Međunarodni panel za klimatske promene, IPCC, upozorava da su godišnje emisije gasova staklene bašte (GHG) u periodu od 2010-2019 godine bile najveće u istoriji, te da je neophodno primeniti ozbiljne mere za njihovo smanjivanje. S druge strane, u izveštaju se navodi i da je to moguće učiniti uz primenu savremenih tehnologija i – političke volje.
Postoje mogućnosti da se emisije GHG prepolove do 2030. godine, poručuje IPCC. To zahteva značajno smanjivanje upotrebe fosilnih goriva, širu elektrifikaciju, podizanje energetske efikasnosti i upotrebu alternativnih goriva, poput vodonika.
Tračak nade
IPCC skreće pažnju na to da su troškovi dobijanja energije iz energije sunca i vetra i troškovi korišćenja baterija od 2010. opali i do 85%. Navodi se i da je moguće učiniti energetski efikasnijim urbane sredine u razvoju, ako se u njihovom planiranju uvaži da one treba da budu kompaktnije građene, usmerene na pešački i oblike prevoza koje koriste električnu energiju, te ugljenično neutralne objekte. U industriji, koja je odgovorna za četvrtinu emisija GHG, se treba okrenuti recikliranju i smanjivanju otpada. U izveštaju se navodi da će metodi za ugljenično neutralnu proizvodnju osnovnih industrijskih materijala, uključujući čelik, građevinski materijal i hemikalije uskoro biti komercijalno dostupni.
„Da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1.5°C neophodno je da emisije gasova staklene bašte počnu da opadaju nakon 2025, a do 2030. budu smanjene za 43%; emisije metana je istovremeno neophodno smanjiti za trećinu. Čak i ako to postignemo, gotovo je izvesno da ćemo privremeno prestupiti taj prag zagrevanja, ali bismo se mogli spustiti ispod njega do kraja stoleća“, navodi se u IPCC-ovom saopštenju za štampu.
Podsetimo, IPCC je organizacija koju su 1988. godine osnovale Svetska meteorološka organizacija (SMO) i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). U njegovom radu učestvuje preko 2500 naučnika i stručnjaka iz čitavog sveta, koji pišu sedmogodišnje izveštaje i uputstva za sprovođenje Okvirne konvencije UN o promeni klime i pratećih međunarodnih dogovora. IPCC je otvoren za sve države članice SMO i UNEP-a. Najnoviji sažetak izveštaja za tvorce politika odobrili su predstavnici 195 državnih vlada putem onlajn sednice koja je trajala od 21. marta.
U istom periodu, krajem marta, naučnici su pokušali da upozore da su na polovima Zemlje zabeležene neprevaziđeno visoke temperature – delovi Antarktika bili su za 40°C topliji nego što je u ovo doba godine uobičajeno, dok su na Arktiku temperature bile 30°C više od proseka. Ove vesti, skrajnute usled izbijanja rata u Ukrajini, nadovezale su se na niz upozorenja o tačkama bez povratka u srljanju ka klimatskoj katastrofi.
Još se može? A da li se hoće?
Da bi se mere koje IPCC predlaže primenile i katastrofa (možda) izbegla, neophodno je povisiti ulaganja u energetsku tranziciju na svetskom nivou. U trećem delu Šestog izveštaja IPCC navodi se da su ova ulaganja trenutno tri do šest puta manja nego što je potrebno da bi globalno zagrevanje do 2030. ostalo ispod 2°C, ali i konstatuje da postoje ekonomski uslovi, odnosno da ključni igrači raspolažu sa dovoljno kapitala i likvidnosti da ulaganja povećaju.
Čak i ako se iz proračuna izuzmu ekonomski dobici od adaptiranja i izbegavanja troškova koje izazivaju klimatske promene, te ukoliko se u tranziciju uloži toliko da se zagrevanje ograniči ispod 2°C, BDP na svetskom nivou 2050. bio bi tek nekoliko procenata manji od onog na koji se može računati po aktuelnim trendovima, izjavio je kopredsedavajući Trećom radnom grupom IPCC Priyadarshi Shukla.
Dok novca za ulaganje u spas planete ima, volje za njegovo dugoročno razumno i pravedno ulaganje je znatno manje. I sam Treći deo Šestog izveštaja IPCC je kasnio usled nevoljnosti predstavnika vlada učesnica da prihvate sažetak izveštaja za tvorce politika i kao njegove potpisnice prihvate odgovarajuće obaveze.
Kako izveštava Gardijan, primera radi, Saudijska Arabija je osporavala deo sažetka izveštaja koji se tiče napuštanja fosilnih goriva, dok je Indija zahtevala izmene u delu koji se tiče finansiranja energetske tranzicije. Podsetimo, izveštaj inicijative Climate Action 100+ objavljen krajem marta je pokazao da se sve više međunarodnih preduzeća (koja su, inače, odgovorna za 70% emisija GHG) nominalno zalaže za ciljeve Pariskog sporazuma, ali i da istovremeno korporacije ne prave jasne strategije za njihovo ispunjavanje. Istraživanje organizacije Earthtrack objavljeno u februaru pokazalo je da se 2% globalnog BDP-a ulaže u istrebljenje života na zemlji subvencioniranjem štetnih delatnosti, uprkos brojnim obećanjima i obavezama koje su vlade širom sveta dale i preuzele u cilju usporavanja klimatskih promena.
Narastajuća energetska kriza, dodatno podstaknuta ratom u Ukrajini, mogla bi usmeriti donosioce politika ka većoj posvećenosti alternativnim izvorima energije. Kratkoročno, ipak, svedočimo povratku toplanama na ugalj u zemljama koje su od njih već odustajale.
Od adekvatnog povećanja ulaganja u energetsku tranziciju još je teže zamisliti temeljnu promenu ekonomskog sistema za koji se zalagala radna verzija trećeg dela Šestog izveštaja koja je krajem avgusta 2021. procurela u javnost. Naučnici koji su u njenom sastavljanju učestvovali konstatovali su da je neophodno drastično smanjenje emisija štetnih materija nemoguće postići dovoljno brzo u okvirima kapitalističkog modela ekonomije i prateće ekstraktivističke privrede orijentisane na rast.
Posledice neracionalne inertnosti sistema i vodećih aktera trpeće – i već trpe – najsiromašniji. Kako je naglašeno u prethodnom delu Šestog izveštaja, objavljenom krajem februara, klimatske promene dele čovečanstvo na one koji raspolažu resursima da prežive nestabilnu proizvodnju hrane, opasne vrućine i podizanje nivoa mora, i one koji to nemaju. U ovoj publikaciji, nazvanoj još i „atlasom ljudske patnje“ IPCC je skrenuo pažnju na to da je tokom protekle decenije u na klimatske promene ranjivim zemljama od poplava, suša i oluja stradalo 15 puta više ljudi nego u zemljama koje su označene kao „sigurne“. IPCC je istovremeno, ukazao na to da su u pitanju regioni koji snose manju krivicu za klimatske promene od razvijenih zemalja i regiona, apelujući na državnike i druge donosioce odluka da u borbi sa klimatskim promenama uvaže i principe klimatske pravde.
Svaki izveštaj IPCC-a sastoji se od tri dela i rezultat je rada tri radne grupe. Prva dva dela Šestog izveštaja objavljena su u avgustu 2021. i početkom 2020, a sintezni izveštaj se očekuje u oktobru.
