„Radničkom pokretu je bilo potrebno gotovo stotinu godina da se izbori za tri osmice od trenutka kad je engleski industrijalac Robert Oven doneo socijalni program sa sloganom: osam sati rada, osam sati rekreacije i osam sati odmora.“
Kako objašnjava naša sagovornica Ovenovi motivi su bili sasvim pragmatični – on je zaključio da će kraće radno vreme smanjiti greške i povrede na radu, radnici će biti srećniji i zdraviji, a ishod će biti povećanje produktivnosti.
Ipak, kako kaže Bradaš, većina poslodavaca u Srbiji, ni 200 godina kasnije, tokom četvrte industrijske revolucije, ne shvata ono što je Oven zagovarao:
„Iako je u Srbiji radno vreme zakonski ograničeno na 40 sati nedeljno, u stvarnosti je to daleko od tri osmice. U poređenju sa drugim evropskim zemljama naše radnice i radnici rade najduže: u proseku 42,9 sati, a najduže u sektoru građevinarstva (46,9) i ugostiteljstva (45,2). Kada se ovome doda vreme potrebno za dolazak i odlazak sa posla, očigledno je da mnogi to plaćaju ili slobodnim vremenom ili vremenom za odmor“, objašnjava Bradaš.
U Mašini ste već mogli da čitate o aktuelnim konceptima za skraćivanje radne nedelje na četiri dana. Mnogima se takvi predlozi čine nerealnim, međutim u međuvremenu su se pojavile i firme u Srbiji koje su prihvatile četvorodnevnu radnu nedelju kao svoj princip radnog vremena.
Bez obzira na niz istraživanja i primere iz prakse koji pokazuju da kraća radna nedelja predstavlja dobrobit za život i zdravlje ljudi, pojavljuju se i dilema i pitanja – šta ukoliko zaista skratimo radnu nedelju, šta bismo radili sa dodatnim slobodnim vremenom, da li bismo uopšte mogli da se prilagodimo ili smo postali toliko zavisni od posla da se zapravo i ne bismo snašli?
„Zavisnost od rada možemo posmatrati u kontekstu zadovoljavanja potreba koje donosi rad: finansijskih, psiholoških i socijalnih. U Srbiji puno radno vreme ne obezbeđuje zarade dovoljne za dostojanstven život tako da je ta vrsta zavisnosti vezana za nemogućnost zadovoljavanja egzistencijalnih potreba. Skraćenje radnog vremena, kako su pokazala brojna istraživanja, povećava produktivnost, smanjuje stres, unapređuje fizičko i psihičko zdravlje, smanjuje bolovanja, uspostavlja bolju ravnotežu poslovnog i privatnog života“, kaže Sarita Bradaš za Mašinu.
Ona dodaje i da je prema podacima iz Rodnog barometra porodica važnija od posla podjednako i muškarcima i ženama (64% žena i 59% muškaraca). Prema istom istraživanju trećina ispitanika i ispitanica jednaku važnost daje porodici i poslu (32% muškaraca i 34% žena), dok prednost poslu, što je kategorija koju prema našoj sagovornici možemo podvesti pod „zavisnost od rada“, daje svega 4% muškaraca i 2% žena.
„Naučnici su saglasni da je šest sati radnog vremena dnevno idealno, tako da sam ja sklonija uvođenju petodnevne, a ne četvorodnevne radne nedelje. Ukoliko je opredeljenje četvorodnevna radna nedelja, a da bi se postigli efekti skraćenja radnog vremena, tada radno vreme ne sme biti duže od sedam sati dnevno“, zaključuje Bradaš.
M.M.
