Zapitali smo se: šta je sa sindikatima?

Tumačenja uzroka cenzure i/ili autocenzure u medijima retko idu dalje od pitanja uređivačke politike – slično korupciji, medijska nesloboda predstavlja se kao usud, moralno posrnuće trenutno aktuelnih ovih ili onih političara, urednika, novinara… Ono što uporno izostaje, makar iz dominantnog javnog diskursa, jeste priča o uslovima u kojima ljudi ne samo rade već i žive. Da li pitanje slobode uključuje i probleme neplaćenog rada, organizovanja radnog/slobodnog vremena, mogućnosti i podsticanje učešća u borbi za poboljšanje sopstvene pozicije – ko može sebi da priušti da bude „slobodan“?

Fudbaleri su radnici

Godine požrtvovanog treniranja i materijalnih ulaganja najveći broj fudbalera neće dovesti do slave i visokih zarada u velikim klubovima. Osim toga, zahtevi savremenog profesionalnog fudbala radni vek igrača čine veoma kratkim, pa tako fudbaleri prosečno prestaju sa profesionalnim angažmanima u trideset i petoj godini života. Za mnoge koji u karijeri nisu uspeli da zarade i uštede velike cifre, dalji rad i život mogu da budu veoma nesigurni.

Za društvo iz ćoška

Muzičari su zaduženi za dobru atmosferu na zabavama, ali da li od tog posla mogu sebi obezbediti pristojan život, pun dobre pesme i zabave?

Kad kreneš nema stajanja – sezonski rad u poljoprivredi

Ono što se u medijima ne govori jeste da je sezonski rad u poljoprivredi izuzetno prekaran – gotovo da ne postoji pravna regulativa, niti radni ugovori, a samim tim ni mogućnosti za bolovanje, dok su nadnice jako niske a mobing od strane pretpostavljenih česta pojava.

Sasvim svakodnevna nesigurnost

Savremena fleksibilna svakodnevica može delovati privlačno nasuprot staroj „dosadnој“ rutini. Međutim, kako trezvena analiza tako i svakodnevno iskustvo pokazuje da od obećane slobode malo šta ostaje u rastućoj fleksibilizaciji društvenih i ekonomskih odnosa.

Da li je moguća presuda u korist radnika

Radnici i radnice preduzeća FKL Temerin pokušavaju sudskim putem da namire dugovanja koja prema njima ima poslodavac. Međutim, privatni vlasnik zahvaljući političkim vezama i dalje uspešno pliva u preduzetničkim vodama.

Lear: dvanaest sati rada i noblice

Fabrika kompanije Lear u Novom Sadu je još jedan primer blagodati državnih subvencija i stranih investicija. Ovaj proizvođač automobilske elektronike, poput sličnih kompanija, uz odobravanje države svoj profit stiče zahvaljujući visokom intezitetu rada, slabo plaćenoj i loše zaštićenoj radnoj snazi.

Štrajk u Fiatu – Više nema povratka na staro

Štrajk u kompaniji Fiat Krajsler automobili se nastavlja. Novinarke Mašine su posetile Kragujevac i razgovarale sa radnicama i radnicima i predstavnicima sindikata.

Kineska četvrt i kural od demokratije

Grad Novi Sad je odlučan u planu pretvaranja Kineske četvrti u kreativni distrikt. Međutim, takva transformacija povodom sprovođenja projekta Evropske prestonice kulture može imati i svoje trajne, negativne posledice. Osim promene izgleda prostora, ona podrazumeva i marginalizaciju lokalne umetničke produkcije, deložaciju dela trenutnih korisnika kao i postepenu privatizaciju javnih prostora.

Pedeset nijansi eksploatacije

Stažiranje, pripravnički rad i drugi programi sticanja radne prakse sve češće predstavljaju preduslov zasnivanja radnog odnosa. Iako polaznici tih programa obavljaju realan rad, oni najčešće nisu plaćeni, niti ih čeka zagarantovani posao nakon završetka programa.

Deliti, deliti i samo deliti!

Javne digitalne biblioteke koje omogućavaju pristup znanju velikom broju ljudi bez obzira na njihov društveni i ekonomski status – suočavaju se sa različitim pritiscima koje vode ka njihovom gašenju. Iako su akademske i naučne zajednice veliki korisnici ovih biblioteka, oni teško stupaju u njihovu odbranu zbog strukturne uslovljenosti koja ih stavlja u službu privatnih “prestižnih” časopisa.

Vranjske blagovesti

​Proces privatizacije još jednog lokalnog “javnog” medija – Radio-televizije Vranje, doprinosi raspravi na liniji mediji na tržištu​ ​vs. proklamovani “javni” interesi. S druge strane, pozorište “Bora Stanković”, suočeno sa problemom završetka rekonstrukcije zgrade, u sve većoj meri oseća pritisak komercijalizacije i komodifikacije kulturnih programa.

Noge u lavoru: godišnji odmor i neoliberalna država

Uz stalni rast nezaposlenosti i smanjivanje radničkih prava, sve manji broj ljudi sebi može da priušti odmor i putovanja. Sam pojam slobodnog vremena je transformisan paralelno sa promenom načina proizvodnje, te tako postaje još jedan dodatak kapitalističkoj potrošnji. Samim tim je i promocija turizma kao generatora ekonomskog rasta u srži neoliberalne paradigme.​

Zašto kažeš ljubav a misliš na profit?

Predstavljen​ kao najznačajniji kulturni događaj u Srbiji, EXIT festival zauzima monopolsku poziciju na gradskim, pokrajinskim a često i republičkim budžetima. Ipak, sve je jasnije da se Exit radije treba posmatrati kao paradigma neoliberalnih procesa putem koj​ih ​se eksploatišu društveni resursi, infrastruktura i jeftina radna snaga, marginalizuje lokalna umetnička produkcija i konačno, proizvodi društvena segregacija.

Mlad i besposlen kao volonter

U Srbiji je danas alarmantno veliki broj mladih bez zaposlenja što dalje pogoršavaju loša ekonomska situacija i nametnute mera štednje. I dok se danas obeležava Međunarodni dan volontera uz prisustvo šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji i proslavlja podsticanje besplatnog rada uz parolu Volontiranje je u modi, armija mladih se planski pretvara u besplatni servis, uvek na usluzi.

Kineska četvrt – enklava skupih nekretnina?

U situaciji u kojoj je u gradovima već odavno propala industrijska proizvodnja, a višegodišnja kriza kapitalizma postaje konstanta, kao jedino rešenje za punjenje gradskog budžeta preostaje, čini se, prodavanje ili izdavanje atraktivnog zemljišta koje se time otuđuje za izgradnju elitnih poslovnih i stambenih kompleksa. Ovo je jedan od takvih primera-u-nastajanju u kojima kultura igra određenu, ne beznačajnu ulogu.

Ekonomija kulture: Novi Sad – Evropska prestonica kulture

Kandidaturom za titulu “Evropske prestonice kulture” Novi Sad je postao još jedan od gradova u kojoj gradske vlasti koriste ovaj proces za brzu i efikasnu samopromociju. Projekat “Novi Sad 2020” se predstavlja kao mogućnost za promenu gradskog imidža, za poboljšanje funkcionisanja grada na ekonomskom, društvenom i kulturnom planu. Ipak, dosadašnja iskustva govore u prilog tome da se iza ovih projekata krije isključivo dugoročni privatni interes, dok poboljšanje uslova rada i života većine njegovih stanovnika uglavnom izostaje.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE