Nemačka je ključni trgovinski partner Srbije sa preko 15 odsto ukupne vrednosti izvoza, navodi se u saopštenju i dodaje da danas oko 3.000 kompanija koje posluju u Srbiji izvozi na nemačko tržište.
Početkom 2023. godine je stupio na snagu nemački Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja sa ciljem da kompanije budu odgovorne za svoje prakse u lancu snabdevanja, obezbeđujući da poštuju ljudska prava, uključujući i radna prava, navodi se.
„Od 2024. godine, Zakon obavezuje kompanije sa preko 1.000 zaposlenih u Nemačkoj da obezbede dužnu pažnju u pogledu ljudskih prava duž čitavih lanaca snabdevanja. Ove kompanije moraju da identifikuju, procene i daju prioritet rizicima za ljudska prava u svom lancu snabdevanja, da preduzmu mere za sprečavanje ili minimiziranje kršenja ljudskih prava u svom lancu snabdevanja i uspostave kanale za žalbe radnika u njihovom lancu snabdevanja i nekih trećih strana.“
Kompanije u Srbiji koje pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija u obavezi su da obezbede da u poslovanju poštuju održive prakse, uključujući poštovanje 11 međunarodno priznatih konvencija o ljudskim pravima, od kojih je 9 osnovnih instrumenata o ljudskim pravima MOR-a, navodi se u saopštenju. Prema pomenutom Zakonu, kada je kompanija u Srbiji deo lanca snabdevanja neke nemačke kompanije, radnici u srpskoj kompaniji imaju pravo da podnesu žalbu nemačkoj kompaniji ili relevantnom nemačkom organu kada smatraju da njihova prava nisu poštovana.
U pitanju su sprečavanje dečijeg rada, prinudnog rada, nepoštovanje standarda bezbednosti na radu, pravo na udruživanje, diskriminacija zaposlenih, uskraćivanje primerene zarade itd.
„Međutim, smatra se efikasnijim kada radnici imaju mogućnost da interno izraze zabrinutost unutar kompanije umesto da se obraćaju trećim stranama za obeštećenje. U tom pogledu, žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu poslužiti kao prvi korak kroz koji radnici mogu tražiti da se pozabave potencijalnim kršenjem svojih prava. Uvođenjem i održavanjem efikasnih žalbenih postupaka, poslodavac može, s jedne strane, da pokaže privrženost etičkim i poštenim praksama i na taj način zadrži svoju konkurentnost na tržištu. S druge strane, iskustvo takođe pokazuje da dobro funkcionišući žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu sprečiti skupu i dugotrajnu eskalaciju radnih sporova.“
Kako se navodi u saopštenju, MOR zajedno sa GIZ-om je u februaru 2023. pokrenula inicijativu kako bi radnicima u Srbiji koji rade za kompanije koje pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija omogućila bolji pristup žalbenim mehanizmima kroz projekat „Obezbeđivanje adekvatnog pristupa žalbenim mehanizmima za radnike u automobilskoj, elektro i tekstilnoj industriji u Srbiji“.
Pristup MOR-a je fokusiran na tri tačke, navodi se. Nakon procene lokalne legislative došlo se do zaključka da Zakon o radu u Srbiji ali ni posebne uredbe i propisi ne regulišu žalbene mehanizme. MOR je tim povodom razvila Priručnik o žalbenim mehanizmima i Kodeks ravnopravnosti koji bi trebalo da pruži praktičnu pomoć u uvođenju internih žalbenih mehanizama i radnicima i poslodavcima i da, kako se navodi, promoviše antidiskriminacione mere, ali i podiže kapacitete lokalnih aktera kroz edukacije sa službenicima i sindikatima, navodi se.
I.P.
