Više radnica i radnika Jure u Nišu obratilo se redakciji Južnih vesti žaleći se da klima u pogonima nije radila dok je temeperatura samo napolju iznosila i do 40 stepeni. Radnici su tvrdili i da je bilo intervencija Hitne pomoći jer su se ljudi onesvešćivali od vrućine.
Gradski odbor Zeleno-levog fronta u Nišu zato zahteva hitnu i nezavisnu inspekcijsku kontrolu uslova rada u ovoj fabrici, a grupa građana „Niš, moj grad“ pozvala je na protest 9. jula ukoliko Jura ne obezbedi normalne uslove za rad i uključi klima uređaje.
Iz Jure su za Južne vesti rekli da sistem klimatizacije regularno funkcioniše, te da temeprature u pogonima ne prelaze zakonske okvire.
Ne bi bio prvi put da radnici u Srbiji rade po vrućini koja prelazi granice humanosti. Na Mašini smo 2021. godine o uslovima rada u kompaniji Valy iz Valjeva u kojoj su tada radnice kolabirale od vrućine i imale različite zdravstvene posledice zbog rada na visokim temperaturama.
Sociolog i koordinator programa za radna prava Centra za politike emancipacije, Vladimir Simović, nedavno je pisao o klasnoj dimenziji rada na otvorenom – građevinski radnici strukturno su uslovljeni, kaže sociolog, da moraju da rade u ekstremnim vremenskim uslovima, dok poslodavci ne moraju po tom pitanju išta da učine.
Zakon i nije tako loš – na papiru
Slično je i sa fabričkim pogonima. Simović za Mašinu kaže da je rad u fabričkim halama ima donekle drugačiji problem, iako je efekat isti. Sociolog kaže da je za razliku od rada na otvorenom, za koji nije propisana jasna temperaturna granica u okviru koje bi trebalo da se obavlja, za rad unutra to imamo.
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu propisuje da na radnim mestima u zatvorenom prostoru mora da bude obezbeđena dovoljna količina svežeg vazduha, a temperatura u radnim prostorijama ne sme da prelazi 28 stepeni.
„U praksi, naravno, situacija se ne poklapa sa ovom normom. Nalazi istraživanja koja smo radili pokazuju da su zagušljivi radni prostori standard. U njima često ne radi ventilacija, pa temperatura daleko nadilazi propisanih 28 stepeni. Radnici nekih fabrika tvrde i da je termometar u pogonu ,naštelovan‘ tako da uvek pokazuje manju temperaturu. Posledice su konstantna padanja u nesvest, dodatni zamor i stres“, navodi Simović.
Istraživanje Centra za politike emancipacije (CPE) o položaju radnika i radnica u automobilskoj industriji iz 2024. godine pokazuje da su u dve trećine fabrika ispitanici prijavili da je padanje u nesvest od premora, visokih temperatura i neadekvatne ventilacije redovna pojava.
Manjak inspektora za rad nije slučajnost
Kako sociolog ocenjuje, iako Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i nije tako loš, na papiru, jedan od većih problema je njegova kontrola.
„Naime, Inspektorat za rad možemo nazvati i ,uskim grlom‘, jer efikasna primena zavisi i od nadzora. Inspektora je premalo, tek jedan na 10.000 radnika, i to je već hroničan problem. A prekršaj poslodavca, koji je u vezi sa vrućinom, nije lako ni uhvatiti. Ukoliko se inspektor ne pojavi relativno brzo na licu mesta, situacija se može promeniti. Uzgred, ,tanak inspektorat‘ nije slučajnost. Fleksibilna, jeftina i izložena radna snaga i slaba kontrola su ista politika“, objašnjava Simović.
Prema rečima našeg sagovornika, zato su nam potrebne jasne zakonske norme koje štite živote i zdravlje radnika i unapređen rad Inspektorata za rad koji bi se postarao da se te norme zaista poštuju.
„Nažalost, u trenutnim okolnostima ne mislim da će se to desiti. Aketuelna vlast je u više navrata pokazala da im životi radnika nisu bitni i da će sve uraditi da ugode kapitalu“, zaključuje Simović.
Koliko malo košta život
Na Mašini smo u aprilu pisali o pogibijama radnika na gradilištima u Beogradu i u lozničkoj fabrici. Nije bilo iznenađujuće što nije bilo niti jednog saopštenja nadležnih. Povrede i smrti su se i ranije zataškavale, a poslodavci često prolazili nekažnjeno.
Predsednik udruženja Centra za dostojanstven rad, Mario Reljanović, ranije je za Mašinu rekao da je oprema za bezbednost i zdravlje na radu komplikovana i skupa, a i u situacijama kada to nije slučaj ona ipak predstavlja trošak koji nesavesni poslodavac „rado preskače“ i ne postoji kultura poštovanja radnika, niti kao ljudskih bića koja poseduju dostojanstvo, ni kao vrednih delova procesa rada.
„Kako je svojevremeno jedan radnik rekao, takav poslodavac ne plače kada pogine radnik, već kada se pokvari mašina. Jer nova mašina košta, a radnika može da zameni besplatno. U takvoj atmosferi, u kojoj preovlađuje eksploatatorski duh koji često izlazi izvan granica (ionako labavog) radnog zakonodavstva u svakom segmentu prava radnika, ne može se očekivati da će nesavesni poslodavac imati svest i kulturu potrebe zaštite radničkog zdravlja i života“, za Mašinu je izjavio Reljanović.
Toplotni talas ponovo na pomolu
Toplotni talas zvanično je počeo 26. juna i trajao do 2. jula, pisali smo.
Prvog jula, Inspektorat za rad apelovao je na poslodavce da za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, iznad 36°C, a naročito u periodu od 11 – 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada, organizuju rad na otvorenom, kao što su poslovi u građevinarstvu, poljoprivredi, u komunalnoj delatnosti i sličnom, na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje zaposlenih direktnom sunčevom zračenju.
Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama i Preporuke koje je donela Vlada Republike Srbije nisu obavezujuće, ali svakako je u interesu i poslodavaca i zaposlenih da iste što doslednije primenjuju, saopšteno je. Kada su u pitanju preporuke, s obzirom da iste nisu obavezujuće, inspekcija rada ne može preduzimati mere, ako se iste ne primenjuju.
Međutim, ukoliko ne obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisane su novčane kazne, podsetili su iz Inspektorata za rad.
Na pitanja portala Mašina o tome koliko je bilo prijava inspekciji zbog previsoke temperature na radnom mestu, koliko je nadzora izvršeno i koliko nepravilnosti utvrđeno i postupaka pokrenuto od prvog juna do prvog jula – nismo dobili odgovore do objavljivanja ovog teksta.
Toplotni talas je trenutno samo u zatišju. Prema rečima klimatologa Vladimira Đurđevića u periodu od deset do petnaest dana ponovo doći do temperature koja je blizu 40 stepeni. On je podsetio i na to da je jul najtopliji deo godine u Srbiji, te da će u drugoj polovini tog meseca biti „izuzetno visoke temperature“.
„Ono što danas deluje intenzivno, dugotrajno, često i zabrinjavajuće, polako postaje neka vrsta prosečnog stanja. U budućnosti možemo očekivati ekstremnije uslove, još više toplotnih talasa, intenzivnijih, kao i učestalije probijanje temperaturnih rekorda”, rekao je Đurđević za Mašinu.
Praksa pokazuje da će, kada se temperature ponovo vrate na 40 stepeni, radnice i radnici u Srbiji i dalje ići na posao – u zagušljive, vrele pogone fabrika ili na sunce i beton.
A.G.A.
