„Želim vam mnogo teškog i napornog rada“ – tim rečima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „čestitao“ otvaranje, drugi put u nekoliko meseci, fabrike Leoni. Problem je što, nakon sedam godina poslovanja, kompanija koja proizvodi kablovske snopove za automobile počela je da deli otkaze.
I nije jedina.
Situacija je slična kada je u pitanju i Beneton, nekadašnjeg giganta u tekstilnoj industriji, koji je u potpunosti ugasio pogone u Nišu. S druge strane, na kraju su se obestinile priče s početka godine, kada se suškalo da će Džonson elektrik otpustiti 350 radnika, što su iz kompanije prvobitno negirali.
Prema pojedinim pisanjima u medijim i saopštenja opozicionih političkih partija, od početka godine je bez posla ostalo 2500 radnika – parola „što južnije, to tužnije“ iz teorije u praksu.
Predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović u razgovoru za Mašinu navodi da fabrika Leoni zapošljava 1900 radnika, te da su otkazi već počeli. Za Beneton, s obzirom da nije postojao nijedan sindikat u toj fabrici, nema konkretne informacije. Ipak, napominje da je situacija u Džonson elektriku malo bolja od najavljene.
„Njima je iznenada došao jedan projekat, te je dobar deo od tih 350 ljudi ponovo zaposlen. Moram da napomenem da i kada su davali otkaze, to su radili na najpošteniji mogući način, za razliku od Leoni, koja je itekako problematična firma. Iz Džonsona su na primer stimulisali odlaske ljudi koji su tek došli u firmu, te je onda bila situacija da su ljudi koji su radili svega mesec dana dobijali i po 1500 evra otpremine. Jednostavno, gledali su na sve moguće načine da zaštite starije radnike. Prekjuče sam dobio informaciju da je i oko 30 novih radnika primljeno, tako da je to za svaku pohvalu“, rekao je Veselinović.
Kako dodaje sagovornik Mašine, situacija nije sjajna ni u Juri. Ipak, podseća da je javnosti u Srbiji već opšte poznato kako se tamo posluje – bez sindikata. S druge strane, napominje i da nije samo jug države pogođen, te da će kompanija Drekslmajer do kraja godine otpusti 2000 radnika, odnosno da i oni zatvaraju pogone u Zrenjaninu.
Ekonomski tigar na izdisaju
Politika subvencionisanja, odnosno dovlačenja stranih investitora kao i kriza nemačke automobilske industrije, dovela je obične radnike u Srbiji u nezavidan položaj. Sada, pored već ustaljenih loših uslova na radnom mesto i malih plata, dovedeni su u situaciju da, kao i u nekim prethodnim vremenima, strepe za zaposlenjem. Dražava već duže vremena u ekonomskom smislu bira rast umesto razvoja. To je, kako se sve više i više ispostavlja, bila pogrešna taktika.
Veselinović kaže da, nakon 15 godina politike subvencionisanja niskobudžetne industrije, dolazi neko drugo vreme. Kako ocenjuje, postoje dva problema.
„Pre svega, pošto je čak i u Nemačkoj došlo do zatvaranja fabrika i smanjenja radnika, logično je da tako bude i u Srbiji. Drugi problem je taj što je u Srbiji, gledano u evrima, došlo do povećanja minimalca. To znači da mi polako izlazimo iz one grupe države koje imaju jeftinu radnu snagu. Da napomenem, ne govorim o cenama i standardu, već striktno o platama u evrima. Podsetiću, te kompanije imaju potpisane ugovore sa našom Vladom, te moraju da obezbede minimalnu zaradu plus 20 odsto. Kada se sve sabere, poslodavca jedan radnik košta oko 1000 evra, što je sada već za njihove standarde mnogo, te bi u budućnosti strani investitori mogli, umesto u Srbiju, da dolaze u Severnu Makedoniju“, smatra Veselinović.
Za kraj, on nagoveštava da će se ovakav trend nastaviti, te da očekuje da će se uskoro još neke fabrike zatvoriti. Kako kaže, možda i najveći problem je taj što ljudi koji dobijaju otkaze vrlo teško opet će opet naći zaposlenje, jer se uglavnom radi o specifičnoj industriji.
„Firme koje su i dalje pod ugovorom će ostati, ali one koje nisu neće. I to je taj čuveni neoliberalni kapitalizam. Nisu te kompanije došle u Srbiju zato što žele da pomognu, već zato što su dobijale subvencije i povlastice od države. I ta priča će se nastaviti, nažalost“, zaključuje Veselinović.
M.B.
