Problemi sa mentalnim zdravljem su u porastu širom sveta. Po podacima koje danas prenosi Institut za mentalno zdravlje Vojvodine, svaka osma osoba živi sa mentalnim poremećajem. Od nekog oblika mentalnih ili neuroloških poremećaja pati preko petine odraslih starijih od 60 godina, ali i svaki sedmi tinejdžer i adolescent uzrasta od 10-19. Štaviše, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prepoznaje da depresiju, anksioznost i poremećaje ponašanja kao vodeće uzroke bolesti i invaliditeta među adolescentima. Od depresije u svetu pati svaka dvadeseta osoba.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da su pojedini faktori rizika za razvoj mentalnih poremećaja, poput genetske predispozicije i zloupotrebe supstanci, individualni, ali naglašava i socioekonomske uzroke:
„Izloženost nepovoljnim društvenim, ekonomskim, geopolitičkim i okolnostima okruženja, uključujući siromaštvo, nasilje, nejednakost i lošu životnu sredinu povećavaju rizik od mentalnih poremećaja“.
Poboljšanje mentalnog zdravlja i prevencija poremećaja zato obuhvataju utvrđivanje društvenih i strukturalnih faktora uticaja na zdravlje, a ne samo individualnih faktora rizika, jasna je SZO. Kako se dodaje:
„Da bi se izmenila arhitektura loših uticaja na mentalno zdravlje potrebne su aktivnosti koje izlaze iz okvira sektora zdravstva. Programi za poboljšanje mentalnog zdravlja i programi prevencije poremećaja bi zato trebalo da obuhvate aktivnosti u sektorima rada, pravosuđa, saobraćaja, životne sredine, stanovanja i blagostanja“, odnosno, u nedostatku bolje zamene – ekonomije. Mentalno zdravlje, zaključuje SZO, zahteva okolinu koja pruža podršku, a zdravstvene intervencije za poboljšanje mentalnog zdravlja, ponovo, mogu biti usmerene na pojedince, ali i na grupe i čitava stanovništva.
Priznajući ključni značaj društveno-ekonomskih i strukturalnih faktora na mentalno zdravlje pojedinaca i grupa SZO je, tako, iskoračila iz paradigme u kojoj je normalizovana individualizacija odgovornosti i privatizacija rizika – odnosno u kojoj se pojedinka narušenog mentalnog zdravlja posmatra kao šrafić mašine koji se „pokvario“ sopstvenom krivicom, koji je sam(a) odgovoran i za svoju „funkcionalnost“, koja mentalnim zdravljem treba da se bavi izolovano – i o svom trošku. SZO je tako – barem deklarativno – prihvatila ono na šta deo stručnjaka za mentalno zdravlje pokušava da ukaže prethodnih godina: da mentalno zdravlje nije ni samo ni pre svega problem pojedinca, nego društva i okruženja.
Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se svakog 10. oktobra od 1992. godine. Uveden je 1992. godine na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje, koja okuplja stručnjake za mentalno zdravlje iz oko 150 zemalja. Ove godine Svetska zdravstvena organizacija ga obeležava pod sloganom i porukom „Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo“.
I.K.
