Aleksandar Panić: „MHE Zvonce je paradigma nepoštovanja interesa lokalne zajednice, prirode i zakona“

Pokreti Ekološki ustanak i Odbranimo reke Stare planine su početkom nedelje reagovali na podozrenje da je sa radom počela MHE Zvonce u selu Rakita na Staroj planini.

„Noćas, u neko gluvo doba investitor malih hidroelektrana u selu Rakiti Goran Belić pustio je u rad nelegalni objekat MHE Zvonce i gurnuo u Rakitsku reku cev“, izjavio je na konferenciji za štampu održanoj prvog februara u Skupštini Srbije Aleksandar Jovanović Ćuta, kopredsednik stranke Zajedno i predsednik skupštinskog odbora za zaštitu životne sredine. Ekološki ustanak i ORSP su u saopštenju naveli: „Nećemo više bušiti cevi, već ćemo MHE Zvonce sravniti sa zemljom“.

Povod za podozrenje da je MHE Zvonce puštena u rad bio je prizor gotovo potpuno praznog korita Rakitske reke, koji je meštanin Rakite i jedan od najaktivnijih boraca protiv izgradnje MHE, Desimir Stojanov Desko, zapazio kada se iz svog sela u rano jutro prvog februara uputio ka Pirotu. „Kod nas vodostaj nije veliki, a ako potpuno nestane vode, od svog živog sveta koji je na zimovanju u reci s proleća neće biti ni punoglavca“, komentariše.

Sa takvim prizorom u Rakiti se nisu susretali ranije, kaže za Mašinu jedan od osnivača pokreta Odbranimo reke Stare planine (ORSP), Aleksandar Panić.

Izgradnji MHE Zvonce meštani i aktivisti se protive od 2017. godine. Višegodišnja borba za Rakitsku reku, u okviru koje je dolazilo i do fizičkih obračuna između građana i privatnog obezbeđenja koncesionara, postala je simbol otpora protiv malih derivacionih hidroelektrana u Srbiji.

Početkom 2019. godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine je naredilo da se gradnja  MHE obustavi. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture razvlači proces preispitivanja građevinske dozvole za spornu elektranu od kraja iste godine, a Studija slučaja MHE Zvonce koju je 2019. godine objavio Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu nosi podnaslov „Toliko kršenja propisa i procedura ne može da stane u naslov“.

ORSP je početkom sedmice hitno alarmirao dva inspekcijska organa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i jedan inspekcijski organ Ministarstva za zaštitu životne sredine zbog opravdane bojazni da je MHE Zvonce puštena u rad.  

Radovi na Rakiti 2019. godine; Foto: Robert Kasumović / Mašina

Cevi moraju iz reke?

Kako pojašnjava Panić, korito u ovom trenutku ne može da bude potpuno prazno jer se niz njega sa planine cedi sneg, ali je u utorak ujutru „sva voda koja je dolazila iz Vučidolske i Rakitske reke bila uhvaćena u cevovod“.

„Investitor rukuje zahvatom preko mobilne aplikacije, tako da može svakog sekunda da uključi i isključi zatvarače na cevovodu“, prenosi svoja saznanja Stojanov. On objašnjava da meštani ne mogu da u svakom trenutku znaju dešava sa vodom u reci i da bi to trebalo da bude posao inspekcije, dodajući da podozreva da se mala hidroelektrana zaista pušta u pogon, te i riblja staza zatvara radi povećanja protoka vode u turbinama.

„Gore je došla jedna ekipa radnika sa dva putnička vozila, očistila branu vodozahvata i voda se vratila preko riblje staze u reku. Centrala ne radi, a šta je u tom trenutku bilo, ne znamo: moguće da je bilo u pitanju ispiranje cevi“, pojašnjava situaciju na terenu Panić.

