Prema pisanju novosadskog portala 021, zaposleni u BioSens su pokrenuli inicijativu da se amfiteatar u Institutu imenuje po dr Vasku Sazdovskom, te su ovom prilikom predstavili i idejno rešenje akademske umetnice Svetlane Milić.
„Pred vama je samo deo vizuelnog rada posvećen dr Vasku Sazdovskom. Ceo rad biće vidljiv na zidu amfiteatra koji će nositi njegovo ime. Ovo delo posvećeno je uspomeni na naučnika, vizionara i čoveka čiji je rad ostavio dubok trag u naučnoj zajednici Instituta BioSensa. Kao jedan od ključnih članova projekta Antares, dr Sazdovski je svojim znanjem i kreativnošću povezao svet tehnologije i prirode istražujući mogućnosti primene robotike u poljoprivredi“, kaže profesorka Vesna Bengin.
Njegova naučna misao i energija bile su poput zvezda, istakla je ona, „tačaka svetlosti u ogromnom prostoru sveukupne kreativnosti i misli čovečanstva usmerenih ka otkrivanju novih mogućnosti za čovek i za zemlju“.
„Pred vama je deo mlečnog puta segment kosmosa u kome sija zvezda Antares, kao simbol Vaskovog stvaralačkog duha i unutrašnje svetlosti. Ono što ne vidite jeste geometrijska struktura ptica, koje obeležavaju svojstvo njegovog života i rada, predstavljajući mapu jednog jedinstvenog uma, prostor koji i dalje zrači njegovim idejama. Ne vidite desnu stranu budućeg izgleda amfiteatra i zida koji nastavlja tu kosmičku ideju, mesto gde se zvezde pretvaraju u jato ptica simbol materijalizacije Vaskovog doprinosa naučnoj misli i životu“, objašnjava.
Kako objašnjava ptice su grafički prikazane kao roboti, te podsećanje na Vaskovo bavljenje robotikom. Sve su u jedinstvenom sivom koloru osim jedne – duboko plave, boje mlečnog puta.
„Taj spektar leta ptica simbolizuje Vaskov naučni put u kome su ideje i dalje žive i hrabro se kreću dalje. Ptica u svom kadriranom letu transformiše se konstrukcijom da bi na kraju sasvim izašla iz prostora, kao simbol trajanja misli koje nadilazi granice vremena. Time ovaj vizuelni prostor postaje svojevrsna mapa jednog života, let misli čoveka koji je kao i ptica poleteo iznad granice mogućeg. Zid posvećen doktoru Vasu Sazdovskom nije samo obeležje sećanja, već i simbol trajanja i inspiracije, mesto gde se nauka susreće sa umetnošću, a čovek sa zvezdama“, kaže.
Potom se okupljenima obratio Goran Kikić, u ime naučnika Instituta BioSens, koji je govorio o tome kako je upoznao Vaska.
„Vaska sam upoznao kada se prijavio na konkurs koji je organizovao Institut BioSensa, dok sam bio u komisiji koja je ocenjivala kandidate. Tom prilikom je prezentovao svoj robotski sistem za branje stevije i meni je odmah bilo jasno da imamo dosta zajedničkih tema i da bismo mogli da sarađujemo. Ponudio sam Vasku da poseti naš institut i iz prve ruke sazna čime se bavimo. Upravo tokom te posete, dok smo diskutovali o našem robotu Lali, javio se i sve vreme je bio prisutan osećaj kao da je on oduvek tu sa nama i kao da je oduvek deo našeg tima. Tada smo bili sigurni da treba da mu ponudimo poziciju na institutu što je Vasko svim srcem prihvatio i tako je započela naša saradnja“, kaže Kikić.
Istakao je da Vasku nikada na prvom mestu nije bio novac, već nauka, te da je uvek gledao širu sliku i širi kontekst svega što su radili, kao i da je neprestano bio u potrazi za suštinom, a stvari posmatrao dugoročno.
„Tako nas je same primoravao da budemo bolji. Energija koju je nosio sa sobom bila je zarazna. Imao ju je toliko da čak nije mogao da sedne i ruča već je i to radio u pokretu i na nogama. Baš zbog te energije neke kolege su umele da kažu da je radni dan počeo tek kad on uđe u kancelariju. Ja duboko verujem u zakon očuvanja energije pa samim tim osećam da Vaskova energija nije uništena, već je samo prešla u drugi oblik. Njegova izuzetnost se ogledala i u brižnosti koju je pokazivao prema svima nama. Mogu reći da je zaslužno nosio nadimak džentlmen, jer je voleo i znao da udovolji drugima i napravi takvu atmosferu da svi budu srećni u njegovom društvu“, govori Kikić.
M.B.
