalovina iz rudnika u reku Jablanicu, ponovo

Novi ekološki akcident na reci Jablanici, ponovo. U martu prošle godine desila se, prema procenama meštana, najveća kontaminacija reke jalovinom i teškim metalima. isticanjem rudarskog otpada iz rudnika Lece.

Novi ekološki akcident na reci Jablanici, ponovo. U martu prošle godine desila se, prema procenama meštana, najveća kontaminacija reke jalovinom i teškim metalima. isticanjem rudarskog otpada iz rudnika Lece.

Incijativa Da ne dišemo Duboko dala rok od sedam dana za smenu v.d. direktora deponije Duboko

Jutros je inicijativa Da ne dišemo Duboko objavila informaciju da je ulaz u Gradsku kuću blokiran. Nakon razgovora sa, kako su naveli, gradskom sekretarkom za ekologiju dali su rok od sedam dana za smenu v.d. direktora Milana Nenadića, određivanje roka za sanaciju deponije i odgovornost zamenika gradonačelnice Rajka Radosavljevića.

Jutros je inicijativa Da ne dišemo Duboko objavila informaciju da je ulaz u Gradsku kuću blokiran. Nakon razgovora sa, kako su naveli, gradskom sekretarkom za ekologiju dali su rok od sedam dana za smenu v.d. direktora Milana Nenadića, određivanje roka za sanaciju deponije i odgovornost zamenika gradonačelnice Rajka Radosavljevića.

Ptice moje hranilice,

Akcija „Ptice moje hranilice“ i apel građanima da prehranjuju ptice tokom zime

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) apelovalo je na građane da u hladnim danima prehranjuju divlje ptice, s obzirom na to da im je otežano da pronađu hranu ispod snega. Takođe su pozvali građane da se pridruže akciji građanske nauke „Ptice moje hranilice“ koja će se realizovati od 16. do 18. januara u kojoj će se brojati ptice na hranilicama ili u neposrednom okruženju, dok podatke o stanju na terenu mogu poslati na sajtu DZPPS-a.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) apelovalo je na građane da u hladnim danima prehranjuju divlje ptice, s obzirom na to da im je otežano da pronađu hranu ispod snega. Takođe su pozvali građane da se pridruže akciji građanske nauke „Ptice moje hranilice“ koja će se realizovati od 16. do 18. januara u kojoj će se brojati ptice na hranilicama ili u neposrednom okruženju, dok podatke o stanju na terenu mogu poslati na sajtu DZPPS-a.

Rupska reka

Vodostaji Ibra i Južne Morave iznad granice redovne odbrane od poplava, ali još nema opasnosti

U ponedeljak je proglašena vanredna odbrana od poplava na Južnoj Moravi zbog porasta vodostaja, a vanredne odbrane od poplava i dalje su na snazi na Drini, Limu, Timoku i Ibru. Vodostaji su u stagnaciji ili opadanju na svim rekama sem na Ibru i Južnoj Moravi. Nadležne službe JVP „Srbijavode“ vrše pojačan nadzor i prate situaciju na terenu.

U ponedeljak je proglašena vanredna odbrana od poplava na Južnoj Moravi zbog porasta vodostaja, a vanredne odbrane od poplava i dalje su na snazi na Drini, Limu, Timoku i Ibru. Vodostaji su u stagnaciji ili opadanju na svim rekama sem na Ibru i Južnoj Moravi. Nadležne službe JVP „Srbijavode“ vrše pojačan nadzor i prate situaciju na terenu.

Patagonija

Požari, deregulacija i strani kapital u Patagoniji

Više od 15.000 hektara šuma izgorelo je na jugu Argentine u požarima za koje lokalni zvaničnici navode da su namerno izazvani. Požari su izbili nakon što je desničarska vlada Havijera Mileija drastično smanjila budžete za zaštitu šuma i životne sredine, kao i usvojila niz zakonskih promena koje olakšavaju kupovinu zemljišta strancima i privatizaciju resursa u i oko nacionalnih parkova Patagonije.