Od tada se, po saznanjima aktivista, nije dešavalo da voda iz reke nestane. Panić ponavlja da ORSP čvrsto stoji na stanovištu da MHE Zvonce ne bi smela da radi i podseća na to da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine (MZŽS) u januaru 2019. izdalo rešenje o vađenju cevovoda i saniranju terena na kojem su vršeni radovi na njegovoj izgradnji. Podsetimo, meštani i ORSP navode da su tokom izgradnje MHE Zvonce probijene bujične pregrade, ugrožena stabilnost klizišta, prekinut jedini put ka selu i iz reke u cevi zahvaćeno mnogo više vode nego što je dozvoljeno. 

Zbog toga što opština Babušnica nije postupila po rešenju ministarstva, ORSP i Mesna zajednica Rakita su krajem avgusta 2020. organizovali radnu akciju onesposobljavanja cevi u kojoj je učestvovalo više stotina ljudi iz svih krajeva Srbije. Mesna zajednica Rakita tada je Opštinu Babušnica, Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture obavestila o tome da je donela odluku da cevi iz korita Rakitske reke ukloni o svom trošku, ali i da ovaj trošak naplati od koncesionara u sudskom postupku.

Iz Babušnice tvrde da za vađenje cevi nisu nadležni oni, nego ministarstvo, a iz ministarstva, kaže Panić, ćute:

„Na pitanje šta je sa rešenjem o vađenju cevi Irena Vujović pre nekoliko meseci nije umela da odgovori, kad su joj u poseti bili profesor Ratko Ristić i Aleksandar Jovanović Ćuta. To rešenje je pravosnažno, tih 300m cevovoda treba da se izvadi i ta centrala nikada pravno i praktično neće moći da počne da radi“.

Povod za radnu akciju je bilo i to što je Opštinska uprava Babušnice, umesto da povadi cevi, 24. juna 2020. za rad MHE Zvonce izdala upotrebnu dozvolu. Desimir Stojanov za Mašinu naglašava da upotrebnu dozvolu opština nije smela da izda pre okončanja sudskih postupaka koji se u vezi sa prethodnim dozvolama za MHE Zvonce vode, nazivajući postupke opštine kriminalnim.

Izvor: Savez mesnih zajednica Stare planine / Facebook

RERI: „Sunovrat pravne države“

Krajem februara 2022. koncesionar Goran Belić je zavario oštećene cevi sporne MHE. Komentarišući u martu 2022. za Politiku tadašnje izjave Aleksandra Jovanovića Ćute o tome da će građani ponovo onesposobiti zavarene cevi, Belić je izjavio:

„Cevi koje spominje zavarene su još pre dve nedelje. Ne nameravam više ovim da se bavim jer sam u velikim gubicima nakon svega što se desilo i banka više neće da kreditira. Tako da sada pokušavam da pronađem nekog ko bi otkupio taj dug i preuzeo MHE. Laž je da nemam dozvole jer sam pribavio sve što je neophodno. Sporno je rešenje Ministarstva zaštite životne sredine u vreme ministra Gorana Trivana, a kojim su obustavljeni radovi na izgradnji pošto su sve ostale dozvole već bile dobijene. To Trivanovo rešenje sud je dva puta poništavao. Takođe, nije tačno ni da je ova MHE uzrok obrušavanja puta, kao ni da je građena u zaštićenoj zoni… Za sve ove laži imam i dokaze, a i svi nadležni organi su utvrdili da je sve rađeno po zakonu.“

„Teško je drugačije opisati slučaj izgradnje male hidroelektrane (MHE) ‘Zvonce’ u selu Rakita (opština Babušnica) nego kao sunovrat pravne države“, konstatuje se, naprotiv, u studiji slučaja koju je 2019. objavio RERI, a u kojoj se MHE Zvonce upoređuje sa nelegalnim hotelom na Pančićevom vrhu. Kako se dalje kaže:

„Radovi na MHE ‘Zvonce’ su u 2018. i 2019. godini nesmetano izvođeni uprkos zabranama inspekcijskih organa, pa je investitor konačno i završio objekat. Inspekcija opštine Babušnica naložila je rešenjem od 03.01.2019. godine obustavu daljeg izvođenja radova. Rešenjem republičke inspekcije za zaštitu životne sredine od 04.01.2019. godine investitoru je zabranjeno izvođenje radova i naloženo da teren obuhvaćen radovima sanira i vrati u prethodno stanje.“

„Bila je odluka drugostepenog organa da investitor 350 metara cevi izvadi iz korita reke, a on je umesto toga nastavio istom maršrutom, istim pravcem u korito reke još nekih 800-900 metara i završio radove sa svojim obezbeđenjem, batinašima koji su došli u dva kombija i koji su dežurali sve vreme dok je on kopao“, svedoči Desimir Stojanov. Zavarivanje oštećenih cevi (2022.) obavljeno je brzinski.

U momentu objavljivanja studije slučaja Ministarstvo rudarstava i energetike je odbijalo da RERI-ju dostavi informaciju (od javnog značaja) da li je investitoru MHE „Zvonce“ produžen status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije, a feed-in tarife koje motivišu koncesionare da grade derivacione MHE u međuvremenu su višestruko uvećane.

ORSP: „Ovo je jedno kriminalno delo favorizovanja privatnog interesa“

Po navodima iz medija, Upravni sud u Beogradu je u septembru 2020. godine, svega dve nedelje nakon što je cevovod onesposobljen u radnoj akciji ORSP i MZ Rakita, naložio Ministarstvu za zaštitu životne sredine da preispita rešenje o saniranju terena. Sud je u ovom uvažio tužbu koncesionara i eksplicitno konstatovao da je Ministarstvo povredilo zakon na njegovu štetu. Panić, međutim, ocenjuje da je ovom presudom Upravni sud Ministarstvo uputilo na to da ispravi greške u izdavanju rešenja, što je, kako tvrdi, i učinjeno pred sam istek mandata Gorana Trivana. Naš sagovornik pretpostavlja da će se investitor žaliti ponovo, u kom slučaju će ovaj predmet završiti na Vrhovnom sudu.

„Ja ipak nisam očekivao da se hidroelektrana pusti u rad dok se ne završi upravni spor, računajući da kakva god nam bila država, da ona mora da funkcioniše na neki način“, iznenađen je Stojanov.  

Što se postupka poništavanja građevinske dozvole tiče, Panić navodi da je bilo pokazatelja da će on biti okončan, ali da su se službenici koji se njime bave pritajili, zbog čega pretpostavlja da se na njih vrše politički pritisci. Kako komentariše: „Ovo je jedno kriminalno delo favorizovanja privatnog interesa“.

On naglašava da su u Rakiti prekršeni Zakon o vodama i Zakon o zaštiti prirode. Više puta pominjano Rešenje Ministarstva za zaštitu životne sredine kojim se propisuje vraćanje terena u prvobitno stanje je zasnovano na činjenici da su cevi postavljene u korito reke, čime su prekršeni uslovi koje izdaje Zavod za zaštitu prirode. Panić skreće pažnju na to da ta okolnost ima šire implikacije, budući da je većina MHE u Srbiji izgrađena po istom spornom principu.

„Ishodi pravnih postupaka koji se tiču MHE Zvonce će definisati pravnu praksu i za druge centrale. Neko treba da smogne snage i da kaže: ‘Zakon je prekršen, vadite ovo, nećeš moći da gradiš centralu tamo gde za nju nema uslova, ili ćeš morati da je gradiš na način na koji nalažu zakoni Republike Srbije.“

Ovo nije obična centrala, kakvih je na stotine već izgrađeno u Srbiji, podseća naš sagovornik:

„MHE Zvonce je paradigma svog nepoštovanja interesa lokalne zajednice, interesa prirode, vodosnabdevanja, imovine i zakona.“

Prethodni članak

Usrećiteljske ideje Mladena Šarčevića: Usadimo nacionalizam u decu

Kraće radno vreme donosi veće zadovoljstvo životom pokazuje istraživanje

Sledeći članak