Sindikat prosvetnih radnika (Pedagógusok Szakszervezete) i Demokratski sindikat prosvetnih radnika (Pedagógusok Demokratikus Szakszervezete) su se sastali sa nadležima uoči potpune obustave rada koji je planiran za 16. mart, izveštava portal Mérce.
Na pitanje predstavnika vlasti da li ostaju pri odluci da stupe u štrajk, sindikati su odgovorili sa „odlučno da“. Vlada Mađarske je saopštila da je ispitivanje legalnosti odluke u štrajku u toku, dok iz sindikata poručuju da imaju „scenario za zakonitu i dostojanstvenu“ obustavu rada.
Radnice i radnici u prosveti nedeljama organizuju u autonomne štrajkove. Do ovih akcija, kojima pobunjeni nastavnici rizikuju da budu kažnjeni, dovela je uredba koju je Vlada Mađarske donela 11. februara, a kojom prosvetarima efektivno uskraćuje pravo na štrajk.
Najamnje 3000 prosvetara iz 170 škola je do sada učestvovalo u autonomnim štrajkovima.
Podsećamo, prosvetni radnici su 31. januara održali štrajk upozorenja u organizaciji sindikata zbog preopterećenosti na poslu i niskih primanja. U štrajku je učestvovalo oko 20.000 prosvetnih radnica i radnika, što sindikati prepoznaju kao uspeh, posebno ukoliko se ima u vidu trud Vlade da zastraši nastavnike. Naime, brojni prosvetari su od uprave škole primili pismo u kojem stoji da je nezakonito stupiti u štrajk.
Kao naredni korak u borbi za dostojansten rad sindikati su najavili obustavu rada za 16. mart.
Odgovor Vlade Mađarske nije bio poziv na dijalog već uredba koja propisuje niz obaveza koje bi prosvetari morali da zadovolje za vreme trajanja štrajka. Tako, prosvetari bi za vreme štrajka morali da obezbede celodnevna dežurstva u obrazovno-vaspitnim ustanovama, da održe 50% nastave i da maturantima obezbede sve časove iz predmeta koji su deo maturskog ispita.
„Ova Vladina uredba u praksi onemogućuje štrajk u prosveti”, saopštili su tada iz Demokratskog sindikata prosvetnih radnika.
Prosvetni radnici i radnice u Mađarskoj su godinama u nezavidnom položaju.
Njihove palte se obračunavaju u odnosu na minimalnu platu iz 2014. godine, a 2015. godine Vlada je ukinula i garanciju realne vrednosti plata u prosveti. Zbog takvog načina obračuna plata Vlada je između 2015. i 2017. svakog prosvetara u proseku oštetila za 17 mesečnih primanja, tvrde iz sindikata i zahtevaju da se takva nepravda u određivanju zarada ispravi i retroaktivno.
Zahtevi koji su sindikati isporučili nadležnima adresiraju i problem preopterećenosti na poslu. Od Vlade se zahteva da se deo radnog vremena koji obuhvata vaspitno-obrazovne aktivnosti ograniči na 22 sata nedeljno i da se radno vreme defektoloških i pedagoških asistenata smanji sa 40 na 35 sati.
Količinu posla povećavaju administrativni zadaci kojih je u prosveti sve više, kao i alarmantan manjak nastavnih kadrova. U obrazovnom sistemu trenutno nedostaje 12 hiljada ljudi, i to ne računajući one nastavnike koji treba da menjaju kolege zbog pandemije Covid-19, izjavila je Žuža Sabo, predsednica Sinidikata prosvetnih radnika.
„Pod ovakvim opterećenjem prosvetni radnici ne mogu da obezbede kvalitetno obrazovanje koje je osnovno pravo svakog deteta.“
A.J.