Više od 15.000 hektara šuma izgorelo je na jugu Argentine u požarima za koje lokalni zvaničnici navode da su namerno izazvani. Požari su izbili nakon što je desničarska vlada Havijera Mileija drastično smanjila budžete za zaštitu šuma i životne sredine, kao i usvojila niz zakonskih promena koje olakšavaju kupovinu zemljišta strancima i privatizaciju resursa u i oko nacionalnih parkova Patagonije.

Slavujev lug

Slavujev lug: stvaranje prvog šumskog rezervata koji je sačuvala zajednica ljubitelja ptica

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je kupilo Slavujev lug. U pitanju su dva hektara vredne šume u Banatu, kako bi ovo dragoceno stanište ptica i drugih divljih vrsta bilo trajno sačuvano, navode iz ove organizacije. Da bi povratili pozajmljena sredstva koja su uložili i sačuvali Slavujev lug, pozivaju građane da učestvuju donacijama.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je kupilo Slavujev lug. U pitanju su dva hektara vredne šume u Banatu, kako bi ovo dragoceno stanište ptica i drugih divljih vrsta bilo trajno sačuvano, navode iz ove organizacije. Da bi povratili pozajmljena sredstva koja su uložili i sačuvali Slavujev lug, pozivaju građane da učestvuju donacijama.

Bara Reva

Studenti u blokadi Biološkog fakulteta zahtevaju promenu lokacije izgradnje luke sa teritorije bare Reva

Studenti u blokadi Biološkog fakulteta saopštili su da zahtevaju promenu lokacije projekta izgradnje luke sa teritorije bare Reva na mesto na koje ne bi ugrožavalo ekološki koridor na obali Dunava, kao i zaštitu bare Reva zbog njenog značaja i biodiverzitetskog bogatstva.

Studenti u blokadi Biološkog fakulteta saopštili su da zahtevaju promenu lokacije projekta izgradnje luke sa teritorije bare Reva na mesto na koje ne bi ugrožavalo ekološki koridor na obali Dunava, kao i zaštitu bare Reva zbog njenog značaja i biodiverzitetskog bogatstva.

Bahrudin Bandić

Poplave u BiH: Kiša je prestala, ali ostaje šteta – i jedno pitanje

Nakon višednevnih obilnih padavina koje su izazvale velike poplave širom Bosne i Hercegovine, vodostaji reka se postepeno stabilizuju, ali posledice ostaju vidljive na terenu. O situaciji u najugroženijim područjima, masovnim evakuacijama i mogućim uzrocima naglog rasta vodostaja, Mašina je razgovarala sa Bahrudinom Bandićem, članom Gorske službe spašavanja iz Konjica.

Nakon višednevnih obilnih padavina koje su izazvale velike poplave širom Bosne i Hercegovine, vodostaji reka se postepeno stabilizuju, ali posledice ostaju vidljive na terenu. O situaciji u najugroženijim područjima, masovnim evakuacijama i mogućim uzrocima naglog rasta vodostaja, Mašina je razgovarala sa Bahrudinom Bandićem, članom Gorske službe spašavanja iz Konjica.

Bistrica, MHE Suknari

Obustavljen projekat MHE Suknari na Bistrici

Opština Vlasotince donela je rešenje kojim je prestala da važi građevinska dozvola za MHE Suknari na reci Bistrici, čime se u potpunosti isključuje mogućnost daljeg korišćenja ove dozvole za projekat koji je devastirao donji tok reke, saopštila je Organizacija za političku ekologiju Polekol. „Izgrađene MHE donose minorne procente potrebne električne energije, dok istovremeno izazivaju ogromne finansijske štete kroz isplate subvencija, a lokalne zajednice trajno gube reke od kojih često i životno zavise“, istakla je organizacija.

