Kada kažemo da deo naučne zajednice osporava nedavno objavljenu tvrdnju da smo prešli prag nepopravljivih promena klime, ne mislimo na ortake iz parka koje je algoritam naveo u zečju rupu teorija zavere koje finansira naftni lobi.
Deo stvarne naučne zajednice osporava istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Nature Climate Change, koje tvrdi da se planeta već zagrejala za 1.7°C. Podsetimo, prosečna temperatura od 1.5°C više od predindustrijskog nivoa je reper prema kom se orijentiše i nauka i privreda i međunarodna politička „zajednica“ (u nedostatku boljeg izraza za to poprište svih mogućih sukoba, natezanja i spletki).
Nauka kaže: ako skuvamo svet u kom živimo za više od 1.5 stepeni, krenuće talas lančanih reakcija. Tačnije, talas lančanih reakcija kojima već svedočimo, pošto smo sigurno zagreali atmosferu za bar 1.1°C, će biti još opasniji. Upoređenja radi, ako se na 1.5°C očekuje da toplotni talasi budu preko 8 puta češći nego da zagrevanja nema, na samo pola stepena više, 2°C, može se očekivati 14 puta češći toplotni talasi. Što više toplotnih talasa – manje šanse da se život oporavi između njih, i manje kapaciteta da se izlučena toplota apsorbuje. Slično stvari stoje sa olujama, poplavama. (Not so fun fact je da je američki centar za proučavanje uragana ovih dana objavio da mu za snagu novih uragana treba nova kategorija za meru, kako prenosi Gardijan.)
Posle 1.5°C potop
Međunarodna tela za istraživanje klime poput IPCC-a i Ujedinjene nacije zato već tri decenije pokušavaju da utiču na tzv. „donosioce odluka“ da privredu prilagode tako da se ostane ispod 1.5°C, što je cilj dogovoren na Međunarodnom klimatskom samitu UN u Parizu 2015. godine.
Svako istraživanje koje pokazuje koliko smo tom reperu blizu razlog je za jačanje tog pritiska i donošenje novih mera, a naročito su to studije koje pokazuju da je on već iza nas. Podsetimo, merenja prosečne temperature iz 2023. su otkrila da smo ga svakako već prešli privremeno, te da se očekuje da iznad njega ostanemo u narednih nekoliko godina, tokom toplotne pojave zvane El Ninjo. Nakon toga, kako smo ranije pisali, se može očekivati privremeno zahlađenje, nakon koga bi 1.5°C, ako se ne preduzme dovoljno mera, verovatno bio probijen u tridesetim godinama ovog veka.
Šest paleo-sunđera
Najnovije istraživanje rađeno na uzorcima morskih sunđera iz dubina Karipskog mora pokazuje da smo za ostajanje ispod 1.5°C zakasnili.
Kako piše Gardijan, u pitanju je stara vrsta morskog sunđera, Ceratoporella nicholsoni, koja raste na dubinama između 30 i devedeset metara ispod površine mora. Upravo dubina se smatra faktorom koji amortizuje privremene klimatske pojave koje bi mogle da utiču na zagrevanje i hlađenje mora na površini. Sunđer ovog tipa raste jako sporo, a u svoj oklop pohranjuje stroncijum i kalcijum u razmerama koje su direktno povezane sa temperaturom vode okolo. Tim profesora Malcolma McCullocha sa Univerziteta Zapadne Australije je izvadio 6 sunđera i uporedio nalaze iz delova njihovih oklopa sa novijim merenjima, za koja se zna da su sigurna. Nakon što su time potvrdili da sunđeri rade kao male morske crne kutije za temperaturu, naučnici su utvrdili nešto što se ranije previđalo – da je globalno zagrevanje počelo ranije nego što se misli.
Po njihovim nalazima, globalno zagrevanje je počelo još 1860, a do 1900. se planeta već bila zagrejala za 0.2 stepena. Prethodna saznanja o temperaturama mora zasnivala su se na merenjima sa brodova, koja su neprecizna, te podacima o temperaturi okeana koji se mogu posredno zaključiti iz građe drugih organizama, poput korala.
Stručnjaci za klimu su zato podeljenog mišljenja o najnovijem istraživanju sunđera sa Kariba – dok jedni smatraju da je značajan svaki novi nalaz, deo vodećih naučnika smatra da uzorak od šest sunđera iz istog geografskog područja nije dovoljan da bi se menjao postojeći konsenzus o početnoj tački za zagrevanje planete.
I.K.
