U Stokholmu će početkom juna biti održan međunarodni skup Stockholm+50, kojim će se obeležiti 50 godina od Konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini. U Švedskoj je tada, 1972. godine, putem Deklaracije UN o čovekovoj sredini usvojeno 26 osnovnih principa njene zaštite i osnovan Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu – UNEP.
Pola veka borbe za očuvanje životne sredine se može obeležiti, ali teško da ima šta da se slavi. Uprkos tome što je u međuvremenu usvojen niz međunarodnih konvencija i nepobitno utvrđeno štetno dejstvo ekstraktivističke ekonomije usmerene na rast i oslonjene na fosilna goriva po životnu sredinu, čovečanstvo nastavlja da vodi planetu u klimatsku katastrofu. To potvrđuju i najnoviji izveštaji, objavljeni u susret skupu Stokholm+50, čiji je radni naslov „Zdrava planeta za opšti prosperitet – naša odgovornost, naša prilika“.
Među njima je i izveštaj britanskog meteorološkog zavoda, Met Office, koji pokazuje da je talase ekstremnih vrućina koji su proteklih nedelja aktuelni u Indiji i Pakistanu klimatska kriza učinila sto puta izglednijim nego što bi bili da je nema. Drugim rečima, vrućine koje bi se inače dešavale jednom u trista, danas su očekivane jednom u tri godine.
Podsetimo, vrućine su na Indijski potkontinent ove godine stigle dva meseca prerano, već krajem aprila, danima zaredom premašivale 40°C u nekoliko milionskih gradova, a proteklog vikenda dostigle preko 49°C u Nju Delhiju i 51°C u Pakistanu. Pored toga što su u pitanju najviše temperature u ovo doba godine zabeležene u Indiji od početka 20. veka, one su i najviše zabeležene u maju na severnoj hemisferi.
Ekstremne temperature ugrozile su zdravlje stanovništva, funkcionisanje gradova, saobraćaj, elektroenergetski sistem i žetvu. U okviru analize Met Officea predviđa se da će slično može očekivati ne samo svake tri, već uskoro i svake godine do kraja stoleća, čak i u slučaju da se emisije gasova staklene bašte zauzdaju.
Kako piše Gardijan, druge nedavno objavljene analize pokazuju da je klimatska kriza podstakla poplave u Južnoj Africi i Evropi, toplotne talase u Severnoj Americi i oluje u jugoističnoj Africi, kao i da je većinski odgovorna za razornost tajfuna u Japanu.
U izveštaju o stanju klime Svetske meteorološke organizacije (SMO) objavljenom 18. maja konstatuje se da je prethodnih sedam godina bilo najtoplije od kada se temperatura sistematično beleži. WMO upozorava na pogubni i dugotrajni uticaj zagađenja i rasta temperature na svetsko more. Ono, naime, apsorbuje više od 90% toplote koju u atmosferi „zarobljavaju“ gasovi staklene bašte i upija čitavu četvrtinu emisija ugljen dioksida. Usled zagrevanja i zagađenja ubrzano rastu i nivoi mora i njihova kiselost, tako da su okeani sada kiseliji nego u poslednjih 26.000 godina. Okeanima, koji su se u proteklih dvadeset godina zagrevali nezapamćenim temom, a tokom 2021. ispoljavali i jake morske toplotne talase, bi trebala stoleća da se ohlade (kada bi za to uopšte imali priliku). Sve ovo preti kako životu u moru, tako i onom na kopnu.
U izveštaju Stokholmskog instituta za životnu sredinu podseća se na to da je ograničavanje globalnog zagrevanja na 1.5°C u odnosu na prosečne svetske temperature u predindustrijsko doba, koje je bilo cilj Pariskog sporazuma, van dohvata čovečanstva usmerenog na ekstraktivističku privredu i trendove proizvodnje i potrošnje koji ugrožavaju zdravlje planete i održivi razvoj.
„Potrošnja prirodnih resursa se više nego utrostručila od 1970. godine i nastavlja da raste. Njihova upotreba i dobrobiti od nje su neravnomerno distribuirani među zemljama i regionima. Nejednakost između naroda i unutar naroda je ogromna. Društveni i ekonomski trošak pasivnosti prevashodno snose najsiromašniji i najranjiviji delovi društva, uključujući domorodačke zajednice, naročito u zemljama u razvoju“, ocena je Stokholmskog instituta.
“Svet je na mnoge načine na tački ključanja“, upozoravaju iz Švedske, referišući na visoke temperature u južnoj Aziji, razularene cene goriva i hrane, te ratne konflikte.
