Danas je prvi dan toplotnog talasa u Srbiji koji će zaći i u avgust. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je opsežno upozorenje vezano za javno zdravlje, požare, biljni i životinjski svet, kritičnu infrastrukturu, saobraćaj, transport, poljoprivredu, i druge sektore zavisne od meteoroloških uslova.
Samo nizak vodostaj sa sobom nosi brojne, već vidljive posledice, a šanse su i da dođe do restrikcija vode. Ovog leta, nismo bili spremni za toplotni talas, ali u razgovoru sa dr Vladimirom Đurđevićem saznajemo da ćemo ubrzo morati.
Đurđević za Mašinu kaže da ćemo apsolutno moći da očekujemo toplotne talase i u narednim godinama i da će u proseku samo biti teže podnošljivo.
„U budućnosti možemo da očekujemo intenzivnije toplotne talase, duže trajanje i češće javljanje. Povremeno je i dalje moguće da se javi neko prijatnije leto, ali takva će biti sve ređa i ređa. U stvari ćemo imati sve više leta, koja su na neki način neprijatnija nego ona koja smo imali prethodnih godina“, kaže naš sagovornik.
Upitali smo klimatologa i kako da se pripremimo za takve vremenske uslove kada u Srbiji već sada vidimo posledice nedovoljnog ulaganja i loše postavljenih priroriteta kada je u pitanju vodoprivreda – o čemu smo pisali na Mašini.
Razlika u zagrevanju do dva i tri stepena
Jedna od ideja Pariskog sporazuma iz 2015. godine, međunarodnog dogovora svih zemalja sveta da se zaustavi proces globalnog zagrevanja, jeste prestanak korišćenja fosilnih goriva u doglednom vremenu (20-30 godina) i da više ne postoje antropogene emisije ugljen-dioksida, objašnjava Đurđević.
„Razlog zašto se to predlaže jeste da bi se porast globale temperature zaustavio na granicu od dva stepena. Ta granica nam u stvari dozvoljava da se prilagodimo očekivanim promenama klime. Znači, ako bi globalna temperatura ostala ispod dva stepena imali bismo šanse da se prilagodimo. Trenutno je toplija za otprilike 1.3 stepena“, navodi naš sagovornik.
Prema navodima klimatologa, ukoliko bi globalna temperatura prešla granicu od dva stepena, onda i prilagođavanje postaje vrlo komplikovano – finansijski, organizaciono i u smislu određivanja prioriteta.
„Nažalost, kada gledamo danas šta se dešava u svetu, vidimo da smo mi u stvari bliže scenariju gde mi prelazimo tu granicu dva stepena, nego scenariju gde ostajamo ispod te granice“, ističe sagovornik Mašine.
Savet za klimatske promene sačinjen od vodećih naučnika u toj oblasti dao je preporuku Evropskoj uniji da planira prilagođavanje do tri stepena, dodaje Đurđević.
„Znači ne na dva, nego na tri – što je vrlo ozbiljno zagrevanje i što zahteva jedan dodatan napor za prilagođavanje. Tako da, generalno gledano, idemo u pogrešnom pravcu“, objašnjava klimatolog.
Preoblikovanje sistema, zadržavanje kvaliteta života
Niski vodostaji, problemi u poljoprivredi, proizvodnji električne energije, teži pristup vodi i vodnim resursima – problemi su povezani sa visokim temperaturama u celoj Evropi, kaže klimatolog.
„Kod nas u zemlji u toku leta, dešava se da je u pojedinim danima potrošnja električne energije vrlo slična potrošnji koju imamo tokom zimskih meseci, zbog hlađenja“, kaže Đurđević i dodaje da je dodatan pritisak to što hidroelektrane zbog niskog vodostaja ne mogu da proizvedu više energije.
Kako smo ranije pisali, iz Elektroprivrede Srbije (EPS) saopštili su da suša i niski dotoci na Dunavu veoma nepovoljno utiču na rad hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2, a kako su EPS-a rekli za Novu ekonomiju, trenutni dotok Dunava na HE Đerdap je veoma blizu biološkog minimuma i hidroelektrana Đerdap 1 poslednjih dana u elektroenergetski sistem isporučuje trećinu prosečne dnevne proizvodnje.
Prema rečima Đurđevića, termoelektrane isto mogu da budu problemu, zato što visoke temperature reka mogu da smanje njihovu efikasnost. Voda iz Save i Dunava koristi se za hlađenje termoelektrana u Obrenovcu i u Kostolcu i ako je voda pretopla, ti sistemi ne rade efikasno i proizvodnja u tim postrojenjima mora da se smanji.
„Cela ideja što temperatura treba da ostane ispod dva stepena je da bismo imali šanse da se prilagodimo, odnosno da sve ove sisteme na neki način preoblikujemo, da mogu da funkcionišu i u letima koja su toplija nego ovo leto. Ali taj proces prilagođavanja nije jednostavan i ne može lako da se desi“, navodi klimatolog.
Kako on ističe, potrebno je dugoročno planiranje, međusektorska saradnja između raznih ministarstva, sektora, stručnjaka i drugih, kako bi se negativni efekti sveli na minimum.
„Nemoguće je izbeći sve te negativne efekte, ali je na neki način moguće minimizovati ih i omogućiti da funkcionišemo manje-više na način kako smo navikli, bez nekih velikih i ozbiljnih problema“, kaže Đurđević.
Slično je za Mašinu rekla i Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“, govoreći o problemima koji su nastali smanjenjem vodostaja više reka u Srbiji poslednjih dana. Prema njenim rečima, Srbija prepoznaje ove probleme, ali su mere oskudne u praksi.
„Sve se svaljuje na lokalne samouprave, na javno-komunalna preduzeća koja nemaju kapaciteta, novca, stručnog kadra da iznesu ovo, pa se sve svodi na upozorenje građanima da racionalno troše vodu, na restrikcije… što je daleko od dovoljnog i kao što vidimo u praksi svake godine je sve gore i gore“, kaže Živković.
Za početak, možemo prestati da pogoršavamo situaciju. Na Mašini možete pročitati više o tome koliki uticaj ima nedostatak (i stalno smanjenje) zelenih površina u gradovima.
U našem regionu najveći porast letnjih temperatura
Ako nas zanimaju superlativi, to su upravo letnje vrućine.
„Za naš region, ceo region jugoistočne Evrope i Mediterana, jedna od glavnih karakteristika klimatskih promena je više nego ozbiljan porast letnjih temperatura“, navodi Đurđević.
Kako naš sagovornik objašnjava, pri merenju zagrevanja nekog godišnjeg doba, posmatra se trend – koliko u proseku temeperature rastu u toku jedne decenije.
„Kada gledamo celu planetu, naš region ima najveći taj trend porasta letnjih temperatura, odnosno kod nas se leta najbrže zagrevaju u odnosu na ostatak planete“, kaže Đurđević i dodaje da je razlog tome geografski položaj. Negde drugde, recimo, ima problema sa ekstremnim padavinama ili porastom globalnog nivoa okeana.
„To će samo da se pojačava u budućnosti. Imaćemo ozbiljne izazove u smislu kako da izađemo sa svim tim na kraj, a da ljudi ne vide gubitak kvaliteta svakodnevnog žitvota i toga kako su naučili da žive i funkcionišu“, navodi klimatolog.
A.G.A.
