„Kada prođete pored, stičete utisak da je on tu da zaštiti zgradu Predsedništva od eventualnog okupljanja građana u Pionirskom parku”, navodi Vasić.
Dodaje da tu trenutno nema ljudi, ali ima šatora, mobilnih toaleta i to sve među zaštićenim vrstama drveća.
„To je stvarno jako neugledno. To je nešto što su građani prinuđeni da gledaju svakog dana”, dodaje ona.
Vasić objašnjava da je taj skup prijavljen u skladu sa zakonom, ali da je Zakon o javnom okupljanju, zapravo, zloupotrebljen.
„Iz prostog razloga što je taj skup prijavljen na neodređeno vreme, dok se ne ispune zahtevi. Prvo, tako nešto u našem zakonu nije moguće, zato što skup može da traje od 6 ujutru do 12 časova uveče. Ne može da traje preko noći, naročito ne može da traje neodređeno vreme. I da može da traje određeno vreme, njihovi zahtevi su davno ispunjeni”, kaže ona.
Problem je i to što, kako kaže, javni skup ne bi trebalo da ometa druge građane u vršenju njihovih prava.
„Ovde su konkretno građani već godinu dana sprečeni da koriste tu javnu površinu, koja je vrlo bitna javna površina u samom centru grada”, ističe Vasić.
„Studenti” u Pionirskom parku imali i institucionalnu podršku
Skup ispred Narodne skupštine započeo je kao protest studenata koji su tražili prekid blokada fakulteta, da bi uskoro na tom mestu, umesto studenata, češće bili viđani muškarci sa crnim kapuljačama, od kojih neki i osuđivani kriminalci, o čemu je pisao portal Krik.
„Odavno je jasno da je ta ideja i taj slogan „studenti koji žele da uče“ zloupotrebljen, odnosno da to nije imalo nikakve veze ni sa studentima ni sa učenjem. Koliko god da je pokušana simulacija nekakvog kontrastudentskog protesta, to je prosto bilo neodrživo, zato što nije bilo istinito”, navodi Milena Vasić iz Jukoma.
Neretko ovaj skup su posećivali i državni zvaničnici i članovi Srpske napredne stranke, a već posle nekoliko dana od početka skupa grupa, koja se tada predstavljala kao Studenti 2.0, bila je prvi put na razgovorima u Predsedništvu Srbije.
Tokom velikog studentskog protesta na Vidovdan u Beogradu 28. juna prošle godine, državni zvančnici su prisustvovali književnoj večeri u takozvanom Ćacilendu.
Pravnica Milena Vasić kaže da su takvi događaji pokazatelj da je taj skup bio samo paravan za partijske aktivnosti.
„To nam govori da je taj skup zapravo samo paravan za neke partijske aktivnosti i ispunjavanje partijskih interesa, da to nema veze ni sa kakvim aktivistima. Dakle, tu sede čuvari političke partije koja je trenutno na vlasti i koji čuvaju tu partiju od građana”, smatra ona.
ANEM: Najmanje 25 slučajeva napada na medijske radnike za devet meseci
Početkom godine Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) objavila je izveštaj o napadima na medijske radnike i radnice u ograđenom delu ispred Narodne skupštine u kom se navodi da je za devet meseci zabeleženo barem 25 slučajeva ometanja u radu i napada.
„Pripadnici policije, iako ih je uvek bilo u okolini ili su neposredno prisustvovali napadima, ni u jednom slučaju nisu reagovali da zaštite novinarke i novinare i medijske radnike, niti da legitimišu nasilnike. Čak su u nekim slučajevima učestvovali u nasilnom privođenju napadnutih”, piše u izveštaju ANEM-a.
Podsećamo, novinarskoj ekipi N1 polomljena je oprema dok su pokušavali da snime prostor ispred Narodne skupštine, a prisutna policija nije reagovala ni kada im je zatražena pomoć.
Krajem decembra u ovom prostoru je napadnuta i novinarka Mašine Irena Pejić, kada su je nepoznati muškarci sprečili da izađe iz ograđenog prostora i tražili da izbriše snimke iz telefona, što je zatražila i policija kada im se novinarka obratila za pomoć.