Skrećući pažnju na to da će teret klimatske i ekonomske krize snositi i naredne generacije, te na činjenicu da je do sada postignuta tek desetina međunarodno dogovorenih klimatskih ciljeva, iz Stokholmskog instituta za životnu sredinu apeluju na bogatije zemlje, koje su za krizu i najodgovornije, da preduzmu odlučnije mere za njeno ublažavanje.
Institucije i organizacije koje se bave životnom sredinom i klimatskim promenama sve otvorenije govore o socioekonomskim nejednakostima u kontekstu klimatske krize i sve neuvijenije pozivaju na odgovornost bogatiji deo planete, zahtevajući katkad i promenu ekonomskog sistema.
Kao što smo već pisali, radna verzija dela Šestog (aktuelnog) izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), organizacije čiji su osnivači SMO i UNEP, je sadržala konstataciju da je „oblik ekonomskog razvoja koji je proizvod prirode kapitalističkog društva (…) u konačnici neodrživ“. U radnoj verziji koju je štampi dostavila grupa Scientist Rebellion and Extinction Rebellion iz Španije stajale su ocene da je neophodno smanjenje emisija štetnih materija nemoguće postići dovoljno brzo u okvirima kapitalističkog ekstraktivističkog modela ekonomije, te da čovečanstvo mora odustati od postojećeg ekonomskog modela ako želi da izbegne ekološku katastrofu. IPCC se u ovom izveštaju založio za globalnu tranziciju ka održivom privrednom modelu i ekološku pravdu, odnosno formulisanje metoda za energetsku tranziciju koji bi uzeli u obzir istorijske razlike u emisijama štetnih gasova između različitih država, ruralnih i urbanih regiona, te rastuće nejednakosti između siromašnih i „opsceno bogatih“.
U zvaničnom izveštaju, čijem objavljivanju prethode odobrenja vlada zemalja učesnica IPCC, stoje konzervativnije formulacije, ali se takođe zahteva aktivno učešće najbogatijih aktera, koji, kako se naglašava, imaju dovoljno kapitala za ulaganje u energetsku tranzicju. U njemu se podseća i na to da su ove investicije trenutno tri do šest puta manje nego što je potrebno da bi se globalno zagrevanje do 2030. ograničilo na 2°C.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je pomenuti izveštaj SMO o stanju klime nazvao „turobnom litanijom nad neuspehom čovečanstva da se uhvati u koštac sa klimatskim poremećajima“. Pozivajući još jednom na ubrzano delovanje u korist energetske tranzicije, Gutereš je ocenio da je globalni energetski sistem „u kvaru“ te da „moramo okončati zagađenje fosilnim gorivima i ubrzati tranziciju obnovljive energije pre nego što spalimo naš jedini dom“. Kako prenosi Balkan Green Energy News, Ujedinjene nacije su još jednom zavapile da se u proteklih deset godina cena proizvodnje energije vetra prepolovila, a cena solarne energije i baterija je pojeftinila za 85%, dodajući da ulaganje u obnovljive izvore energije otvara tri puta više radnih mesta nego fosilna goriva.
Ujedinjene nacije su predložile i pet ključnih aktivnosti na putu usvajanja obnovljivih izvora energije. UN predlaže da se tehnologije za OIE tretiraju kao javno dobro i ukinu prepreke za njihov transfer, uključujući i ograničenja intelektualne svojine. Gutereš je predložio i da se problem skladištenja električne energije dobijene iz OIE reši osnivanjem globalne koalicije za skladištenje baterija. U drugoj tački Generalni sekretar UN se založio za diverzifikaciju snabdevanja sirovinama za tehnologije obnovljive energije, dok je u trećoj vladama predložio izmene legislative kojima se obeshrabruju fosilna goriva, a podstiče razvoj OIE. U petoj tački se apeluje na povećanje privatnih investicija u OIE, dok se u četvrtoj zahteva preusmeravanje subvencija sa fosilnih goriva na zaštitu najugroženijih slojeva stanovništva.
U međuvremenu, podsetimo, naftna industrija daje sve od sebe da zaista spali naš jedini dom, ne bivajući samo u kvaru već i neposredno pokvarena. Kako smo nedavno preneli, u fazi implementacije su planovi za uvećanje industrije fosilnih goriva koji će rezultirati emisijama gasova staklene bašte jednakim desetogodišnjoj emisiji CO2 iz Kine (najvećeg zagađivača među državama). Oni obuhvataju gotovo dvesta takozvanih „ugljeničnih bombi“, projekte vađenja nafte i gasa koji bi pojedinačno bili odgovorni za preko milijardu tona CO2, a zajedno bili osamnaest puta veći od aktuelne godišnje emisije CO2 na svetskom nivou.
