Organizacija Astra je razvila dvojezičnu mobilnu aplikaciju posvećenu informisanju osoba u riziku od trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije pod nazivom Safe at Work / Rad na sigurno. Njihova namera je da se potencijalne žrtve na vreme, pre stupanja u rizičan radni odnos, informišu i zaštite, ili, ukoliko su već u situaciji eksploatacije, saznaju kome da se obrate za pomoć.
„Aplikacija sadrži sve relevantne informacije koje su neophodne osobi koja je u potrazi za poslom u zemlji ili inostranstvu“, između ostalog i informacije o tome šta je to validan ugovor o radu i šta sve on treba da sadrži, kao i kako da ostvarite zdravstveno osiguranje u stranoj zemlji, saopštavaju iz Astre.
„Verujem da neke od ovih informacija mogu da zaštite ljude. Ili da im eventualno preusmere život, ako su već krenuli i ušli u nešto riskantno“, rekla je Hristina Piskulidis iz Astre, u razgovoru sa novinarima Mašine.
Aplikacija nudi i kontakte organizacija kojima se mogu obratiti za pomoć oni koji su već u situaciji eksploatacije u inostranstvu, uključujući i diplomatska predstavništva zemalja u koje se iz Srbije najčešće odlazi u potrazi za poslom: Austrije, Češke, Hrvatske, Nemačke, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Švajcarske i Slovenije. Lista će uskoro biti proširena.
Istraživanja koja bi pokazala visinu rizika od trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije u Srbiji ne postoje. Međutim Hristina Piskulidis smatra da je uputno postaviti pitanje koliko smo sami znali o radnim i ljudskim pravima u trenutku kada smo stupili na tržište rada.
„Naročito je među mladima koji posle srednje škole kreću na tržište rada, ogroman broj potecijalno nezaštićenih osoba“, ukazuje Piskulidis. To potvrđuje i anketa koju je Astra ranije sprovela o sumnjivim oglasima za rad koji su upućeni studentima. Dve trećine ispitanika/ca je odgovorilo potvrdno na pitanje da li bi prihvatili posao koji im ponudi sumnjivi izvor čak iako bi poznavali kontekst radne eksploatacije i obmanjujuću ulogu oglasa.
Piskulidis naglašava opasnost od priliva lažnih oglasa za posao, koji su naročito prisutni na društvenim mrežama.
„Tu postoje grupe i grupe na fejsbuku za pronalaženje posla u različitim zemljama. Zatim postoje grupe koje formiraju strani radnici kako bi se zaposlili u Srbiji, gde dele informacije između sebe. Moguće je plasirati razne oglase i poluinformacije u koje je gotovo nemoguće poverovati. Ide se u susret osobama koje su lakoverne i koje će prihvatiti rad ili pod nejasnim uslovima ili bez biranja i iz čiste muke.“
Radna migracija između Srbije i drugih zemalja nije jednosmerna. Dok su ranijih godina uglavnom srpski državljani odlazili na rad u inostranstvo, u poslednje vreme raste broj i onih radnika koji dolaze da rade u Srbiji.
Njima Safe at Work / Rad na sigurno nudi informacije o procedurama i načinima ostvarivanja prava na privremeni boravak, dobijanja radne i boravišne dozvole i zdravstvenog osiguranja u Srbiji, kontaktima srpskih diplomatskih predstavništava u zemljama iz kojih dolaze, organizacijama kojima se mogu obratiti za pomoć u slučaju potrebe i telefonima hitnih službi.
Od marta 2002. godine do kraja 2021. godine Astra je identifikovala 562 žrtve trgovine ljudima u Srbiji, a samo tokom 2021. godine primila je čak 5.386 poziva korisnika koji su prijavili nasilje ili tražili podršku, podaci su Godišnjeg izveštaja te organizacije objavljenog u septembru 2022.
„Da bi razumeli da je dostupna i prava informacija u ovakvim slučajevima krucijalna i nešto što spasava zdravlje, vreme, dostojanstvo, pa i život − dovoljno je samo da se podsetimo nedavnih velikih slučajeva trgovine ljudima radi radne eksploatacije koji su obeležili prethodnih par godina, kao npr. slučaj velikog broja radnika iz Indije eksploatisanih na gradilištima širom Srbije (2020), slučaj radnika iz Vijetnama angažovanih na izgradnji fabrike Linglong (2021/2022), nedavno obelodanjeni slučaj radne eksploatacije u domaćinstvu žene sa Filipina, radno eksploatisane radnike domaćeg i stranog porekla na poljoprivrednim gazdinstvima u Vojvodini, i svih pojedinačnih slučajeva naših sugrađana i sugrađanki koji u Srbiji ili u inostranstvu rade pod zastrašujućim uslovima“, naglašavaju iz Astre.
Aplikacija Safe at work pokrenuta je krajem 2022, a ovih dana se radi na njenom promovisanju na društvenim mrežama i u beogradskom gradskom prevozu. Hiristinu Piskulidis smo pitali koliko mediji učestvuju u pravovremenom i kvalitetnom informisanju o riziku od trgovine ljudi u cilju radne eksploatacije:
„Retki su mediji koji se bave, da kažem, informisanjem i prevencijom. Takva je atmosfera da čak i tako krupna kršenja i ljudskih i radih prava spadaju u domen zabave. Onog trenutka kada se otkrije afera, ima interesovanja. Vrlo su retki mediji koji žele preventivno da se bave bilo kojom temom pa i temom prevencije radne eksploatacije. Da bi se ovakve stvari prevenirale tu je bukvalno potrebno da ceo sistem, uključujući i medije, uključujući i obrazovanje prosto nekako zajedno funkcioniše. Uvek je bolje sprečiti nego lečiti.“
I.K. i A.J.