Požari, pucnjava i provokacije
Mesec dana nakon početka skupa u Pionirskom parku, polovinom aprila prošle godine, nakon što se on raširio i na Bulevar kralja Aleksandra i plato ispred Narodne skupštine, došlo je do požara u jednom od šatora. U medijima je tada bilo reči o tome da je požar izazvala gasna peć, a da je zbog toga reagovala i policija.
Do još jednog požara došlo je mesecima kasnije, krajem oktobra, kada je jedno lice pucalo u nogu drugoj osobi u takozvanom Ćacilendu.
Predsednik države Aleksandar Vučić okarakterisao je taj događaj kao teroristički akt i izneo niz privatnih podataka o osumnjičenoj i oštećenoj osobi, za šta su pravnici sa kojima smo tada razgovarali ocenili kao mešanje u istragu.
Vasić iz Jukoma navodi da je skup ispred Narodne skupštine morao biti rasturen još prilikom prvog incidenta jer je pravo na javno okupljanje garantovano samo za mirna okupljanja, ne i nasilna.
„Prvi nasilni incident koji se desio morao je da bude povod za policiju da prekine okupljanje – tako propisuje zakon. To što tako nije urađeno i što su nastavili da se ugrožavaju građani, odnosno što je nastavljeno sa ugrožavanjem bezbednosti građana koji bi se zatekli tu u blizini, ozbiljan je problem za državu. Da je neko bio ozbiljnije povređen, za to bi isključivo država bila odgovorna”, zaključuje ona.
Incidenti su nastavili da se događaju i nakon 1. novembra kada je obeležena godišnjica pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, zbog čege su i počele studentske blokade, kojima su se protivili „studenti koji žele da uče”.
Na skupu u Novom Sadu 1. novembra majka Stefana Hrke, jednog od preminulih pri padu nadstrešnice, Dijana Hrka najavila je da će štrajkovati glađu jer niko nije odgovarao za tu tragediju. Štrajkovala je 16 dana nedaleko od Narodne skupštine, uz ogradu takozvanog Ćacilenda, zbog čega je često bila izložena provokacijama građana koji su boravili u ovom šatorskom naselju.
Posebno je za nju, kako je tada tvrdila, ali i za javnost bila uznemirujuća situacija kada su okupljeni u tzv. Ćacilendu glasno puštali muziku, među kojima su bile i numere poput: „Pošla majka da potraži sina” ili „Srpkinja je mene majka rodila”.
U isto vreme, štrajk glađu je otpočeo i narodni poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, kako je naveo, nezadovoljan radom tužilaštva. On je tokom svog štrajka boravio u tzv. Ćacilendu, na stepeništu Narodne skupštine.
Nekoliko meseci kasnije, u Narodnoj skupštini su usvojene izmene pravosudnih zakona, koje je Mrdić predložio, a zbog kojih su sudije, tužioci i advokati danima protestovali.
Nakon što je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, kako su tada tvrdili poslanici opozicije, obećala da će šatorsko naselje biti uklonjeno, poslanici su krajem novembra pokušali da uđu na sednicu Narodne skupštine na glavni ulaz.
U tome su ih ometali okupljeni u tzv. Ćacilendu uz povike „ustaše“ i „lopovi“ i polivanje vodom, a policija, iako prisutna, poslanicima nije omogućila bezbedan ulaz u Skupštinu. Skupštinsko obezbeđenje je tom prilikom pokušalo da onemogući rad našem novinaru Marku Miletiću.
Pred Novu godinu su šatori uklonjeni sa Bulevara kralja Aleksandra, a umesto njih je postavljeno „Božićno selo”, drvene kućiće povodom novogodišnjih i božićnih praznika.
Božićno selo, pak, nije dočekalo Božić već je uklonjeno 4. januara, a nekoliko dana kasnije profunkcionisao je i saobraćaj u ovom delu gradu. Sam Pionirski park ipak i dalje ostaje zatvoren i nedostupan za sve građane.
D.S.