Opština Vlasotince donela je rešenje kojim je prestala da važi građevinska dozvola za MHE Suknari na reci Bistrici, čime se u potpunosti isključuje mogućnost daljeg korišćenja ove dozvole za projekat koji je devastirao donji tok reke, saopštila je Organizacija za političku ekologiju Polekol. „Izgrađene MHE donose minorne procente potrebne električne energije, dok istovremeno izazivaju ogromne finansijske štete kroz isplate subvencija, a lokalne zajednice trajno gube reke od kojih često i životno zavise“, istakla je organizacija.

homolje

Homolje u srcu Beograda: Projekcija filma, izložba i razgovor o borbi za prirodu

U petak, 26. decembra u KC Gradu održava se izložba „Umetnici za odbranu Homolja“ u organizaciji Rendžera istočne Srbije i projekcija dokumentarnog filma „Cena rasta“ i razgovor sa aktivistima i stručnjacima. „Ovo veče nije samo kulturni događaj. Ovo je susret ljudi kojima je stalo, mesto gde se priroda, umetnost, znanje i građanska odgovornost spajaju u zajedničku poruku: Homolje nije prostor za eksploataciju, već za život“, poručuju iz RIS-a.

U petak, 26. decembra u KC Gradu održava se izložba „Umetnici za odbranu Homolja“ u organizaciji Rendžera istočne Srbije i projekcija dokumentarnog filma „Cena rasta“ i razgovor sa aktivistima i stručnjacima. „Ovo veče nije samo kulturni događaj. Ovo je susret ljudi kojima je stalo, mesto gde se priroda, umetnost, znanje i građanska odgovornost spajaju u zajedničku poruku: Homolje nije prostor za eksploataciju, već za život“, poručuju iz RIS-a.

odmor

Polekol: Evropska unija slabi ekološke standarde pod pritiskom geopolitike i krupnog kapitala

Organizacija za političku ekologiju (Polekol) upozorila je da najavljeni novi paket mera Evropske komisije (EK) u oblasti zaštite životne sredine predstavlja ozbiljan zaokret unazad i odricanje Evropske unije (EU) od sopstvenih progresivnih principa zaštite životne sredine i javnog zdravlja, zbog geopolitičkih tenzija i zahteva krupnog kapitala.

Organizacija za političku ekologiju (Polekol) upozorila je da najavljeni novi paket mera Evropske komisije (EK) u oblasti zaštite životne sredine predstavlja ozbiljan zaokret unazad i odricanje Evropske unije (EU) od sopstvenih progresivnih principa zaštite životne sredine i javnog zdravlja, zbog geopolitičkih tenzija i zahteva krupnog kapitala.

Radoš Popadić

Srbija započinje razvoj nuklearnog programa nakon ukidanja zabrane iz 1989.

Srbija je započela prvu fazu razvoja nuklearnog programa za energetske potrebe, izjavio je danas pomoćnik ministarke rudarstva i energetike za elektroenergetiku Radoš Popadić. On je ovu vest saopštio na otvaranju konferencije „Ka nuklearnoj budućnosti – evropska partnerstva za srpsku energetsku tranziciju“, održane u Ambasadi Francuske, gde je podsetio da je Vlada Srbije ukinula zabranu izgradnje nuklearnih elektrana koja je bila na snazi još od 1989. godine. Ta zabrana je uspostavljena krajem osamdesetih godina, nakon katastrofe u Černobilju.

Srbija je započela prvu fazu razvoja nuklearnog programa za energetske potrebe, izjavio je danas pomoćnik ministarke rudarstva i energetike za elektroenergetiku Radoš Popadić. On je ovu vest saopštio na otvaranju konferencije „Ka nuklearnoj budućnosti – evropska partnerstva za srpsku energetsku tranziciju“, održane u Ambasadi Francuske, gde je podsetio da je Vlada Srbije ukinula zabranu izgradnje nuklearnih elektrana koja je bila na snazi još od 1989. godine. Ta zabrana je uspostavljena krajem osamdesetih godina, nakon katastrofe u Černobilju.

