Izveštaj pokriva osam tematskih oblasti, uključujući: horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vode, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, upravljanje hemikalijama, buka, šumarstvo i klimatske promene, a obuhvata period od januara 2021. do marta 2022. godine.
Iako je pravo na zdravu životnu sredinu i informisanost o njenom stanju u Srbiji garantovano i Ustavom, nedostaje odgovornost u ovoj oblasti, naglašeno je na početku predstavljanja izveštaja. Izveštaj su predstavili Mirjana Jovanović, Ognjan Pantić i Lazar Jovčić iz Beogradske otvorene škole, Igor Jezdimirović, predstavnik Inženjera zaštite životne sredine, Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije, Jelena Milić iz Alternative za bezbednije hemikalije i Goran Sekulić iz Svetske organizacije za prirodu, a razgovor je moderirala Jelena Dadić iz Koalicije 27.
Zakonodavna aktivnost u pogledu horizontalnog zakonodavstva bila je nešto intenzivnija nego ranije, ali praćena već poslovičnom netransparentnošću i nedovoljnim uključivanjem javnosti, izjavila je Mirjana Jovanović iz BOŠ-a, pojasnivši da je horizontalno zakonodavstvo zajednički naziv za desetak zakonskih odredbi koja se odnose na sve oblasti zaštite životne sredine i u njoj, kako se izrazila „diktiraju pravila igre“.
Jedan od primera za nedovoljno uključivanje javnosti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koji je u skupštinsku proceduru najpre ušao bez učešća javnosti i po hitnom postupku, da bi bio povučen nakon što je grupa udruženja građana ipak insistirala na činjenici da je Predlog u neskladu sa Ustavom. Kako se konstatuje u izveštaju „dugo očekivane izmene i dopune zakona o proceni uticaja i strateškoj proceni uticaja nisu usvojene, iako su nacrti predstavljeni javnosti, uz već uobičajeno održavanje javne rasprave u vreme državnih praznika (Nova godina i Božić)“.
Iz Koalicije 27 naglašavaju da je proces donošenja jednog od najznačajnijih planskih dokumenata, Prostornog plana Republike Srbije, obeležilo kršenje niza akata: Arhuske konvencije, Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i Protokola o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu uz Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (ESPOO konvencija).
Izveštaj podseća javnost i na to da je građanska participacija bila otežana, a u nekim slučajevima i potpuno onemogućena u uslovima pandemije, te da se taj režim delimično nastavio i do danas.
„Tako su na javnu raspravu o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode bili pozvani samo izabrani predstavnici civilnog društva i javnosti, dok su konsultacije o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine sprovedene putem video-konferencije, ali uz veoma mali broj učesnika“, konstatuje se u izveštaju.
Veći nivo dostupnosti informacija trebalo bi, po oceni autora izveštaja, da obezbedi usvojena Uredba o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine, dok bi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja trebalo da proširi ovlašćenja Poverenika.
Iz Koalicije poručuju da je i dalje „očigledan nedostatak informacija o troškovima u vezi sa usklađivanjem propisa Republike Srbije u oblasti horizontalnog zakonodavstva sa istim propisima Evropske unije, kao i njihovim sprovođenjem“.
Koalicija 27 je savez organizacija civilnog društva koji se od 2014. fokusira na praćenje napretka i davanje doprinosa u procesu pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije u pogledu Poglavlja 27, koje se odmosi na životnu sredinu i klimatske promene. Izveštajem iz senke Koalicija 27 svake godine prati objavljivanje izveštaja Evropske komisije o reformama u oblasti Zaštite životne sredine.
Ceo izveštaj je dostupan ovde.
I.K
