Globalni izveštaj o prehrambenoj krizi je referentni dokument za sveobuhvatnu analizu akutne nesigurnosti hrane na globalnom, regionalnim i državnim nivoima. Najnoviji objavljen izvšetaj pokazuje da je trend prepoznat i u prethodnom nepromenjen: posledice globalne krize gladi se ne dele jednako među polovima. Kao što je pokazala studija iz 2023. godine, o kojoj ste mogli da čitate na Mašini, rodna nejednakost je ključni pokretač nesigurnosti hrane širom sveta.
Iako su važne akterke u industriji kao poljoprivrednice, negovateljice i proizvođačice hrane, navodi Care organizacija, žene ipak imaju nejednak pristup resursima, uslugama i socijalnom kapitalu, što njih i njihove porodice stavlja u veći rizik od nesigurnosti od gladi, veći rizik od neuhranjenosti, ali i u položaj veće potrebe zaštite, posebno imajući u vidu pitanje rodno zasnovanog nasilja koje često trpe.
Podaci iz 2020. godine pokazuju da kada bi žene imale isti pristup informacijama i resursima kao muškarci, 150 miliona ljudi više od postojećeg broja na godišnjem nivou bi imalo pristup hrani. Prema analizama stručnjakinja u ovoj oblasti, skoro polovina izveštaja koji se bave hranom i politikama rešavanja nedostataka hrane ne pominju žene a vrlo malo njih predlaže konkretne akcije za rešavanje nejednakosti koja postoji u ovom sektoru. Nesigurnost hrane pogađa žene na mnogo načina: žene jedu manje i poslednje, jedan je od zaključaka.
Podaci u najnovijem Izveštaju ukazuju na činjenicu da žene i dalje čine većinu onih koji se suočavaju sa glađu na svetskom nivou. „Međutim, stalni nedostaci u prikupljanju i analizi podataka razvrstanih po polu i uzrastu znače da ne možemo tačno odrediti koliko ih ima. Konačno, organizacije, koje predvode žene, a koje predstavljaju prvi odgovor na krizu sa hranom često se suočavaju sa najvećim preprekama u pristupima finansiranju, ostavljajući dragoceni potencijal za smanjenje gladi zanemarenim i nedovoljno iskorišćenim“, navodi se u saopštenju „Care“ organizacije.
Izveštaj pokazuje da se 281,6 miliona ljudi na svetu suočava sa visokim nivoom akutne gladi. Uzroci koji dovode do porasta nesigurnosti hrane nikada nisu jedni, već uvek nekoliko njih postoje u korelaciji i međusobno se podstiču. Pa ipak, Izveštaj pokazuje da su neki od osnovnih okidača koji dovode do porasta nesigurnosti hrane klimatske promene, ekonomske dinamike i problemi ali i konflikti i ratno stanje. Prema podacima iz ovog Izveštaja, „akutna pothranjenost među decom i ženama u zemljama sa prehrambenom krizom nastavila je da se pogoršava 2023. godine, posebno među raseljenim stanovništvom i u društvima koja su pogođena sukobima.“
Kako se navodi u izveštaju, eskalacija i dugotrajni sukobi na određenim teritorijama, ekstremni klimatski događaji i ekonomski problemi doveli su do povećanja broja ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove tokom 2023. godine.
I.P.