Šta kaže Bojana Novaković: Rio Tinto nije odustao od projekta „Jadar“

Oni ne idu nigde, najveći problem im je zastoj u dobijanju dozvola, a to se dogodilo zahvaljujući građanima Srbije koji su masovno slali primedbe na sam projekat – ocenila je Bojana Novaković za Mašinu. Ona je u novoj epizodi emisije „Šta kaže?“ govorila o Rio Tintu, projektu „Jadar“, studentskom pokretu, regionalnoj saradnji i pritiscima na aktiviste.

Oni ne idu nigde, najveći problem im je zastoj u dobijanju dozvola, a to se dogodilo zahvaljujući građanima Srbije koji su masovno slali primedbe na sam projekat – ocenila je Bojana Novaković za Mašinu. Ona je u novoj epizodi emisije „Šta kaže?“ govorila o Rio Tintu, projektu „Jadar“, studentskom pokretu, regionalnoj saradnji i pritiscima na aktiviste.

Solarna elektrana na krovu zgrade

Građanske energetske zajednice i dalje bez jasne procedure

Godinu dana nakon što su izmene Zakona o energetici omogućile formiranje energetskih zajednica građana, ovaj model udruživanja i dalje nije zaživeo u Srbiji. Nedostatak podzakonskih akata, registra energetskih zajednica i modela ugovora za snabdevanje i obračun energije i dalje onemogućava građane, lokalne samouprave i preduzeća da započnu proceduru osnivanja – zaključeno je na panelu „Energetske zajednice građana nakon godinu dana: U potrazi za procedurom“, koji je organizovao Centar za unapređenje životne sredine.

Godinu dana nakon što su izmene Zakona o energetici omogućile formiranje energetskih zajednica građana, ovaj model udruživanja i dalje nije zaživeo u Srbiji. Nedostatak podzakonskih akata, registra energetskih zajednica i modela ugovora za snabdevanje i obračun energije i dalje onemogućava građane, lokalne samouprave i preduzeća da započnu proceduru osnivanja – zaključeno je na panelu „Energetske zajednice građana nakon godinu dana: U potrazi za procedurom“, koji je organizovao Centar za unapređenje životne sredine.

kosutnjak

Košutnjak pod pritiscima investitorskog urbanizma, preti urbanizacija

Na sednici Vlade prošle nedelje doneta je odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene za deo Čukarice oko studija Avala filma i RTS-a, pod nazivom „Filmski park“ i proglašavana za projekat od značaja za Republiku Srbiju. Na primeru prethodnih projekata proglašenih za projekte od nacionalnog značaja, građani imaju osnov da se zapitaju – u čijem je to interesu?

Na sednici Vlade prošle nedelje doneta je odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene za deo Čukarice oko studija Avala filma i RTS-a, pod nazivom „Filmski park“ i proglašavana za projekat od značaja za Republiku Srbiju. Na primeru prethodnih projekata proglašenih za projekte od nacionalnog značaja, građani imaju osnov da se zapitaju – u čijem je to interesu?

transparent protiv rio tinta

Organizacije traže povlačenje Jadra sa liste EU strateških projekata

U formalnom podnesku upućenom Evropskoj komisiji, organizacije Green Legal Impact e.V. i Centrul Independent pentru Dezvoltarea Resurselor de Mediu, zajedno sa Marš sa Drine, ističu da, nakon što je kompanija Rio Tinto saopštila da pauzira projekat, Evropska komisija mora da ga ukloni sa liste strateških projekata EU u skladu sa svojom Uredbom o kritičnim sirovinama (CRMA). „Ako Komisija odbije da deluje, mi se vidimo na sudu“, izjavila je Bojana Novaković, glumica, članica inicijative Marš sa Drine i jedna od potpisnica podneska Komisiji.

