Većina ovih smrtnih slučajeva u vezi sa radom, ukupno 2,6 miliona smrtnih slučajeva, potiče od bolesti povezanih sa radom. Prema analizi Međunarodne organizacije rada, nesreće na radu predstavljaju dodatnih 330.000 smrtnih slučajeva. Bolesti krvotoka, maligne neoplazme i respiratorne bolesti svrstavaju se u prva tri uzroka smrti na poslu. Zajedno, ove tri kategorije doprinose više od tri četvrtine ukupne smrtnosti u vezi sa radom, navodi se.
Da bi podstakao globalne napore da se obezbedi bezbedno i zdravo radno okruženje, MOR je uveo novi plan, Globalnu strategiju bezbednosti i zdravlja na radu za 2024-2030. Cilj je da se da prioritet dobrobit radnika u skladu sa posvećenošću MOR-a socijalnoj pravdi i promociji dostojanstvenog rada širom sveta, navodi se.
U Srbiji je, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, samo u 2021. godini registrovano je 45 smrtnih, 3.455 teških i 17.558 lakih povreda na radu. Srbija nažalost nema dostupne, potpune i jasno definisane propise koji uređuju pitanje profesionalnih bolesti, pa tako ni te statistike nisu dostupne.
Međutim, kako u Srbiji u proseku jednom nedeljno po jedan radnik ili radnica izgubi život na radnom mestu, pitanje bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja važnu temu od javnog značaja. Bezbedno i zdravo radno okruženje je prema standardima Međunarodne organizacije rada, ne samo osnovno načelo i pravo na radu nego i suštinski uslov za dostojanstven rad i pravedan ekonomski rast.
Rizici brojni, u Srbiji deo radne svakodnevnice
Posmatrajući detaljno najzastupljenije faktore rizika na radu, Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna organizacija rada su razvile zajedničku metodologiju procene koje pokazuju odnos između profesionalne izloženosti specifičnim faktorima rizika i negativnih zdravstvenih ishoda na radu.
Među 20 razmatranih faktora profesionalnog rizika, Izveštaj pokazuje da se najveći broj smrtnih slučajeva na radu može povezati sa izloženošću dugom radnom vremenu, po procenama iz 2016. godine radi se o 55 sati nedeljno. Izlaganje štetnim česticama, gasovima i isparenjima je drugi rizik koji se može povezati sa najvećim brojem smrtnih ishoda na radu, a treći podrazumeva povrede na radu.
Prema podacima MOR-a rad u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, rudarstvu, građevinarstvu i proizvodnji i dalje predstavlja glavni rizik za živote i blagostanje radnika. Kako smo pisali još 2018. godine, tema bezbednosti i zdravlja na radu ušla je u žižu interesovanja medija kada je za godinu dana stradalo 53 osobe na svom radnom mestu, a najveći broj njih na srpskim gradilištima.
Demografske promene u radnom stanovništvu takođe utiče na statistike profesionalnih povreda i smrti na radu. Izveštaj pokazuje da su posledice dugogodišnje izloženosti profesionalnim rizicima zajedno sa opadanjem bioloških funkcija biti zastupljenije među starijim radnicima. Imajući u vidu da demografska slika u Srbiji prati globalne trendove i da srpsko društvo progresivno stari, zajedno sa politikama zapošljavanja koje podrazumevaju favorizovanje jeftine radne snage u koju spadaju i penzioneri, ovaj rizik predstavlja važno pitanje bezbednosti na radu.
Dodatni problem u obezbeđivanju bezbednosti i zaštite na radu čini činjenica da sve veći broj radnika radi u nestandardnim oblicima zapošljavanja, koji ne obezbeđuju poštovanje standarda rada i radnih prava propisanih zakonima, ali ne omogućava ni stvaranje prostora za unapređenje njihovih prava uopšteno.
I.P.
