Pandemija koronavirusa pogađa poljoprivredni sektor širom sveta. Izazovi pred poljoprivrednicima su raznovrsni, preti manjak prehrambenih proizvoda i skok cena, a slabosti postojećeg poljoprivrednog sistema su postale više nego očigledne.
Kriza izazvana koronavirusom još jednom je potvrdila da su najbazičnije potrebe svakog člana društva: krov nad glavom, komunalna opremljenost, odgovarajuća zdravstvena zaštita i hleb na stolu. Pa ipak, dobar deo ljudi ostaje uskraćen za neke od ovih minimalnih uslova za dostojanstven život, a pojedini i za sve. Kako se vanredno stanje bude nastavljalo, sve više siromašnih biće na udaru i onemogućeno da zadovolji ove bazične potrebe.
Poljoprivreda, kao primarni sektor privrede jedne države, osnova je za sve druge funkcije, njena bitnost se povećava u vremenima kad granice bivaju zatvorene, a kriza urušava berze hrane. Za razliku od nekih drugih poslova, koji mogu da stanu ili mogu da se obavljaju od kuće, poljoprivreda je vezana za određene periode u godini i rad van kuće. Setva, berba, zaštita od mraza, kao i drugi radovi na njivi ne mogu se predugo odlagati, jer ukoliko se to uradi, rizikuje se da sledeće godine još veći broj ljudi ostane bez osnovnih prehrambenih proizvoda.
Pusta polja zapadne Evrope
Zemlje Zapadne Evrope zavisne su od potplaćenog rada poljoprivrednih radnika iz Istočene Evrope i Severne Afrike. Kako su usled pandemije koronavirusa državne granice za ljude zatvorene, raste bojazan da će zrelo voće i povrće propasti na njivi, i da neće biti završeni svi neophodni poljoprivredni radovi.
Francuski ministar poljoprivrede je u svom obraćanju naveo da trenutno nedostaje 200.000 poljoprivrednih radnika, i pozvao one koji su zbog virusa trenutno bez posla da pomognu u poljoprivrednim radovima. Italija i Španija, dve evropske zemlje najviše pogođene koronavirusom, gotovo su potpuno zavisne od sezonskih radnika, pa već sazrele jagode i špargle nema ko da bere. Nemačkoj nedostaje 300.000 poljoprivrednih radnika, što je ukupan broj sezonskih radnika koji svake godine dođe na polja širom Nemačke.
Na pozive državnih organa da pomognu u poljoprivredi odazvao se samo mali broj građana ovih zapadnoevropskih država. Prema pisanju Jutarnjeg lista, 40.000 Francuza, 16.000 Nemaca i oko 2.000 Italijana prijavilo se da zameni sezonske radnike. Ove brojke nisu ni blizu dovoljne da bi se obavili svi neophodni poslovi, a jedan od razloga što „nema ko da radi“ jeste to što je za rad u poljoprivredi dosad bila obezbeđena minimalna, ili tek nešto malo više od minimalne dnevnice.
Da kapital ne poznaje granice pokazala je još jednom Nemačka, koja je uprkos zatvorenim granicama i zdravstvenim pretnjama koronavirusa odlučila da „uveze“ kontingent sezonskih radnika. Pre neki dan je obelodanjeno da je Ministarstvo poljoprivrede postiglo dogovor s Ministarstvom unutrašnjih poslova da u Nemačku tokom aprila uđe 40.000 sezonskih radnika, i u maju još 40.000. Pored toga, razmatra se predlog da se zaposli još 20.000 nezaposlenih i spremnih da rade za manje nadnice – studenata, tražilaca azila i azilanata. Uza sve to, potrebno im je još najmanje 100.000 dodatnih poljoprivrednih radnika za rad u narednim mesecima.
Zapadna Evropa zasigurno neće ostati bez hrane jer su za transport robe sve granice otvorene, ali ovaj udar na poljoprivredu može dovesti do povećanja cena osnovnih prehrambenih namirnica i time dodatno pogoršati kvalitet života ljudi iz siromašnijih društvenih slojeva.
Zatvaranje granica usled koronavirusa ogoleo je strukturnu slabost poljoprivrede u zemljama Zapadne Evrope, koje su zarad maksimizacije profita spremne angažovati i minimalno plaćati strane sezonske radnike umesto da obezbede pravične plate tim radnicima kao i lokalnom stanovništvu.
Poljoprivreda u Srbiji u vreme koronavirusa
Za poljoprivrednike u Srbiji, kao i za sve stanovnike naše zemlje, važi zabrana kretanja radnim danom od 17 časova do 5 časova, kao i subotom od 13 časova do ponedelja u 5 ujutru, a uz to je svima koji žive u selima a imaju preko 70 godina u potpunosti zabranjen izlazak iz kuće. Da bi ublažilo ove mere i osiguralo da se poljoprivredni radovi odvijaju nesmetano, Ministarstvo poljoprivrede omogućilo je vlasnicima stoke i pčela, kao i proizvođačima voća i povrća da podnesu zahtev da im se odobri kretanje tokom policijskog časa.