U formalnom podnesku upućenom Evropskoj komisiji, organizacije Green Legal Impact e.V. i Centrul Independent pentru Dezvoltarea Resurselor de Mediu, zajedno sa Marš sa Drine, ističu da, nakon što je kompanija Rio Tinto saopštila da pauzira projekat, Evropska komisija mora da ga ukloni sa liste strateških projekata EU u skladu sa svojom Uredbom o kritičnim sirovinama (CRMA). „Ako Komisija odbije da deluje, mi se vidimo na sudu“, izjavila je Bojana Novaković članica inicijative Marš sa Drine i jedna od potpisnica podneska Komisiji.

Jača zima, osetnije zagađenje: Vazduh danas u Beogradu, ali i drugim delovima zemlje, štetan po zdravlje

Povećano zagađenje vazduha – to je ono što nastupa u Srbiji nakon dolaska zime, samim tim i nezaobilazna veća opasnost po zdravlje građana. Uzimajući to u obzir, od jutros se stanovnici Beograda, ali i drugih mesta širom zemlje, nalaze u ranjivoj poziciji dok su na otvorenom.

Povećano zagađenje vazduha – to je ono što nastupa u Srbiji nakon dolaska zime, samim tim i nezaobilazna veća opasnost po zdravlje građana. Uzimajući to u obzir, od jutros se stanovnici Beograda, ali i drugih mesta širom zemlje, nalaze u ranjivoj poziciji dok su na otvorenom.

Termoelektrana "Nikola Tesla"

U Ratarima o uticaju izgradnje fabrike cementa na stanovništvo

U domu kulture u Ratarima, u subotu je održana tribina o izgradnji kompleksa za proizvodnju cementa i njegovim pravnim aspektima, ali i zdravstvenim uticajima. Gosti na tribini bili su prim. dr Elizabet Paunović i Ljubica Vučković i Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.

U domu kulture u Ratarima, u subotu je održana tribina o izgradnji kompleksa za proizvodnju cementa i njegovim pravnim aspektima, ali i zdravstvenim uticajima. Gosti na tribini bili su prim. dr Elizabet Paunović i Ljubica Vučković i Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.

fabrika

O uticaju izgradnje fabrike cementa na zdravlje stanovnika: tribina u Ratarima

U Domu kulture u Ratarima u subotu, 29. novembra od 18.00 časova biće organizovana tribina na temu uticaja izgradnje fabrike cementa na zdravlje stanovnika sela Ratari i životnu sredinu. Na tribini će govoriti Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i dr Elizabet Paunović, nezavisna ekspertkinja za uticaje životne i radne sredine na zdravlje, koja je takođe i nekadašnja direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije.

U Domu kulture u Ratarima u subotu, 29. novembra od 18.00 časova biće organizovana tribina na temu uticaja izgradnje fabrike cementa na zdravlje stanovnika sela Ratari i životnu sredinu. Na tribini će govoriti Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i dr Elizabet Paunović, nezavisna ekspertkinja za uticaje životne i radne sredine na zdravlje, koja je takođe i nekadašnja direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije.

Reka Studenica; Foto: Tijana Jevtić

UNESKO obavešten o pretnjama Studenici

Udruženja građana Polekol, Europa Nostra Srbijai lokalna inicijativa iz Ušća Spasimo Studenicu, danas su podneli zvaničnu inicijativu Centru za svetsku baštinu – UNESCO u Parizu. U dokumentu su udruženja upozorila na, kako navode, ozbiljne pritiske koji prete da nepovratno naruše kulturno i prirodno nasleđe Srbije, odnosno sliv reke Studenice i kulturni predeo koji okružuje manastir Studenicu koji je upisan u Listu svetske kulturne baštine od 1986. godine.

Udruženja građana Polekol, Europa Nostra Srbijai lokalna inicijativa iz Ušća Spasimo Studenicu, danas su podneli zvaničnu inicijativu Centru za svetsku baštinu – UNESCO u Parizu. U dokumentu su udruženja upozorila na, kako navode, ozbiljne pritiske koji prete da nepovratno naruše kulturno i prirodno nasleđe Srbije, odnosno sliv reke Studenice i kulturni predeo koji okružuje manastir Studenicu koji je upisan u Listu svetske kulturne baštine od 1986. godine.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs