Ukrajina i Rusija su veliki proizvođači i izvoznici energenata, veštačkog đubriva, žitarica i drugih roba i usluga, zbog čega aktuelni vojni sukob i prateće sankcije imaju veći uticaj nego ratovi koji već traju u drugim regionima, podseća Međunarodna konfederacija sindikata (International trade union confederation, ITUC) u nedavno objavljenim Crticama o uticaju rata u Ukrajini na svetsku ekonomiju. Smanjena dostupnost i rast cena energenata i hrane se direktno odražava na cene drugih roba, uzrokujući inflaciju i smanjujući kupovnu moć zaposlenih, odnosno stvarajući probleme za čitave države i radnike širom sveta.
Crtice o uticaju rata u Ukrajini donose pregled udela izvoza žitarica iz Ukrajine i Rusije pre izbijanja rata. Podsetimo, Rusija je drugi najveći izvoznik fosilnih goriva na svetu i jedan od najvećih proizvođača veštačkog đubriva, a Ukrajina i Rusija zajedno odgovaraju za preko polovine svetske trgovine suncokretovim uljem i 27% trgovine pšenicom. Uz to, ove zemlje se nalaze na strateški važnoj poziciji za promet robe između Azije i Evrope.
Poskupljenje energenata i hrane umnogome će pogoršati energetsku i prehrambenu krizu koje su prethodile ratu. Kao što smo ranije pisali, po izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) UN objavljenom početkom 2022, hrana je prošle na svetskom nivou prosečno poskupela za oko 30%, dostižući vrednosti koje nije imala prethodnih 46 godina. Pandemija je glavni, ali ne i jedini uzročnik, jer je nagoveštaja nove svetske ekonomske krize bilo i pre nego što se pojavio korona virus.
Aktuelna poskupljenja robe već prevazilaze rast prihoda domaćinstava širom sveta, a svakako se očekuju i veća, upozorava ITUC. Nadovezujući se na ranije objavljene procene Ujedinjenih nacija, Hjuman rajts voča i drugih međunarodnih organizacija, ITUC naglašava da će najveći ceh – kao i uvek – platiti siromašni građani i regioni, sa naglaskom na uvozno orijentisane i prezadužene zemlje.
ITUC kao primer nabraja severnoafričke i zemlje Bliskog Istoka, uključujući Egipat, Sudan, Liban, Tunis i Maroko, čiji spoljni dug prevazilazi 70%, a koje su istovremeno veliki uvoznici hrane. U nepovoljnom položaju su, svakako, i druge države čija je privreda dužnička, a koje će se, pored poskupljenja i nestašica energenata i hrane, suočavati i sa rastom kamata na spoljni dug. Za fiskalnu politiku dužnika će veliki izazov predstavljati istovremeni pritisci za isplatu dugova i potreba da se zadrži „razuman nivo“ usluga i dobara iz javnog sektora.
Pri tome, potrebe stanovništva za oslanjanjem na državu, odnosno za povećanjem različitih državnih subvencija, će rasti, motivisane ne samo namerom da se spreči glad i nezaposlenost, već i ekonomska nestabilnost i mogući društveni nemiri.
Od nabrojanih problema nisu izuzete ni zemlje koje hranu izvoze: naime, iako rast cena hrane inicijalno pogoduje izvozno orijentisanim kompanijama i državnom budžetu, i kod njih će ostaviti negativne posledice na kupovnu moć stanovništva.
Crtice o uticaju rata u Ukrajini upozoravaju i na to da će zbog rasta cena biti smanjeni efektivni resursi međunarodnih programa za pomoć u hrani, poput onih Programa UN za razvoj (UNDP), Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), Svetskog programa za hranu (WFP) i drugih. Očekuje se i rast špekulacija i aktivnosti na crnom tržištu, u prvoj meri hrane i energenata.
Međunarodna konfederacija sindikata predlaže i mere za ublažavanje krize. U kratkom izveštaju ITUC se zalaže za zaštitu radnih mesta i plata, povećavanje mera socijalne pomoći najugroženijim domaćinstvima, uključujući siromašne i zadužene. ITUC predlaže usklađivanje minimalnih plata sa potrošačkom korpom i troškovima života, izradu analiza koje bi takve potrebe potkrepile i socijalni dijalog.
Podsetimo, po proračunu Centra za politike emancipacije i Clean clothes campaigna iz 2018. godine, kada je u Srbiji minimalna plata iznosila oko 25.000, platu za život kojom bi se pokrili pomenuti troškovi trebalo je da iznosi 98.000 dinara. Minimalac, koji prima čak 350.000 radnika, je od tada porastao na oko 35.000 dinara mesečno, dok su se troškovi procentualno uvećali više.
Najveća unija sindikata na svetu se svojim preporukama stavlja na stranu zagovornika povećanja plata u aktuelnoj diskusiji o ekonomskim posledicama takvih poteza – dok su na suprotnoj strani ekonomski konzervativnije struje, koje u povećanju plata koje bi pratile rast cena vide pre svega preduslov za galopirajuću inflaciju.
Nasuprot ideji da se inflacija sprečava „stezanjem kaiša“ onima koji već teško drže glavu iznad vode, ITUC u zaključku predlaže progresivno oporezivanje bogatstva i transakcija, te ograničavanje spekulativnog poslovanja i ilegalnih tokova novca, kojim bi se ujedno obezbedile finansijske osnove za strategije zaštite stanovništva i oporavka privrede.
I.K.
