Radni dan koji traje skoro neprekidno, nemogućnost da se odbije posao, nepostojanje jasne granice između radnog i slobodnog vremena, slaba plaćenost i dominacija političkog zapošljavanja, ključne su karakteristike radne dinamike radnica u kulturi u Srbiji. Ovome treba dodati i podatak da se, generalno gledano, ovakva iskustva radnica u kulturi u Srbiji poklapaju sa onim u Evropi, ali i šire, pokazuje analiza istraživanja koja je nedavno predstavljena javnosti u okviru projekta „Rodna ravnopravnost za kulturnu raznolikost“.
„Nedefinisano radno vreme, potcenjivanje kompetencija žena u odnosu na muške kolege, kao i potplaćenost njihovih poslova uz stres kojem su izložene u pokušaju da usklade privatne i profesionalne obaveze često dovode do tzv ’pregorevanja’ (burnout). Polje kulture posebno je surovo u tom pogledu, jer žene, osim podrške partnera koja je porasla, uglavnom nemaju bilo kakvu drugu pomoć i često su prinuđene na nemoguć izbor između obaveza na poslu i u porodici“, pojasnila je Nađa Bobičić, iz organizacije „Pobunjene čitateljke“.
Ovo je samo jedna od nekoliko članica organizacija Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), koja uz podršku Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost (UNESCO), sprovodi ovo važno istraživanje.
U pomenutom istraživanju je učestvovalo 206 kulturnih radnica i preduzetnica različitih starosnih grupa iz javnog, privatnog i civilnog sektora u Srbiji, uz 32 intervjua i ekspertsku fokus grupu sa devet učesnica.
Ključne teme obuhvaćene istraživanjem su obrazovna i profesionalna iskustva radnica i preduzetnica u kulturi, balans privatnog i profesionalnog života i radna diskriminacija žena u sektoru kulture i to sa rodnog, klasnog i teritorijalnog aspekta.
Jedan od saradnika na projektu, Predrag Cvetičanin, iz Centra za empirijske studije Jugoistočne Evrope (CESK), izjavio je da je istraživanje pokazalo da ključnu ulogu u polju kulturne produkcije, i organizaciono i finansijski, ima država, jer se najveći broj ustanova finansira iz budžeta. Iako Srbija ima drugi najveći budžet u regionu, posle Hrvatske, od zemalja u regionu na poslednjem je mestu po izdvajanju za kulturu po glavi stanovnika, podvukao je Cvetičanin i dodao da Slovenija za kulturu izdvaja šest puta više od Srbije, a Hrvatska i Makedonija po tri puta više.
Kako je naglasila Tatjana Nikolić iz organizacije FEMIX, poražavajući su podaci o (ne)zastupljenosti rodne ravnopravnosti u celokupnom sistemu obrazovanja, posebno s obzirom na činjenicu da je 65 odsto ispitanica reklo da je tokom školovanja bilo izloženo lascivnom govoru koji je toliko prisutan da je normalizovan, čak 35 odsto je bilo izloženo nepoželjnim dodirima, a deset odsto žena preživelo je seksualno nasilje. Istovremeno, na poslu je lascivnom govoru bilo izloženo čak 70 odsto žena, nepoželjnim dodirima 26 odsto, seksualnim ucenama osam odsto njih, a seksualnom nasilju pet odsto žena zaposlenih u kulturnim i kreativnim delatnostima.
Neophodno je da rodna komponenta bude osnova svakog planiranja, a o ravnopravnosti, pravima i mehanizmima zaštite treba edukovati i žene i muškarce, doneti pravilnike za sprečavanje rodne diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja u sektoru kulture, umetnosti i kreativnih industrija, procesuirati i sankcionisati počinioce, naglasila je Tatjana Nikolić, ukazujući da kulturna scena nije primer dobre prakse u pogledu rodne diskriminacije i da su i u toj oblasti žene manje zastupljene u finansijski isplativijim poslovima.
