Uprkos značajnom napretku u rodnoj ravnopravnosti na radu tokom proteklog veka, proces smanjenja rodnog jaza na tržištu rada i dalje je daleko od gotovog.
U Srbiji, stopa zaposlenosti muškaraca od 15 i više godina iznosila je 57.1 odsto u četvrtom kvartalu 2025. godine, dok je za žene od 15 godina pa naviše stopa zaposlenosti u istom periodu iznosila 44.4 odsto, govore podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u četvrtom kvartalu 2025. godine broj zaposlenih lica iznosio je 2.828.200, broj nezaposlenih 276.900, dok je broj stanovnika van radne snage iznosio 2.493.300.
U odnosu na isti kvartal 2024. godine, došlo je do smanjenja broja zaposlenih lica za 66.700, porasta stanovništva van radne snage za 31.100 i blagog porasta nezaposlenih lica za 3.800.
Podsetimo, u 2025. godini otpušteno je preko 6000 radnica i radnika u fabrikama, naročito na jugu Srbije. U posebno teškom položaju nalaze se žene.
Uslovi rada su u mnogim fabrikama katastrofalno loši godinama, ali hiljade ljudi nema drugu opciju za obezbeđivanje egzistencije, a gašenjem svih ovih fabrika životi mnogih su dovedeni u pitanje.
„Ja kad kažem idem na posao, ja kažem: idem u logor. Ali ja imam 57 godina, i ja ne mogu da biram. Moram tamo da radim, jer nemam drugi način gde da se zaposlim. Ja, već od 48. godine, u CV-u, čim vide godište, odmah kažu javićemo ti i nikad se ne jave. Kao da smo mi za u kantu, za đubre“, za Mašinu je u novembru navela tadašnja radnica niškog Leonija, koji je u međuvremenu zatvoren.
Kada posmatramo tržište rada u Evropskoj uniji, podaci pokazuju da je stopa zaposlenosti muškaraca u 2024. godini iznosila 80,8 odsto, dok je stopa zaposlenosti žena bila 70,8 odsto, što je rezultiralo rodnim jazom u zaposlenosti od 10,0 procentnih poena (pp), govore podaci Evrostata.
Međutim, kada je reč o zaposlenju sa nepunim radnim vremenom, udeo žena bio je znatno veći (27,8 odsto) nego kod muškaraca (7,7 odsto) u Evropskoj uniji. Isti trend zabeležen je i kod privremenih ugovora (11,3 odsto naspram 8,9 odsto) i situacija nedovoljne zaposlenosti (3,6 odsto naspram 1,6 odsto), gde je udeo žena bio veći nego udeo muškaraca.
Žene zarađuju 20 odsto manje od muškaraca
Povodom Međunarodnog dana žena, UN Women upozorava da pravosudni sistemi ne uspevaju da zaštite žene i devojčice širom sveta. Žene na globalnom nivou imaju samo 64 odsto zakonskih prava koja imaju muškarci, što ih izlaže diskriminaciji, nasilju i isključivanju u svakoj fazi njihovog života.
U 44 odsto zemalja sveta zakon ne propisuje obaveznu jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, što znači da žene i dalje mogu biti zakonski plaćene manje za isti posao.
Na globalnom nivou, žene koje rade za platu i dalje u proseku zarađuju oko 20 odsto manje od muškaraca, pri čemu su razlike još veće za žene sa decom, žene koje rade u neformalnom sektoru, žene sa invaliditetom i žene migrantkinje, saopštava Međunarodna organizacija rada (MOR).
EU korak napred protiv jaza u zaradama
U korist žena, Evropska komisija suprotstavila se pritiscima korporativnog lobiranja protiv transparentnosti plata. Komisija je stavila tačku na ovo pitanje u Strategiji za rodnu ravnopravnost objavljenoj 5. marta:
„Direktiva o transparentnosti plata predstavlja prekretnicu u borbi protiv diskriminacije u platama i potcenjivanja poslova u kojima dominiraju žene, što su osnovni uzroci rodnog jaza u platama. Komisija će nastaviti da podržava države članice u efikasnoj i pravovremenoj primeni ove direktive“, navodi se u Strategiji.
Strategija takođe obavezuje Komisiju da preduzme potrebne korake u cilju suzbijanja nasilja nad ženama na radu kao deo predstojećeg Akta o kvalitetnim radnim mestima. Prepoznavanje nasilja i uznemiravanja kao ključnog psihosocijalnog rizika, koji zahteva snažnije mere prevencije i zaštite radnika širom EU, predstavlja korak u pravom smeru, navodi se u saopštenju Evropske konfederacije sindikata (EKS).
„Upravni odbori u kojima dominiraju muškarci lobirali su toliko snažno protiv ove direktive jer znaju da ogromni rodni jaz u platama koji će ona otkriti ne može biti opravdan. Transparentnost plata je korisna za sve radnice i radnike i poboljšaće konkurentnost tako što će pomoći kompanijama da prevaziđu nedostatak radne snage, pogoršan niskim platama“, istakla je Izabel Šoman, zamenica generalnog sekretara EKS.
A.G.A.
