Trajanje pandemije COVID-19 dovodi do krize u sistemu prosvete. U svakoj školi između 10% i 30% prosvetnih radnika je van nastave zbog COVID-19, govori podatak Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Brojna oboljenja pojačavaju problem koji je inače prisutan u prosveti: nedostatak nastavnog kadra. U vladajućim vanrednim uslovima prosvetarima je sve teže da sprovedu nastavu, a vlastima školstvo, poput zdravstva, predstavlja najpre mogućnost za štednju.
„Sve je prepušteno nama, a trebalo bi da bude sistemski rešeno. Snalazimo se kako možemo, pitanje je zašto nemam kadra da se zamene kolege. Imamo kolege koji su dva meseca bili odsutni, ali ljudi neće da dođu da rade jer je ovo zanimanje potpuno skrajnuto i nebitno“, izjavila je Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija za Euronews.
Akutni nedostatak nastavnika se nadovezuje na hronične probleme. Dimitrijević je objasnila da su deca u školama inače preopterećena novim predmetima i velikom količinom gradiva, a nastava je podešena na frontalno i reproduktivno učenje. Razredi su često preveliki da bi nastava mogla kvalitetno da se odvija, a plate u prosveti su od pamtiveka niske, na šta sindikati redovno upozoravaju. Iskustvo prosvetara pokazuje da mladi nisu zainteresovani za rad u sektoru prosvete.
„Ljudi se razbvoljevaju, umorni su i podložni infekcijama, a nema ko da ih menja. Oni koji su mogli da ih menjaju, našli su drugi posao. Mladi uglavnom ne žele da rade u školi. Deca ne gube časove, već se škole snalaze na razne načine, ali ako govorimo o kvalitetu nastave, on je opao, jer namamo dovoljno stručnog kadra da ih zameni“, rekla je za Euronews Jasna Janković, presednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Nezadovoljstvo raste i među roditeljima koji često baš od nastavnika očekuju rešenje problema.
Iskustvo direktorke Udruženja Roditelja Gordane Plemić govori da roditelji znaju da usmere svoje nezadovoljstsvo prema nastavnicima jer su im oni prva instanca do koje mogu da dođu, iako nastavnici nisu ti koji odlučuju kako će se nastava odvijati. Za sada najvažnije da se poboljša komunikacija između nastavnika i roditelja, da se otvorena vrata organiziuju online, prenela je Plemić stav udruženja na Euronews.
Podsećamo, da uprkos pandemiji i apelima prosvetnih sindikata, u osnovnim i srednjim školama u Srbiji u prethodnoj školskoj godini bez posla je ostalo 2.700 prosvetnih radnica i radnika.
Prosveta je, poput drugih za društvo esencijalnih javnih usluga, u nemilosti neoliberalnih politika koju sprovode vlasti u Srbiji, o čemu smo podrobno pisali.
Ulaganje u obrazovanje u Srbiji se smanjuje od 2009. godine. Prema poslednjem dostupnom podatku Svetske banke iz 2018. godine Srbija troši 3,8% BDP-a na obrazovanje. Da stavimo to u kontekst: Mađarska, koja ima skoro triput veći BDP i tri miliona više stanovnika od Srbije troši 4,7%, a Norveška koji ima skoro sedam puta veći BDP i milion stanovnika manje od Srbije na obrazovanje troši čak 7,9% BDP-a.
A.J.