Preporuke donosiocima odluka
Bitno je istaći da ovaj projekat sadrži i preporuke donosiocima odluka koje obuhvataju sve navedene aspekte koji doprinose poražavajućim radnim uslovima za žene u sektoru kulture.
Kao jedna od prvih preporuka, predviđa se uvođenje novih sadržaja u kurikulume osnovnog, srednjeg i visokog umetničkog obrazovanja kako bi se pružili bolji uvidi u doprinos žena kulturnoj istoriji i produkciji, uz vođenje računa o ravnomernijoj zastupljenosti žena i muškaraca prilikom zaposlenja u obrazovnim umetničkim institucijama, kao i ohrabrivanje uključivanja devojčica u one obrazovne programe u kojima su u vidljivoj manjini.
Sledeća preporuka se odnosi na stvaranje uslova za usklađivanje privatnih i profesionalnih obaveza poput mera podrške majčinstvu i čuvanja dece unutar institucija i organizacija kulturne scene, kao i da istovremeno podrže očinsko odsustvo radi nege deteta i generalno značajnije preuzimanje kućnih poslova i poslova brige i nege od strane muškaraca.
Ne manje bitno je kreiranje i podržavanje održivih i adekvatnih, nekomercijalnih prostora za rad, poput ateljea i studija za samostalne radnice u kulturi, u cilju odvajanja privatnog i profesionalnog prostora i vremena za one žene kojima je takva podrška potrebna.
S obzirom na činjenicu da su glavne odlike rada u kulturi potplaćenost i burnout, istraživački tim kao neophodne uslove za poboljšanje radnih uslova iznosi predviđanje i isplaćivanje dostojanstvene i adekvatne plate, honorara i drugih naknada umetnicama i radnicama u kulturi, razumevajući i uvažavajući njihov rad, kao i neoslanjanje na samoekploataciju, skromnost i manjak pregovaračkih navika kod žena prilikom određivanja visine naknada i uslova rada.
Konačno, ovim projektom se predviđa organizovanje i sprovođenje edukacije žena i muškaraca u sektoru kulture, umetnosti i kreativnih industrija o ravnopravnosti, pravima i mehanizmima zaštite od seksizma i uznemiravanja, uvođenja pravilnika i kodeksa za sprečavanje rodne diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja u institucije kulture, obrazovne umetničke institucije i kompanije u kreativnom sektoru.
Dodatno, rasvetljavanje, procesuiranje i kažnjavanje rodne diskriminacije, seksualnog uznemiravanja i seksizma bez obzira na talenat, umetnički doprinos, dotadašnji kredibilitet ili popularnost počinilaca je neophodno.
Osnivanje mreže za rodnu ravnopravnost u kulturi
Kako bi se kontinuirano, planski i organizovano radilo na pomenutim preporukama i obezbeđivanju boljih radnih uslova, istraživački tim je inicirao stvaranje mreže ženskih organizacija i samostalnih umetnica, menadžerki, kustoskinja i preduzetnica koje rade u kulturnom i kreativnom sektoru u Srbiji. Takva mreža bi trebalo da služi kao platforma za međusobnu saradnju i podršku, razmenu resursa, mobilnost i razmenu znanja.
Ovim povodom najavljen je pripremni sastanak koji će se održati 8. aprila u Beogradu, dok se osnivačka skupština mreže planira za 13. maj u Novom Sadu.
Kompletno istraživanje predstavljeno je u publikaciji pod nazivom „Rod i rad u kulturnom polju u Srbiji“ koja je istom prilikom predstavljena javnosti. Ona je takođe rezultat projekta „Rodna ravnopravnost za kulturnu raznolikost“, koji sprovodi sedam organizacija članica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (Kolektiv mladih žena Femix, Pobunjene čitateljke, Millennium, Studio 6, Kulturanova, Elektrika i Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope).
Radi se o jednom od ukupno šest najboljih projekata na konkursu Uneska i jedinom iz Srbije odabranom od 1.027 iz celog sveta, koji se sprovodi od proleća 2021. godine.
V.K.
