Putokazi ka solidarnoj ekonomiji: mali proizvođači hrane u doba pandemije

Foto: Andraš Juhas / Mašina

Kupovina lokalne hrane i prehrambenih proizvoda preko interneta od malih proizvođača pokazalo se kao alternativa u doba pandemije koronavirusa. Uprkos nizu prednosti takve proizvodnje i prodaje, sistem favorizuje krupne aktere i njihove profite.

Prva pijaca u Beogradu, u narodu poznata kao Velika pijaca formirana je 1824. godine. Pre otvaranja ove pijace, seljaci iz okolnih mesta donosili su svoje proizvode na prilaz gradu, gde su ih turski vojnici otkupljivali često pod prinudom i po znatno nižoj ceni od one po kojoj su te iste proizvode prodavali u gradu. Usled pritisaka da se ta situacija promeni, otvorena je prva pijaca u Beogradu na koju je svako mogao izneti svoju robu. Ubrzo je Velika pijaca postala glavno mesto trgovine, ali i centar društvenog života.

Nakon toga i u Beogradu i u drugim gradovima niču nove pijace, koje postaju važna mesta gde se, sem hrane, prodaju i drugi zanatski i industrijski proizvodi, ali i mesto gde se odvija društveni život, pa i danas u manjim gradovima imamo takozvane pijačne dane, kada ima najviše robe i kupaca.

Iako su sa otvaranjem različitih prodavnica, a pre svega supermarketa, pijace delimično izgubile na značaju, one su do danas ostale mesto gde postoji veliki izbor lokalnih proizvoda i gde mogu da se kupe zdrave namirnice od malih proizvođača hrane.

Položaj malih proizvođača hrane, koji su još uvek dominantni kad je u pitanju proizvodnja lokalne hrane u Srbiji, već decenijama je sve teži i teži. Ukrupnjavanjem zemljišnih poseda u privatnom vlasništvu i prodaja zemljišta, kao i sistemom subvencija favorizuju se veliki zemljoposednici. U periodu između 2012. i 2018. godine nestalo je 67.011 većinski malih gazdinstava, što je pad od oko 10% u relativno kratkom vremenskom periodu.

Njivo moja neorana: slabosti kapitalističke poljoprivrede; Foto: Marko Miletić / Mašina

Prosečna površina poljoprivrednog zemljišta po gazdinstvu iznosi 6,1 ha, s tim da su gazdinstva u Vojvodini znatno veća (12,3 ha), dok je u ostatku Srbije prosek između 4,2 i 4,7 ha. Pored toga, prema anketi o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, koju je 2018. godine sproveo Republički zavod za statistiku, u Srbiji ima 217.682 poljoprivredna gazdinstva koja koriste manje od 2 ha, što je skoro 40% od ukupnog broja.

Ovakva struktura poljoprivrednih gazdinstava, uz sve veću prosečnu starost članova i veće opterećenje žena, koje čine 59% članstva gazdinstava ali upravljaju tek u 15,3% slučajeva, stavlja male proizvođače hrane u sve nepovoljniji položaj. Mali poizvođači hrane sve teže uspevaju da dođu i do pijaca, i često su prinuđeni da po nižim cenama prodaju svoje proizvode posrednicima koji trguju na pijacama. Ovim se kida direktna veza između proizvođača i kupaca hrane.

Internet i mali poizvođači hrane

Pandemija COVID-19 još je više gurnula male proizvođače hrane preko ivice siromaštva. U zavisnosti od lokalnih prilika pijace su bile zatvorene minimalno mesec dana, a u nekim mestima i duže. Ovom merom najviše su ugroženi mali proizvođači hrane, kojima je pijaca gotovo jedino mesto gde mogu da plasiraju svoje proizvode. Dok su pijace bile zatvorene, veliliki lanci supermarketa ostvarivali su ogromne prihode, pošto su svi građani odjednom bili primorani da kupuju hranu isključivo u tim trgovinama.

Odluka da se pijace zatvore naterala je mnoge male proizvođače, ali i sve one koji su hteli da konzumiraju zdravu lokalnu hranu da pronađu nove načine komunikacije i razmene. Postojali su i ranije pokušaji da se preko interneta direktno povežu proizvođači i konzumenti hrane, ali dosad su se uglavnom ograničavali na vrlo mali broj ljudi, i gotovo da su bili nevidljivi.

Sa izbijanjem pandemije koronavirusa naglo je poraslo interesovanje za domaćom hranom, a pojavili su se i različiti kanali komunikacije da se do nje dođe. Sve je više onlajn aplikacija koje simuliraju pijacu, a i sve više poizvođača ima sopstvene sajtove gde se mogu naručiti proizvodi. Ipak, izgleda da su razne grupe na društvenim mrežama, a pre svega grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji, koja broji preko 56.000 članova, najviše doprinele mnogo boljem povezivanju.