Problem sa ovom merom je to što je u Srbiji 42,5% nosilaca poljoprivrednih gazdinstava starije od 65 godina,1 a mnogo je poljoprivrednika starijih od 70 godina. Mali broj poljoprivrednih proizvođača koristi računar i ima pristup internetu, što je preduslov za podnošenje zahteva, a uz to neki mali proizvođači i nemaju registrovano gazdinstvo.
Ivan Pejak, mladić od devetnaest godina, poljoprivrednik iz Silbaša, priveden je 4. aprila nakon što ga je policija zaustavila na putu iz atara do kuće i izvela ga iz traktora. Kako prenosi portal Agrosmat, Ivanu je Prekršajni sud u Bačkoj Palanci odredio kaznu od 50.000 dinara zbog nepoštovanja zabrane kretanja. Ovaj događaj je uneo nemir među poljoprivrednike i otvorio pitanje šta je sa ratarima, pošto na sajtu ministarstva može da se podnese zahtev samo za voćare, pčelare, stočare i povrtare. Dodatnu brigu je unela činjenica da samo tokom prošle nedelje sajt ministarstva više puta nije bio dostupan.
Nakon apela Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), postignut je dogovor s Ministarstvom poljoprivrede da pčelari dobiju dozvole za odlazak do pčelinjaka. Kako veliki broj pčelara ima preko 65 godina, SPOS je uspeo da izdejstvuje odobrenje kretanja i za njih, uz uslov da do pčelinjaka mogu samo kolima, i da od kuće do pčelinjaka ni u koju svrhu ne napuštaju vozilo. Problem koji je nastao sa pčelama pretio je da ugrozi celogodišnji prinos meda, ali i oprašivanje mnogih biljnih vrsta čije su pčele jedini oprašivači.
Osim u proizvodnji hrane, poljoprivrednici se susreću s problemom i na drugom kraju lanca, to jest u plasmanu i prodaji proizvoda. Kako su pijace zvanično zatvorene, mnogi mali proizvođači hrane ostali su bez jedinog mesta gde mogu da prodaju svoje proizvode. Lanci supermarketa uglavnom imaju ugovore s velikim proizvođačima i od njih otkupljuju voće i povrće, čime se favorizuje krupan kapital. Bez snažnih zadruga i pomoći države, 217.682 malih gazdinstva koja koriste manje od dva hektara zemljišta na udaru su krize. Dodatni problem predstavlja to što je prehrambeni suverenitet dodatno smanjen privatizacijom nekada velikih poljoprivrednih kombinata.
Od poljoprivrednih proizvođača dolaze kritike i na račun državnih ekonomskih mera za oporavak poljoprivrede. Kako prenosi Danas, sramota je da država Srbija ne prepoznaje poljoprivredu kao privrednu granu koja je u krizi, navode u Savezu udruženja poljoprivrednika Banata
Kako lakše do hrane?
Nakon što su pijace zatvorene, a ozbiljnija sistemska podrška izostala, mali proizvođači hrane, ali i sami potrošači, krenuli su da istražuju drugačije načine kako da se međusobno povežu. Počele su da se otvaraju grupe na društvenim mrežama gde se direktno bez ikakvih posrednika dogovaraju, ali i upoznaju proizvođači i kupci hrane. U poslednjih nekoliko dana pojavili su se sajtovi i aplikacija sa sličnom namenom. Potrebu za spajanjem proizvođača i potrošača na kraju je prepoznalo i Ministarstvo poljoprivrede, ministar Branislav Nedimović najavio je da će uskoro u rad biti puštena aplikacija „elektronske pijace Srbije”.
Zanimljiv primer dolazi iz Pule, gde su drvene kućice koje stoje na gradskom trgu u vreme novogodišnjih praznika, za prodaju kuvanog vina i drugih sitnica, prenamenili u mini pijace. Ovakav vid prodaje voća i povrća omogućava održavanje čak i veće fizičke distance u odnosu na supermarkete, a otvara mogućnost da poljoprivrednici plasiraju svoje proizvode.
Takve i slične mere, ma koliko bile pozitivne, i dalje imaju mali domet. Kada je u pitanju društveni odnos prema poljoprivredi, za vidnije poboljšanje situacije neophodan je sistemski zaokret.
Kao što nas koronavirus uči da nam je potrebno bolje javno zdravstvo, tako su na videlo isplivale sve slabosti postojećeg poljoprivrednog sistema. Proizvodnja zdrave i dostupne hrane moralo bi da bude u samom vrhu prioriteta jedne države, a oni koji se time bave trebalo bi da imaju pravičnu zaradu i veći društveni ugled.
