Tim Centra za dostojanstven rad izradio je model alternativnog Zakona o radu koji bi mogao da posluži svima koji u predstojećoj debati o izmenama ovog zakona žele da doprinesu poboljašnju položaja radnika i radnica. „Moramo se vratiti konceptu radnika i omogućiti svim radnicima osnovna prava“, kaže za Mašinu ekspert za radno pravo Mario Reljanović.
Tekst na kojem je radilo devet, pretežno pravnika i pravnica, koje je okupio Centar za dostojanstven rad pisan je tako da u potpunosti odgovara domaćem pravnom sistemu i kako se navodi u samom uvodu „hipotetički može biti usvojen sutra u celini, bez posebnih izmena i uz minimalne izmene povezanih zakona“.
Ovaj model ZOR-a je prema rečima autora i autorki „namenjen svima“ i svi su pozvani da daju svoje sugestije i komentare koje mogu uputiti do sredine septembra nakon čega će isti tim uobličiti konačni predlog teksta.
Jedna od osnovih vrednosti ovog modela ZOR-a je što radnika stavlja na centralno mesto. Podsetićemo da je ranijim izmenama ovog zakona termin radnik zamenjen terminom zaposleni što ne samo da nije u skladu sa međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala već je stvorilo niz problema u regulisanju prava radno angažovanih ljudi i dovelo do značajnih nerazumevanja po pitanju mogućnosti organizovanja radnika i radnica.
Tim koji je radio na ovom tekstu ističe da je njegova upotrebna vrednost pre svega u obezbeđivanju argumenata sindikatima koji će biti predstavnici radnika u radnoj grupi za izradu novog ZOR-a. Iako se o formiranju ove radne grupe govori već duže vreme iz Ministarstva rada nismo dobili odgovore na naša pitanja o tome da li je ona formirana, ko su njeni članovi i kada se očekuje početak rada na izradi novog ZOR-a.
Na šta treba obratiti pažnju?
Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo i jedan od članova tima koji je radio na alternativnom predlogu zakona, za Mašinu kaže da sindikati pre svega treba da obrate pažnju na koncept radnik-zaposleni.
Moramo se vratiti konceptu radnika i omogućiti svim radnicima osnovna prava. To je naročito naglašeno u našem modelu zakona. Država je najavila da će oblike rada van radnog odnosa podvesti pod radni odnos ali nema detalja kako će to učiniti. To može biti zamka, kaže Reljanović.
Naš sagovornik ističe i mogućnost jačanja svih kolektivnih prava. Ako se u zakonu dobro reguliše koncept radnog odnosa, to će prema Reljanoviću, sindikatima otvoriti mogućnost uvećanja članstva:
Ali na tome se ne treba zaustaviti – model zakona nudi kvalitativno drugačiji pristup članstvu u sindikatu, da mogu biti članovi i penzioneri, nezaposleni, studenti. Takođe, pristup organizovanju sindikata, reprezentativnosti, kolektivnom pregovaranju je drugačiji, probali smo da rešimo neke osnovne probleme koji se danas javljaju. Isto je i sa pravom na štrajk, naročito sa pitanjem ko može da štrajkuje i koje vrste štrajkova su dozvoljene.
Alternativni ZOR u priču vraća i koncept radničkih saveta. U ovom modelu je prisutno rešenje koje je primenjeno u Hrvatskoj a koje je dodatno dopunjeno rešenjima iz Nemačke koja su i bila inspiracija našim susedima.
Radnički saveti su tu da učešće radnika u upravljanju učine realnijim i opipljivijim a takođe i da budu komplementarni naporima sindikata, a ne da konkurišu sindikatima, smatra Reljanović.
Reljanovića smo pitali i na šta je potrebno obratiti pažnju u smislu pokušaja poslodavaca i njihovih lobista da dalje umanje radna prava, što se očekuje prilikom izrade novog ZOR-a?
Svakako je prvo i osnovno to da će oni, pritisnuti nužnošću da se ugovori o radnom angažovanju podvedu pod radni odnos, zasigurno ići na to da taj prelaz bude samo formalan, terminološki, a da većina radnih prava ostane rezervisana za zaposlene u radnom odnosu.
Pored toga, naš sagovornik očekuje da će poslodavci ići i na proširenje mogućnosti rada na određeno vreme i smanjivanje ograničenja radnog vremena odnosno uvođenje većeg broja časova prekovremenog rada i veći broj časova neplaćenog prekovremenog rada, ograničavanje bolovanja, i slično.
Tendencije su da će se truditi da uvrste ugovore sa nultim radnim vremenom u vrstu ugovora o radu, tako da dobiju još jedan oblik prekarnog i nesavesnog radnog angažovanja. I naravno da po svaku cenu „odbrane“ platformske radnike da njihov status i dalje ostane prekaran, kao i radnike preko agencija, i preko zadruga, zaključuje Reljanović.
Za razliku od predstavnika vlasti koji godinama zakonsko srozavanje radničkih prava opravdavaju navodnim usklađivanjem sa pravnim tekovinama Evropske unije, tim koji stoji iza predloženog modela ZOR-a tvrdi da je moguće imati zakon koji „garantuje pravo na dostojanstven rad svakom radniku“ i koji je istovremeno usaglašen sa međunarodnim instrumentima. Ostaje da vidimo da li će sindikati i druge organizacije koje rade u korist radništva imati dovoljno snage da izguraju ovakav predlog zakona koji bi u velikoj meri poboljšao položaj radnih ljudi.
