Danas su u gradovima širom Srbije četvrti dan za redom održani protesti nezadovoljnih građana i građanki. Okupljanje, mahom mladih, ovog puta je bilo obeleženo sve većom podrškom starijih sugrađana i sugrađanki.
U Beogradu je protestna šetnja krenula od Skupštine do Vukovog spomenika odakle su se okupljeni uputili do zgrade Radio Televizije Srbije gde je održan minut ćutanja za žrtve stradale u šestoaprilskom bombardovanju 1941. godine. Zatim su, na istom mestu, učesnici protesta uzvikivali parolu „Hoćemo uživo!“, podsećajući na neadekvatno izveštavanje javnog servisa o protestima.
Šetnja je, kao i prethodnih dana, nastavljena prema zgradi Vlade da bi bila završena na mestu okupljanja gde su demonstranti sa ulaza u Skupštinu najavili novi protest za sutra u isto vreme.
Protesti sličnog karaktera održani su i u Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Lazarevcu, Valjevu, Užicu i drugim većim gradovima u Srbiji.
U Novom Sadu je protest okupio nekoliko hiljada ljudi na Trgu Republike, odakle je protestna kolona prošetala glavnim gradskim ulicama. Tri hiljade nezadovoljnih građanki i građana se okupilo i u centru Niša. Istovremeno je i u Subotici demonstriralo oko hiljadu ljudi koji su obišli većinu lokalnih medija i gradskih institucija.
Iako su zahtevi demonstranata najpre bili usmereni ka proveri regularnosti izbornih rezultata, sve se više ističe neslaganje sa politikom celokupne vlade i zahteva se promena kursa u odnosu na „racionalizaciju javnog sektora“ i mera štednji. Danas su transparenti koji su isticali problem nezaposlenosti, loših uslova rada („Nećemo da budemo jeftina radna snaga!“) i siromaštva („Plata<kirija“) bili daleko najvidljiviji, a mogli su se primetiti i transparenti koji su izražavali solidarnost sa konkretnijim radničkim borbama kao što je aktuelni štrajk radnica u kragujevačkoj tapacirnici.
O činjenici da su protesti sve ozbiljniji svedoči i najava podrške protestu policijskog i vojnog sindikata koji je najavljen za subotu.
O sve izraženijoj socijalnoj noti zahteva protesta piše članica redakcije Mašine, Anica Stojanović:
Zaoštravanje zahteva protesta koji se dešavaju širom Srbije pokazuje da novoizabrani „pilot-kopilot“ ipak ne održava „stabilnost“ društva kakvu mu pripisuje međunarodna zajednica. Postojeće zahteve je formulisao Studentski pokret Novi Sad, a zatim su oni preuzeti od strane studenata i studentkinja iz drugih gradova.
Naime, studenti i studentkinje su prepoznali ozbiljnost trenutne situacije u društvu. Oni podržavaju štrajk i najavljene proteste zaposlenih u Goši, kao i vojnog i policijskog sindikata čije skupove žele da podrže i svojim prisustvom. Istaknuti su i zahtevi za smenom kompletne vlasti, obustavu mera štednje i oslobađanje medija od partijske kontrole.
Možemo primetiti da su ovim zahtevima mladi otišli korak dalje od svih opozicionih predsedničkih kandidata, koji su u trci razotkrivanja manipulacija i laži SNS-a, skoro u potpunosti zanemarili socio-ekonomske uslove u kojima žive građani i građanke Srbije. Na to da na izborima nije bilo prepoznatljive alternative ukazuju i niska stopa izlaznosti s jedne strane i pozitivna reakcija demonstranata na zahteve omladine s druge.
Studentkinja novosadskog univerziteta, Katarina Antonić, istakla je u izjavi za Mašinu da su reakcije na radikalnije zahteve za sada pozitivne, ali da će se u narednom periodu raditi na daljoj konkretizaciji i usaglašavanju zahteva sa studentima i studentkinjama iz drugih gradova.
Ono što je sigurno jeste da mi radimo na tome da se ovo ne zadrži samo na proveravanju biračkih spiskova, smeni članova RIK-a, REM-a i slično, već se trudimo da ovo preraste u ozbiljniju priču kojom će se pogađati socijalno-ekonomski zahtevi.
Antonić je naglasila i to da pokret trenutno radi na ostvarivanju saradnje sa sindikatima, te posebno radnicima i radnicama Goše i Jure, ali i drugima.
Naglasak na socijalnim zahtevima se mogao čuti i u govoru Ivana Radenkovića na današnjem protestu u Novom Sadu. On je okupljenima rekao da se nalazi tu „Zato što preko sto hiljada radnika radi a ne prima plate, zato što ogroman broj mladih ljudi ne može da priušti obrazovanje i studiranje“. Radenković je upozorio i da u ovakvom sistemu niko od mladih „neće doziveti da ima penziju“ kao i da su oni koji je sada imaju „prinuđeni da kradu povrće na pijaci jer nemaju para“.
Iako postoji realna bojazan da ni snažni protesti neće uzdrmati aktuelnu vlast (primerice, Vučić kavaljerski prihvata proteste kao izraz demokratičnosti), važno je prepoznati značaj šireg udruživanja i razvoja solidarnosti zasnovanih na prepoznavanju zajedničkih problema u kojima se nalazi većina građana i građanki Srbije.