Škotski parlament je juče usvojio nacrt zakona po kome će higijenski ulošci i tamponi biti besplatni za sve žene u državi. Higijenski ulošci i tamponi će, kako je predložeo u Zakonu, biti dostupni na javnim mestima: pored škola i fakulteta gde su od ranije dostupni i besplatni, sada će svaka žena moći da ih preuzme u apotekama, u javnim toaletima, društvenim centrima, mesnim zajednicama i sl.
Pozitivan utisak ostavlja i činjenica da je Zakon u prvom čitanju prošao sa 112 glasova za, nijednim protiv i samo jednim suzdržanim glasom, kako javlja Rojters.
Škotska je još 2018. godine postala prva zemlja na svetu koja je u školama i na fakultetima obezbedila besplatne sanitarne proizvode za žene.
Zakon o menstrualnim proizvodima je prošle godine predložila Monika Lenon, objašnjavajući da je to korak ka normalizaciji menstruacije i korak ka ravnopravnosti polova. Procenjuje se da će sprovođenje ovog zakona na godišnjem nivou državu koštati oko 31,2 miliona dolara.
U Srbiji, ali i širom sveta, higijenski ulošci i tamponi nisu dostupni i oporezuju se jer se ne smatraju neophodnim medicinskim/higijenskim proizvodima. Primera radi, u Ujedinjenom Kraljevstvu se ulošci oporezuju sa 5%, dok se u Srbiji oporezuju kao luksuzna roba sa 20%. Kako bismo ilustrovali situaciju valja napomenuti činjenicu da se po umanjenoj stopi od 10% oporezuju dnevne novine, usluge smeštaja po hotelima, kompjuteri i njihove komponente.
Ženama u Srbiji, koje su u većem broju nezaposlene (procenjuje se oko 50%), zarađuju manje od muškaraca za iste poslove, dvostruko više vremena provode na neplaćenom kućnom radu od muškaraca, higijenski ulošci i tamponi nisu dostupni. Kako menstruacija nije stvar izbora, time i ulošci moraju imati status neophodnog higijenskog sredstva, status koji toalet papir, recimo, odavno uživa.
Prosečno, žena će prvu mestruaciju dobiti sa 12 godina i imati je svakog meseca do svoje 51. tako će jedna žena imati menstruaciju redovno u proseku preko 35 godina. Svaki mesec mora da kupuje higijenska sredstva.
Stigma i roze porezi
Stigma koja prati menstruaciju je i dalje jaka. To dobro ilustruje reklamiranje menstrualnih proizvoda, u kojima se menstrualna krv i dalje prikazuje kao plava tečnost. Prošle godine su, zbog crvene boje tečnosti u reklami na australijskoj televiziji, uznemireni gledaoci podneli više od 600 žalbi na uvredljivu reklamu, što je najveći broj žalbi za bilo koju reklamu u 2019. godini.
Žene retko otvoreno odlaze u toalet, na radnom ili nekom drugom mestu, sa tamponima ili uloškom u ruci, već najčešće skrivaju da moraju da vrše higijenu normalne biološke funkcije ženskog tela. Iako žene čine polovinu populacije, o redovnom ciklusu koje žene imaju svakog meseca se retko otvoreno govori. Na javnim mestima i toaletima je gotovo nemoguće obavljati menstrualnu higijenu, a ulošci i tamponi nisu dostupni.
Prema istraživanjima u Sjedinjenim Američkim Državama, žene plaćaju više cene određenih proizvoda samo zato što su žene, tačnije zato što kupuju proizvode koji su bezrazložno naglašeni kao ženski. U Srbiji situacija nije ništa bolja.
Mnogi proizvodi koji su neophodni za svakodnevan život, od kozmetike, garderobe do lekova iako su istog sastava i funkcije kao oni za muškarce, posebno su označeni kao ženski i prodaju se po višoj ceni. Tako recimo brijači istog proizvođača mogu biti i do 30% skuplji samo zato što su roze. Lekovi protiv bolova, takođe postoje u menstrual i regularnom pakovanju, stim što su menstrual skuplji.
Menstruacija predstavlja ozbiljno političko pitanje, a dostojanstveno menstruiranje klasnu privilegiju, jer ne može svaka žena sebi priuštiti uloške (poput siromašnih žena i beskućnica), analgetike ili odsustvo s posla zbog nesposobnosti da prvog dana mensturacije stoji na nogama zbog bolova i/ili pauze na poslu kako bi menjala uloške blagovremeno o čemu više možete pročitati u tekstu o pravu na menstruaciju na radnom mestu.
