Umesto policajaca u školama, potrebni su motivisani psiholozi i socijalni radnici, kaže Luka Babić iz udruženja „I mi se pitamo“

Poslednje nedelje u Srbiji obeležene su nasiljem, licemerjem vlasti, ali i masovnim protestima. Mladi vide da sistem zakazuje i nalaze načine da se njihov glas čuje.

Protest srednjoškolaca

Nakon događaja u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar bilo je mnogo reči o uzrocima ovakve tragdedije, njenim posledicama i budućoj prevenciji. Što se predloženih mera tiče, Luka Babić iz udruženja „I mi se pitamo“ smatra da su „potpuno promašene“. 

„Predložena je sanacija štete, a ne prevencija iste. Jedina uloga policije u školama bi bila da fizički spreče nasilje (hipotetički), ali je problem što je nasilje svakako nekome palo na pamet. Umesto toga, potrebno je stimulisati psihologe i socijalne radnike da bolje obavljaju svoj posao i pronaći rešenje u tom domenu“, rekao je Babić za Mašinu.

Učenici Prve beogradske gimnazije izneli su predloge rešenja za probleme koje smatraju ključnim kako bismo promenili realnost u kojoj se naše društvo već duže vreme nalazi.

Gimnazijalci stavljaju akcenat na vaspitni aspekat školstva, a kao najvažnija rešenja ističu: reformu školstva, snižavanje tolerancije prema učenicima, povećanje plata prosvetnih radnika, uvođenje preventivnih psiholoških pregleda za učenike. 

Pozivamo sve profesore i učenike, kao i sve vas koji ste uvideli važnost problema, da se priključite i podržite ovakvu inicijativu nas mladih jer samo zajedno možemo da napravimo promenu, a nijedna bitna stvar se nije dogodila sama od sebe – zato ustanite, podignite glas i pokažite da vam je stalo! Pokažite da nećete okrenuti glavu i pustiti da ovo prođe kao još jedan u moru incidenata i rezultata lošeg sistema. Budimo odvažni da menjamo, budimo dovoljno hrabri da ostavimo trag!“, poručili su učenice i učenici.

Luka Babić za Mašinu kaže da u ovoj situaciji nećemo pronaći krivca, niti možemo reći koji je element najviše uticao, jer ih ima bezbroj. Prema rečima ovog učenika Treće beogradske gimnazije, tragedija koja se dogodila u Osnovoj oglednoj školi Vladislav Ribnikar je tragedija celokupnog društva:

„Mi se kroz čitavo odrastanje, pa i život, nalazimo u društvu agresije i mržnje. Mržnja se apsolutno normalizuje, pa i popularizuje. Mržnju osećamo u medijima, mrežama, javnom prostoru, od javnih ličnosti… Promoviše se mržnja bez ikakvog osnova (a ne postoji osnov za mržnju) pogotovo prema drugim nacionalnostima. Agresiju tematizuju mnoge popularne serije i komercijalna muzika, te postoje emisije čija je jedina svrha agresija“.

Predstavnik udruženja „I mi se pitamo“ naveo je da je protest u ovom trenutku odličan za mlade i istakao da je mnogima od njih ovo upravo bio i prvi protest. „Ovo je tema koja se tiče upravo mladih i kao takva ih je angažovala“, zaključuje Babić.

A.G.A.

Prethodni članak

Od sutra drugi po redu Festival javne istorije: O strategijama preživljavanja devedesetih i otporu ratovima

Radnici grdeličkog vodovoda prijavili dve postojeće MHE na Rupskoj reci zbog podozrenja o kršenju dva zakona

Sledeći članak