Osim što je onlajn prostor postao nova tržnica, u njemu kao i na pravoj pijaci cveta društveni život, pa dolazi do razmene dobrih praksi, a zanimljiv je i primer povezivanja programera i grafičkih dizajnera koji su ponudili da besplatno naprave veb stranice proizvođačima hrane kako bi unapredili njihov rad.

Dijana Nešić sa gazdinstva „Nešić” za Mašinu je izjavila da hranu odskora prodaju preko interneta, jer imaju tezge i na pijacama pa nije bilo potrebe, ali se usled epidemije broj ljudi na pijacama smanjio, i zbog novca i zbog straha od zaraze.

Dijana smatra da je za bolji položaj malih proizvođača potrebna stabilna cena proizvoda, kao i da postoji određen stepen zaštite i nadoknade kada nastupe vremenske nepogode poput suša, poplava, gràda i sl.

Toga nema, a potrebno je naravno i da se obezbedi nekakav prevoz za dostavljanje gradovima jer kad to radimo na našu ruku to nam izadje daleko skuplje.

Iz ugla kupca to izgleda ovako: Saša Petrović, koji stanuje u Beogradu, rekao nam je da grupu „Mali proizvođači hrane“ koristi već par meseci, a motiv mu je bio da izbegne gužve i redove na pijacama i supermarketima, ali i da podrži male proizvodjače i loklanu ekonomiju u želji da jede domaće, kvalitetne i autentične proizvode.

Ima više razloga što kupujem od malih proizvođača. Prije svega je to zbog neusporedivo veće kvalitete svih prehrambenih proizvoda, naspram prehrambene industrije i industrijske poljoprivrede. To se odnosi na nutritivnu kvalitetu namirnica, a zatim i na sam okus proizvoda.

Prema Petroviću, finansijska podrška malim proizvođačima je važna da bi se razvijala lokalna ekonomija, a među pogodnostima takve proizvodnje ishrane je i ekološka dimenzija, budući da je održiviji i više u skladu sa očuvanjem životne sredine.

Razvoj solidarne ekonomije u kojem se razvija direktan odnos s proizvođačem definitivno je ekonomija s ljudskim licem, te se podržava i direktna kupovina od samog proizvođača bez trećih posrednika koji manipuliraju tržištem i cenama.

Poljoprivreda u kleštima niskih cena; Foto: Marko Rupena / Kamerades

Danas je moguće preko interneta od malih proizvođača naručiti gotovo sve od voća i povrća, sokova, torti i kolača, meda, zimnice i različitih testenina do domaće rakije i vina. Pa ipak se javljaju problemi usled ograničenosti i zatvorenosti tržišta. Troškovi transporta često budu veći od cene namirnica, pa se ljudima često ne isplati da naručuju.

Preveliko finansijsko opterećenje prilikom registracije proizvoda kako biste ih plasirali kroz trgovine jedan je od glavnih problema koje navodi Danica Marić sa gazdinstva „Marić”.

Potrebno je da država daje određeni iznos subvencija i bespovratnih sredstva kako bi se to sve ispunilo, i tada bi svi učesnici bili ravopravni. Mnogi ljudi koji proizvode nisu u mogućnosti to da ispune, a kupci onda nemaju kontrolu kvaliteta toga što kupuju.

Kako do lokalne, održive i zdrave hrane?

Platforme koje su spojile proizvođače i konzumente hrane predstavljaju dobru polaznu tačku za povećanje dostupnosti lokalnih prehrambenih proizvoda. Pošto ne smemo zaboraviti da i dalje veliki broj građana Srbije, naročito onih starijih na selima, ne koristi internet i nema mogućnost ovakve komunikacije. S druge strane nešto viša cena proizvoda koji jesu kvalitetniji i zdraviji za mnoge stanovnike Srbije i dalje predstavlja problem, jer zbog loše materijalne situacije moraju da kupuju najeftinije dostupne proizvode.

Organizovanje proizvođača hrane u različite, i to ne samo poljoprivredne zadruge moglo bi da poboljša njihov ekonomski položaj, a da pri tome budu u mogućnosti da ponude kvalitetnije a jeftinije proizvode. Ulaganjem u zadrugarstvo i udruživanjem proizvođača hrane mogao bi da se reši problem dostupnosti i cene prevoza namirnica, lakše bi se i organizovala prerada i skladištenje pojedinih proizvoda, jer umesto da svako kupuje sopstvenu hladnjaču i alate, oni bi mogli da budu u zajedničkom vlasništvu.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE