Istraživanje objavljeno u februaru pokazuje da se 2% globalnog BDP-a ulaže u istrebljenje života na zemlji subvencioniranjem štetnih delatnosti, uprkos brojnim obećanjima i obavezama koje su vlade širom sveta dale i preuzele u cilju usporavanja klimatskih promena.
Najveći korisnici su industrija fosilnih goriva, koja se podstiče sa 620 milijardi američkih dolara, poljoprivreda (520 milijardi), korišćenje vodnih resursa (320), šumarstvo (155), građevinska industrija (90) i saobraćaj (bar 85bn). Kako razjašnjava Gardijan, u ovu računicu, primera radi, ulaze poreske olakšice za proizvodnju govedine u Južnoj Americi i neodrživo ispumpavanje vode na Bliskom Istoku.
Autori naglašavaju da su u pitanju minimalne brojke, budući je pristup podacima o mnogim subvencijama ograničen, a za neke vrste olakšica se teško dokazuje da predstavljaju dotiranje. Istraživanje, uz to, ne obuhvata po životnu sredinu bez sumnje štetno rudarstvo, za koje se ne može izvršiti odgovarajuća procena.
Prva verzija istraživanja koje potpisuju Doug Koplow i Ronald Steenblik predstavljena je na Klimatskom samitu u Glazgovu, održanom početkom novembra 2021. godine. U izveštaju se apeluje na vlade da preduzmu odlučne korake u cilju ukidanja štetnih subvencija i usvoje zajedničke mere za očuvanje biodiverziteta na predstojećem samitu COP 15, čija druga runda će se održati krajem aprila i početkom maja ove godine.
Većina dogovora o zajedničkom radu na zaustavljanju klimatskih promena je već prekršena ili zastarela. Podsetimo, u izveštaju MMF-a iz oktobra prošle godine ukazano je na to da je 2020. čak šest biliona američkih dolara otišlo na subvencije za fosilna goriva na globalnom nivou, uprkos tome što su zemlje G7 grupe nakon Pariskog sporazuma (2015.) obećale da će do 2025. ukinuti podsticaje za fosilna goriva do 2025, a više desetina zemalja objavilo da će pokušati da ostvari klimatsku neutralnost do sredine veka. Organizacija Climate action tracker je pre nekoliko meseci iznela procenu da globalno zagrevanje neće moći da se zaustavi na 1.5°C iznad predindustrijskih nivoa (što je jedan od ciljeva Pariskog sporazuma) čak ni ako sve do sada dogovorene mere budu uspešno implementirane, već će u najboljem slučaju dostići 2.4°C do kraja stoleća.
Posledice neuspeha donosilaca odluka osećaju se svakodnevno. Australija je u četvrtak, drugog marta, izdala naredbu o evakuaciji 200.000 stanovnika sa istoka zemlje usled nezapamćene olujei poplave, a procenjuje se da je ugroženo još 300.000. Od posledica klimatskih promena koje prete da unište naš svet, pritom, prvi stradaju tradicionalno najugroženiji, siromašne zemlje i društvene grupe.
Podsetimo, u izveštaju Međunarodnog panela o klimatskim promenama (IPCC) objavljenom u ponedeljak konstatuje se da su klimatskim promenama disproporcionalno pogođeni „najranjiviji ljudi i sistemi“, najpre oni u Africi, Južnoj Aziji, Južnoj Americi, malim ostrvskim državama i Arktiku. Isti izveštaj identifikuje da su razlike u ranjivosti ekosistema i ljudi u različitim regionima i unutar njih posledica razlika u društveno-ekonomskom razvoju, nejednakosti, marginalizacije i kolonijalizma, te apeluje na bogatije države i regione da ulože sredstva kako u zauzdavanje klimatske krize, tako i u pomoć neposredno pogođenima.
I.K.
