Talas sindikalnog organizovanja u svetu ponovo je pokrenut nakon što su radnici i radnice Amazona uspeli da osnuju prvi sindikat (ALU) kada je više od 4700 radnika glasalo da podržava osnivanje organizacije koja će ih predstavljati kod poslodavca. Nakon Amazona, radnici i radnice Eplove (Apple) radnje u Atlanti su podneli zahtev da im se odobri glasanje o osnivanju sindikata u njihovoj radnoj jedinici. Mogućnost sindikalnog organizovanja u kompanijama koje su poznate po tome da izdvajaju milione dolara (dnevnice anti-sindikalnih savetnika bile su i do 3200 dolara) da bi to sprečili ili predupredili, daje vetar u leđa i drugim radnicima koji rade kako u Amazonu i Eplu, tako i u SAD i šire.
Nije tajna da je radništvo u svetu u nezavidnom položaju. Kako to po običaju biva, najveći teret svetske ekonomske, a trenutno i zdravstvene krize, pao je upravo na radnike svih slojeva i kvalifikacija. Međutim, možda i veći teret podneli su oni koji su ovom priodu prvi put izlazili na tržište rada, gde su nepovoljni uslovi bili status quo. Zato, sve je više poziva mladima da se priključe borbi za sindikalno organizovanje, kako bi, kao glavni pokretači sistemskih promena transformisali radnički pokret. U prilog tim pozivima ide i činjenica da su mladi sve više aktivni u sindikatima i radničkim pokretima, te da je prosečna starost aktivista u ALU 26 godina.
Kakvo je stanje kod nas?
Međutim, šta sve ovo znači za radnike i radnice i njihovo sindikalno organizovanje na domaćem području? Dodatno, kakva je perspektiva u pogledu učlanjivanja mladih u sindikate i njihovog aktivnog angažovanja za poboljšanje radnih uslova? U kakvim uslovima sad rade i ima li naznaka da se to promeni?
Trenutno ne postoji javni podatak o tome koliko je mladih učlanjeno u sindikate u Srbiji. Međutim, najnoviji rezultati istraživanja koje je objavilo Ministarstvo omladine i sporta „Izveštaj o položaju i potrebama mladih“ (2021) mogu dati dobru sliku o tome zašto bi mladi trebalo više da se aktiviraju kroz sindikalno organizovanje.
Među onima koji su zaposleni, još uvek postoji oko 20% mladih koji nisu prijavljeni na poslu, a procenat neprijavljenih opada sa porastom njihovih godina. Iako većina mladih je zaposleno po ugovoru na neodređeni period, zabrinjava podatak da je više od 40% mladih i dalje zaposleno po ugovoru o radu na određeni period, a oko 5% je na ugovoru o privremeno-povremenim poslovima. Zastupljenost ugovora na određeno rezultat je izmena i dopuna Zakona o radu iz 2014. godine, o čemu je detaljnije pisano na Mašini. Kao i u prethodnom slučaju, nesigurniji oblici ugovora su zastupljeniji kod mlađe populacije mladih (20-24 godina starosti). U navedenom Izveštaju nema podataka o tome koliko ima mladih među korisnicima drugih ugovornih formi (za rad van radnog odnosa).
Zabrinjava podatak da i dalje najveći broj mladih posao traži više od godinu dana (38%), a da je procenat onih koji posao traže manje od 3 meseca najmanji (14.5%). Dodatni problem je što procenti mladih koji posao traže više od godinu dana kontinuirano rastu od 2019. godine (kada je 20% mladih posao tražilo više od godinu dana). Da mladi rade u posebno nesigurnim uslovima govori i činjenica da se među njima državni posao i dalje percipira kao „najbolji za mlade ljude u Srbiji“.
Programi zapošljavanja i sticanja radnog iskustva poput „Moje prve plate“ i stručne prakse nisu zastupljeni među mladima. Međutim, tamo gde jesu, mladi rade u teškim uslovima. Skoro 40% mladih nije imala ugovor ni na jednom programu prakse koji su pohađali, a više od polovine mladih nije dobila nikakvu finansijsku nadoknadu na praksi.
Ugovori koje najčešće potpisuju mladi ne omogućavaju pravo na sindikalno organizovanje
Postoji više zakona i ugovora u vezi sa radom koji su namenjeni mladima i/ili onima koji prvi put izlaze na tržište rada. Ugovor koji garantuje i štiti najviše prava jeste ugovor o radu koji se zasniva radi ostvarivanja pripravničkog staža (kao uslov za rad u određenim zanimanjima). Prilikom drugih angažmana sklapaju se ugovor o stručnom osposobljavanju, ugovor o stručnom usavršavanju, ugovor o dualnom obrazovanju, ugovor o dualnom modelu i drugi. Takođe, mladima su na raspolaganju i različite mere aktivne politike zapošljavanja pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje kao što su stručna praksa ili „Moja prva plata“. Početkom 2022. godine, bili smo na korak od dobijanja još jedne ugovorne forme kroz Zakon o radnoj praksi, koji je trenutno stopiran.
