„Rad Zoo vrta Palić nedvosmisleno je najkontroverzniji s obzirom da se godinama unazad javljaju ozbiljni propusti koji završavaju i sa smrtnim ishodima – počevši od čuvenog slučaja male lavice Kiki, do smrti pet mladih lavića još nekoliko godina pre tog slučaja, pa sve do ovih najnovijih na koje je ukazao deo zaposlenih”, navodi Ana Duraki iz udruženja za zaštitu životinja Lunje i Maze.
Ona podseća da su i drugi zoološki vrtovi u Srbiji neretko bili u fokusu javnosti zbog navoda o neadekvatnim uslovima i tretmanu životinja.
Zaposleni u palićkom zoološkom vrtu naveli su u dokumentu, koji su poslali portalu Magločistač, da je veterinar ovog zoo vrta nesavesnim lečenjem doprineo smrti brojnih retkih vrsta, dok upravu optužuju za koruptivne radnje, zloupotrebu svog položaja i nereagovanje na postojeće probleme.
Šta je uloga inspekcije?
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je, nakon ovih navoda, izvršilo vanredni inspekcijski nadzor i utvrdilo da su „životinje u dobrom zdravstvenom stanju, bezbedne i zbrinute“.
Duraki navodi da takvi inspekcijski izveštaji nisu iznenađenje.
„Kada se nalazimo u situaciji potpuno razrušenih javnih struktura i procesa, ne iznenađuje da se ovaj slučaj zataškava već svima poznatim mehanizmima zloupotrebe institucija pa tako i u ovom slučaju imamo nalaz veterinarske inspekcije koja nije utvrdila ništa zabrinjavajuće na terenu”, podseća Duraki dodajući da je zbog toga važno da aktivisti, udruženja i građani „pozajme” svoj glas zanemarenim životinjama, ali i radnicima koji pokušavaju da ih, kako navodi, zaštite od daljeg zlostavljanja.
Profesorica Pravnog fakulteta Vanja Bajović ističe da je veliki problem to što inspekcije ne utvrđuju stvarno stanje na terenu.
„Inspekcijske kontrole se svode na prosto štikliranje – sve u redu, ili eventualno neki mali propust, tipa – nemate dovoljno činija za vodu i hranu. Tako da inspekcije obično, ustvari, skrivaju stanje koje se dešava unutar tih zidina”, kaže Bajović.
Ona smatra da je tematika zooloških vrtova najneuređenija tematika u pravnom sistemu i to ne samo u Srbiji, već i u Evropskoj uniji.
Marija Todorović iz Centra za zelene politike, koji je nedavno izradio publikaciju o merama za poboljšanje zakonskog okvira zaštite životinja u Srbiji, navodi za Mašinu da pravni okvir nije toliko loš, ali da u Srbiji ne postoji sistem koji može da omogući adekvatnu primenu tog pravnog okvira.
„Ogroman problem jeste ono što se dešava na terenu i u praksi. Kad govorimo o zoološkim vrtovima i azilima za napuštene životinje – gorući problem je rad veterinarskih inspekcija koje izlaze na teren, ali i rad policije, koja se ne odaziva na pozive i ne izlazi na teren kada ljudi prijavljuju slučajeva zlostavljanja i zanemarivanja životinja”, navodi Todorović.
Odakle ljudima pravo da se tako ophode prema životinjama?
Sve tri sagovornice ističu da je, naposletku, najveći problem sam koncept zoološkog vrta, koji je zasnovan na držanju živih, svesnih bića u zatočeništvu radi ljudske zabave, posmatranja i bogaćenja.
„Postojanje zoo vrtova kao koncept koji dominira od svog nastanka sa uslovima koji su potpuno neprilagođeni potrebama životinja je neprihvatljiv i predstavlja zatvor za sve te životinje. Kad se poglada i na nivou Evrope i izvan Srbije, imamo jednu vrstu neprirodnog okruženja za sve te životinje koje su izmeštene iz svog prirodnog staništa”, navodi Todorović.
Ona ističe da je tu pitanje na koji način se kreiraju javne politike koje se bave zaštitom prava i dobrobiti životinja.
„Svi ovi primeri zanemarivanja životinja koje vidimo u zološkim vrtovima govore da mi moramo da promenimo politiku zaštite njihovih prava i dobrobiti i samim tim da promenimo odnos države i nas kao ljudi prema svim tim živim bićima”, zaključuje Todorović.
„Ja smatram da ljudi uopšte nemaju pravo da se na taj način odnose prema životinjama, zato što smo mi svi živa bića i treba da imamo određen suživot na ovoj planeti. U zoološkom vrtu se nalaze divlje životinje, a divljim životinjama uopšte nije prirodno da budu iza rešetaka u malim kavezima”, navodi profesorka Bajović.
Uzrok problema leži, navodi Ana Duraki, u samom konceptu zoo vrta koji je, civilizacijski gledano, davno trebao da bude prevaziđen.
„Nažalost, iako je i sve češća meta kritika, ovaj format ‘zabave’ i još jednog načina za sticanje kapitala i dalje opstaje uprkos tome što se gradi na očiglednoj patnji i zanemarivanju potreba bića sa kojima delimo planetu”, navodi Duraki.
Ona dodaje da životinje tako postaju sredstvo instrumentalizacije, da se drže u fizički premalim i neadekvatnim prostorima, koji kod njih izazivaju anksioznost i poremećaje u ponašanju. Ukazuje i na još jedan problematičan aspekt zoološki vrtova, a to je uticaj na decu.
„Kroz takvu vrstu iskustva sa životinjama i divljim svetom može doći do stvaranja potpuno pogrešne slike o prirodi i slabljenja empatije pošto su suočeni sa određenom predstavom živog bića bez razumevanja da to nije njihovo prirodno stanje i ponašanje”, zaključuje ona.
D.S.
