Mala čaša pavlake čija se cena u prodavnicama bliži cifri od 100 dinara i flaša mleka čija je cena premašila 220 dinara uz sve tanje novčanike većine ljudi u Srbiji se mogu uzeti kao ilustracija ovogodišnjeg Međunarodnog dana dostojanstvenog rada.
Minimalna zarada koja je trenutno oko 35.000, pa čak ni medijalna zarada koja se kreće oko 56.000 dinara nisu ni izbliza dovoljne da isprate sve veće troškove života. Time možemo odmah zaključiti i da dostojanstvenog rada u Srbiji nema sa čime su saglasne i sindikalne centrale koje su izdale saopštenja povodom ovog datuma.
„Ima li kraja poskupljenjima?“, pitaju se iz Saveza samostalnih sindikata i dodaju da „ni najavljeno povećanje plata i penzija, koje je već anulirano trenutnom inflacijom, ne uliva nadu u bolje sutra, zbog čega građani Srbije, od kojih veliki broj živi od minimalne zarade, sa zebnjom čekaju dolazak zime i novih nameta“.
Iz UGS „Nezavisnost“ takođe podsećaju na inflaciju kao trenutno glavnu brigu radnika i radnica:
„Nekontrolisana inflacija, vođena željom za profitom onih multinacionalnih korporacija koje kontrolišu energiju, vodu, transport, hranu i druga vitalna dobra i dalje vodi veliki broj radnika i njihovih porodica u siromaštvo. Dok se više od polovine domaćinstava bori da preživi, oko 10% više nije u mogućnosti da pokrije ni osnovne troškove“, saopštava „Nezavosnost“.
Dve reprezentativne centrale, SSSS i „Nezavisnost“, se kao članice Međunarodne konfederacije sindikata pozivaju na plan u šest tačaka koji bi trebalo da obezbedi povećanja plata, podršku porodicama i najugroženijima, ograničavanje cena, oporezivanje i preraspodelu viška profita i bogatstva.
„Umesto dostojanstvenog rada, sve je više ljudskih patnji, anksioznosti, depresije i gneva onih koji žive od svog rada“, stoji u saopštenju Udruženih sindikata Srbije „Sloga“.
I u „Slogi“ rast cena vide kao trenutno najveći problem i kažu da oni koji su „uposleni po bilo kom osnovu, sve više pate“.
„Žive u teškom prekarijatu i društveno političkim okolnostima koja negativno utiču, kako na njihovo materijalno i socijalno, tako i psihološko stanje“, saopštava „Sloga“.
Oni opominju i da su radnici sve više poniženi po raznim osnovama, kao i da ih ne štite ni zakon ni državne institucije „čime se dodatno psihički i emotivno iscrpljuju“, kao i da je sve više suzbijanja sindikalnih aktivnosti, posebno kolektivnog pregovaranja i socijalnih dijaloga.
Ni jedna od centrala nije mogla da uputi neku pozitivnu poruku radništvu, jedino su iz sindikata „Sloga“ zaključili da je rad u Srbiji sve samo ne dostojanstven i da je zbog toga moguće u narednom periodu očekivati više protesta, štrajkova i građanske neposlušnosti.
M.M.