Svi ovi ugovori i programi se zasnivaju za rad van radnog odnosa, iako najčešće taj rad ima sve karakteristike rada u radnom odnosu. Ključni problem za sindikate je taj što angažovanje za rad van radnog odnosa ne omogućava ostvarivanje prava na udruživanje, odnosno sindikalno organizovanje (kao i mnoga druga prava poput bolovanja, godišnjeg odmora, itd.).
Sindikatima je potrebna posebna strategija za angažovanje mladih
Stoga, pred sindikatima se nalazi ambiciozan zadatak za angažovanje i motivisanje one kategorije radnika, koji po raznim zakonima iz oblasti rada ni nemaju pravo na sindikalno organizovanje. Postoji više načina da se doprinese rešavanju ovog pitanja, a samo neka će biti nabrojana u ovom tekstu.
Prikupljanje podataka
Prvi korak u naporima za veće članstvo mladih u sindikate jeste, prvenstveno, prikupljanje podataka o postojećim mladim članovima sindikata i mapiranje njihovih potreba. Ažurirana baza podataka o članstvu prema starosti, sektoru rada i ugovoru koji potpisuju može pomoći pri određivanju prioriteta na kojim je potrebno najviše raditi. Zatim, potrebna su dodatna istraživanja kojim bi se evidentiralo gde su, na tržištu rada, mladi, koje su njihove potrebe, da li imaju mogućnost za organizovanje i kakva je njihova percepcija o sindikatima. Kreiranje prave slike položaja mladih na tržištu rada pomaže pri kreiranju jasnih komunikacionih poruka i daje utemljenu osnovu za naredne zagovaračke inicijative.
Komunikacija prilagođena mladima
Primetan je pomak u radu na imidžu i približavanje oblasti radnih prava mladima. Razvoj mobilne aplikacije „Radna prava za tebe“ od strane Saveza samostalnih sindikata Srbije predstavlja pozitivan primer kreiranja poruke i prenošenja te poruke mladima u onom obliku koji je njima najbliži. Cilj aplikacije je da poveća interesovanje, unapredi razumevanje i znanje o radnim pravima i sindikatima. S druge strane, potrebno je uložiti dodatne napore pri informisanju o sindikalnim aktivnostima i u razbijanje postojećih mitova o sindikatima (kao pružaoca usluga, a ne zaštitnika radnih prava).
Ravnopravno učešće mladih u rukovodećim telima sindikata
Pravac delovanja sindikata u interesu mladih može se ostvariti uz jednako učešće mladih u rukovodećima telima sindikata. Veća uključenost mladih u organima sindikata može smanjiti pasivnost članstva i podstaći ih da se u većoj meri pitaju za stvari koje su im bitne. Mladi svojom inovativnošću i idejama mogu doprineti rešavanju ne samo problema koji se njih tiču, već i problema koji se tiču svih radnika svuda.
Aktivno javno zagovaranje za sigurnije ugovorne forme
Glavni pravac zagovaračke strategije bi trebalo biti omogućavanje sindikalnog organizovanja tamo gde ono sad nije moguće (kroz rad van radnog odnosa). Stvoriti zakonske uslove za organizovanje u radu van radnog odnosa dalo bi mogućnost korisnicima nesigurnih ugovora da se izbore za bolje uslove rada – veću finansijsku nadoknadu, slobodne dane, zaštitu na radu, itd.
Naredni zagovarački pravac bi trebalo da bude stvaranje zakonskih uslova za organizovanje radnica i radnika u fleksibilnim industrijama, naročito onim koje su procvetale tokom pandemije. Tu se najviše misli na rad putem platformi (taksi vozila kao što je Car:go ili dostavljača preko Wolt, Glovo ili drugih platformi) uz rešavanje pitanja „frilensera“. Već duže vreme zakonskim okvirima izmiču mladi koji su angažovani kroz radne prakse na otvorenom tržištu. Zagovaranje za njihovo prepoznavanje i omogućavanje tim mladima da se sindikalno organizuju stvorilo bi mogućnosti za veliki priliv mladih u sindikate, uz praćenje prethodnih koraka.
U susret Danu rada, treba izraziti zabrinutost zbog položaja radnika danas. Međutim, talas sindikalizma pokrenut osnivanjem sindikata u Amazonu (i potencijalno Eplu) daju nadu da, u narednom periodu, može doći do glasnijih i jasnijih poruka da su neophodna bolja radna prava. Mladi u sindikatima mogu doneti novu energiju, motivaciju i inovativne ideje, a da bi se to ostvarilo neophodno je uveriti mlade da im članstvo u sindikatu, kao razvijenoj instituciji može doneti mnogo. Kako njima, tako i svim ostalim radnicima.
