Tako je funkcionisao kapitalizam

Foto: Marko Miletić / Mašina

Povodom izjave predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, o nemogućnosti da utiče na vlasnike privatnih preduzeća, koje je izneo tokom konferencije za novinare 19. marta, stav iznosi Ivan Zlatić, predsednik Socijaldemokratske unije. 

Odgovarajući u četvrtak na novinarsko pitanje da li će država narediti vlasnicima privatnih preduzeća da ne otpuštaju radnike za vreme trajanja epidemije koronavirusa, predsednik Srbije kaže da nikako ne može da utiče na vlasnike privatnih preduzeća, ali da će nakon krize država pomoći privatnom sektoru tako što će isplatiti, odnosno nadoknaditi deo zarada „onima (…) koji dokažu da su pogođeni koronavirusom“. A onda je objasnio gledaocima da se širom sveta deli na hiljade otkaza zbog epidemije: „Tako funkcioniše kapitalizam. To je privatni sektor“. A mi ćemo, kaže, znati ponovo da podignemo zemlju, kao što smo znali i 2014. godine.

Pre svega, predsednik ni reč nije rekao o tome šta će država uraditi dok epidemija traje. Radnici i radnice u Srbiji su i pre zatvaranja privrede živeli na dug, bez ikakve ušteđevine. Iako se preduzeća jedno za drugim zatvaraju, a radnici masovno otpuštaju, država ne pominje apsolutno nikakve mere koje bi omogućile da ljudi bukvalno ne pomru od gladi.

A kako će nakon borbe protiv zaraze izgledati svet i kako će u njemu funkcionisati kapitalizam i privatni sektor, to sada niko pametan i ne pokušava da predvidi. Jedino što nam svima nepogrešivo govore klasni instinkti, nekome sa zebnjom a nekome sa nadom, je da povratka na staro neće biti. Države jedna za drugom uvode policijski čas, otkazuju se sportski događaji koji se poslednji put nisu održali zbog Drugog svetskog rata; nakon kog je kapitalizam, u strahu od pobune traumatizovanih radnika, pristao na najveće ustupke ikada. Ako oporavak Srbije nakon epidemije bude zasnovan na istom neoliberalnom znanju kao i onaj iz 2014, na „štednji“ preko leđa najugroženijih, ne treba biti mnogo pametan pa predvideti ishod.

Kako ustvari funkcioniše kapitalizam ovih dana?

Španska vlada je za potrebe borbe protiv koronavirusa u ponedeljak preuzela kontrolu nad svim privatnim zdravstvenim ustanovama. Konteova vlada u Italiji je istog dana usvojila paket ekonomske pomoći vredan 25 milijardi evra, od čega 10 milijardi za radnike i njihove porodice, uključujući i samozaposlene i sezonske radnike, i pride re-nacionalizovala avio kompaniju Alitalia koju je spasila bankrota.

Guverner Kalifornije Gevin Njusom je u utorak naredio da se 100 miliona dolara uloži u skloništa za 60.000 kalifornijskih beskućnika. Ne, nije naprasno postao socijalista, samo mu je jasno da više nema luksuz da okreće glavu od svojih najugroženijih sugrađana, jer je borba protiv zaraze jaka koliko njena najslabija karika – svako ko oboli je opasan za one koji su još uvek zdravi, koliko god bogati bili.

A u četvrtak, dok se Aleksandar Vučić prenemagao kako nema nikakvu moć nad privatnim sektorom da zaštiti radne ljude koji su i pre krize živeli od danas do sutra, direktor Trampovog Nacionalnog ekonomskog saveta Leri Kudlou, čija zlikovačka karijera traje još od Reganove administracije, i koji je 2009. godine penio kako je nacionalizacija Dženeral motorsa „napad na slobodno tržište i kapitalizam“, sada savetuje američkog predsednika da država traži vlasnički udeo u privatnim preduzećima kojima bude pomogla da prebrode krizu.

Naravno, zemlja kapitalističke periferije kao što je Srbija ima neuporedivo manje moći prema privatnim kompanijama i manje novca da pomogne svom stanovništvu. Ono što, međutim, još nisam čuo je da neki predsednik u belom svetu svom radnom narodu, traumatizovanom od zaraze sa jedne, i ekonomske propasti sa druge strane, drži lekcije o kapitalizmu umesto da odgovori kako će im, ako uopšte, pomoći da prežive. „Onima koji dokažu da su pogođeni“. Vučićev sociopatski nastup nije samo njegova psihologija (ako je to uopšte), nego pre svega strukturna svirepost vlasti perifernog kapitalizma, imenovane voljom imperijalnog uticaja o domaće mafije, koja je neuporedivo veća od svireposti vladajuće klase centra prema stanovništvu kojem oni kako-tako polažu račune. I to je činjenica koju moramo imati na umu pripremajući se za obračun koji je iza ćoška.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE