Hidroelektrana Ulog na Neretvi je u poslednjoj fazi izgradnje. Aktivisti, ipak, tvrde da izgradnja treba da se zaustavi, a postojeća konstrukcija sruši na vreme – po njihovim saznanjima, kad u ovom trusnom području bude došlo do zemljotresa, on bi lako mogao da ošteti branu, a bujica da ugrozi grad Konjic. Šteta po živi svet će biti ogromna i bez zemljotresa.
Konjic je sa jedne strane entitetske linije u Federaciji BiH, a HE Ulog sa druge. HE Ulog je, naime, uzvodno, na teritoriji Republike Srpske. Konjic od njega neće imati koristi, ali je primoran da snosi rizike, kažu aktivisti. “To je pojas koji je smješten u vrlo trusnom aktivnom području u blizini Treskavice i cijeli taj pojas je jako tektonski napregnut i to je opasnost kad su u pitanju zemljotresi i klizišta koji su na ovom području česti i razorni”, izjavio je sredinom oktobra za Radio Slobodna Evropa profesor geografije na Prirodno matematičkom fakultetu u Sarajevu Nusret Drešković.
Gradska samouprava Konjica je pokušala da se pobuni protiv izgradnje HE koju gradi kompanija EFT u vlasništvu Vuka Hamovića. Gradonačelnik Konjica Osman Ćatić je za RSE izjavio da je ovaj Grad više puta pokušao da reaguje na gradnju hidroelektrane „Ulog“. Kako to u našim krajevima biva – bezuspešno.
Zbogom, „Božanska reko“?
Aktivisti za zaštitu prirode, akademska zajednica i lokalno stanovništvo upozoravaju i na to da će HE Ulog, koja se gradi na gornjem toku Neretve, dokrajčiti ono što je od neizmenjene prirode ove reke ostalo.
Zato je 2020. nekoliko domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija 2020. godine podnelo protiv Bosne i Hercegovine žalbu Sekretarijatu Bernske konvencije. „Jedna od preporuka Sekretarijata Bernske konvencije iz 2022. godine vlastima Bosne i Hercegovine bila je da se zaustavi njena izgradnja. Do danas ta preporuka nije ispoštovana“, prenela je u oktobru 2023. RSE. Na ekološke probleme koje će izazvati HE upozoraalo je i Udruženje geografa iz Sarajeva.
Po svedočanstvu građana, „smaragdna lepotica“ čije ime na ilirskom jeziku znači „Božanska reka“ (Nera-Etwa) trpi posledice već i od izgradnje sporne HE. Naime, u oktobru 2023. je voda u reci zbog građevinskih radova bila mlečno bela, a živi svet desetkovan daleko niz tok.
„Ulog“ jedno od gotovo stotinu HE postrojenja planiranih na Neretvi
„Ovo nije jedina prijetnja opstanku Neretve i njenih pritoka. Ako se smjesta ne pokrenemo, u slivu hercegovačke ljepotice biće izgrađeno još 36 hidroelektrana“, upozoravaju iz Fondacije Atelje za društvene promjene – ACT u pozivu na protest.
„Svojevremeno je bila planirana gradnja čak 93 hidroenergetska postrojenja, ali su lokalne zajednice i aktivističke grupe odlučnim dugogodišnjim borbama spriječile izgradnju na desetine HE“, naglašavaju iz ACT-a.
Aktivistkinje i aktivisti podsećaju na to da su hrabri čuvari Bune, Neretvice, Doljanke, Drežanke i drugih hercegovačkih reka pokazali da borbom mogu zaustaviti silu. Kako dodaju: „Na nama je da se sad izborimo i za Neretvu. Odbijamo da budemo upamćeni kao generacija koja se nije borila za jednu od najvrijednijih rijeka ove zemlje“.
Zahteva se hitno zaustavljanje gradnje HE Ulog i HES „Gornji horizonti“
Građani će se zato okupiti u Konjicu 11. novembra na velikom protestnom skupu kojim planiraju da obileže prekretnicu u borbi za Neretvu.
Njihovi zahtevi su: 1) urgentno zaustavljanje izgradnje HE “Ulog”; 2) prekid realizacije planiranih HE „Bjelimići“ i „Glavatičevo“ i 7 malih hidroelektrana na području gornjeg toka Neretve 3) zaustavljanje izgradnje Hidroenergetskog sistema „Gornji horizonti“, koja će potpuno izmeniti životnu sredinu Istočne Hercegovine.
Nedelja nauke na Neretvi
Traži se i stroga zakonska zaštita prirodnih vrednosti sliva Neretve. Da bi na ove vrednosti skrenuli pažnju, u junu 2023. je na Neretvi održana Sedmica nauke koju je organizovao Centar za životnu sredinu partnerstvu sa međunarodnim organizacijama Riverwatch i Euronatur u sklopu kampanje Sačuvajmo plavo srce Evrope. U poseti i istraživanjima reke je učestvovalo više od 70 naučnika i naučnica iz 17 zemalja.
„U odnosu na prošlu godinu proširili smo teren istraživanja na druge lokacije gornje Neretve koje do sada nikad nisu bila istraživana. Tako su mnoge pritoke Neretve bile fokus ovogodišnjeg događaja, a to su Jezernica, Ljuta, Međeđak i druge, kao i okolna jezera kao što su Uloško i Kladopoljsko. Posebno je važno što smo proširili istraživanje i upotpunili znanje u određenim grupama organizama, flori i vegetaciji ovog područja, zatim živom svijetu insekata, vodozemaca, gmizavaca, ptica i gljiva“, istakao je tim povodom Vladimir Topić iz Centra za životnu sredinu, koordinator događaja.
Centar za životnu sredinu je 2021. pokrenuo i inicijativu da se gornji tok reke Neretve na kojem se nalazi hidroelektrana „Ulog“ proglasi zaštićenim staništem.
Eichelmann: „Neretva je bez sumnje najugroženija reka Evrope“
Aktivisti i naučnici skreću pažnju da zaštita biodiverziteta mora biti prioritet, naročito u okolnostima kada znamo da je u protekih pola veka na planeti nestalo u proseku 70% populacija divljih životinjskih vrsta.
Ulrich Eichelmann, koordinator kampanje Sačuvajmo plave srce Evrope je po završetku događaja istakao daje Neretva jedna od najvažnijih rijeka u Evropi po biodiverzitetu, posebno po pastrmkama, a da je za njega i jedna od najljepših rijeka našeg kontinenta.
„Nažalost, Neretva je bez sumnje najugroženija rijeka Evrope. Čini se da zvaničnici žele u potpunosti uništiti cijelu riječnu mrežu hidroelektranama. Tokom našeg boravka na ovoj rijeci, stručnjaci su istraživali različite grupe vrsta flore i faune i ponovno su bili zapanjeni raznolikošću Neretve, Ljute i Zalomke. Međutim, hidroelektrana Ulog koja je u izgradnji će izazvati katastrofu za biodiverzitet, kao i za lokalne zajednice uz rijeku. Ako ova hidroelektrana bude završena, naučnici predviđaju nestanak mekousne pastrmke, glavatice i jadranske pastrmke“, konstatovao je Eichelmann. Kako je dodao, izgradnja Uloga bi ugrozila i postojeći turistički potencijal i rafting, koji je značajan izvor zarade za lokalno stanovništvo.
„I sve to zbog proizvodnje električne energije koju podjednako može proizvesti 10-15 vjetroturbina. Ulog hidroelektrana je ludilo i mora se zaustaviti!“, odsečan je Eichelmann.
Od Elektroprivrede BiH se traži da prestane da se snabdeva ugljem iz privatnih rudnika
Aktivistkinje i aktivisti zahtevaju i da Elektroprivreda BiH prestane da kupuje ugalj iz privatnih rudnika kompanija EFT-a i Lagera. Po rečima aktivista: „Ne samo da se tom kupovinom rudari rudnika EPBiH dovode na prosjački štap, nego se i javni novac troši na kompanije koje svojim projektima uništavaju Neretvu i Blihu“. Organizatori protesta su poziv za podršku i prisustvo protestnom skupu uputili građanima čitavog regiona kojima je stalo do sudbine reka.
I.K.
