Berlin stavlja moratorijum na rast troškova stanovanja

Foto: Deutsche Wohnen & Co Enteignen / Facebook

Nemačka prestonica će zakonski sprečiti rast najamnina u zgradama izgrađenim pre 2014. godine. Ako parlament države Berlin potvrdi skorašnju odluku gradske vlade, to će značiti fiksiranje cene stanarina tokom narednih pet godina u oko million i po, odnosno čak tri četvrtine stanova u Berlinu.

Socijaldemokratska stranka, Die Linke i Zeleni, koji sačinjavaju vladajuću koaliciju, su u utorak postigli dogovor o fiksiranju stanarina u privatnom sektoru na prosečnih 10 evra po kvadratnom metru. Inicijativa je potekla od Senatorke za urbani razvoj i stanovanje u Berlinu, predstavnice Die Linke, Katrin Lompšer (Katrin Lompscher).

Troškovi stanovanja u Berlinu su se u proteklih deset godina udvostručili, što nije ni izdaleka praćeno rastom prosečnog dohotka.

Velika većina stanova u Berlinu, oko 82%, se iznajmljuje, a od toga je čak 60% u rukama privatnih vlasnika. Zato je investiranje u berlinski stambeni fond, njegovu gradnju, a pre svega otkup, već dugo lukrativno za predstavnike krupnog kapitala.

Za (stalno) naseljene u ovom globalnom gradu, međutim, rast najamnina pre svega znači stambenu i egzistencijalnu nesigurnost, zbog čega su se aktivističke grupe orijentisane na stanovanje godinama borile za ograničavanje rasta najamnina, ograničavanje izdavanja stanova u turističke svrhe, pa čak i za nacionalizaciju stanova u vlasništvu velikih korporacija.

Rentijerima će nakon 2022. biti dozvoljeno da usaglašavaju poskupljenje najma sa inflacijom, što u praksi znači bar duplo manju stopu rasta stanarina od one kojoj su Berlinci bili izloženi od 2000. (1.3% umesto 2.6%).

Stabilizovanje cena u privatnom delu stambenog fonda bi, uz stabilne cene u javnom i socijalnom stanovanju, trebalo da znači i stabilizovanje renti u ukupnom stambenom fondu prestonice.

Namere berlinske vlade već mesecima izazivaju diskusije i političke sukobe. Predstavnici neoliberalno (i) konzervativno nastrojenih političkih struja smatraju da su u pitanju mere koje će rasterati investitore, i kao takve štetne po gradsku privredu.

Oni, doduše, upozoravaju i na mogućnost da rentijeri zapostave održavanje manje profitabilnih nekretnina, kao i na očekivani nagli rast cena najma pred implementaciju novog zakona u januaru 2020.

Drugi izvori ukazuju na to da on neće biti u stanju da zaštiti najsiromašnije, kao i na to da će novi stanovnici najverovatnije biti u nepovoljnom položaju u odnosu na stare, primorani da smeštaj traže u novim, skupim zgradama.

Krupni igrači ovog „Monopola” već najavljuju da će tužiti Berlin zbog ugrožavanja privatne svojine. Neki za novi zakon tvrde da je neustavan.

Berlin će se, ipak, njegovim donošenjem pridružiti gradovima poput Njujorka, Beča, Madrida, Barselone i Amsterdama, čije uprave vrše korake za zaštitu stanovnika od nepredvidivosti tržišta i rizičnih finansijskih „balona”.

U pitanju su, zasad, privredno moćni gradovi koji raspolažu ogromnim budžetima, ali se nade i delovanje aktivista za dostupno stanovanje usmeravaju ka preobraćanju takvih presedana u normativne primere.

I.K.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE