Novosti o Starosti: šta smo još prećutali u slučaju seksualnog nasilja

Šta bi jedan pisar poput onog iz pripovetke Turgenjeva danas zabeležio u svojoj beležnici i kako bi se danas moglo odgovoriti na pitanje Černiševskog „Šta da se radi?“ da bi se traumatični događaji seksualnog nasilja, poput slučaja silovanja u privatnoj školi glume, pokušali šire i dublje društveno sagledati.

Šta bi jedan pisar poput onog iz pripovetke Turgenjeva danas zabeležio u svojoj beležnici i kako bi se danas moglo odgovoriti na pitanje Černiševskog „Šta da se radi?“ da bi se traumatični događaji seksualnog nasilja, poput slučaja silovanja u privatnoj školi glume, pokušali šire i dublje društveno sagledati.

5G, antivakseri i koronavirus – teorija o teorijama zavere

Sve prisutnija pojava širenja različitih teorija zavera, naročito na društvenim mrežama, protiv 5G mreže, vakcinacije, koronavirusa, neretko dolazi i od ljudi koji su visokoobrazovani ali istovremeno i sistemski odbačeni iz „demokratskog“ zapadnog sveta. U ofanzivnoj borbi kapitalističkih režima protiv širokih slojeva stanovništva, u klopci buržoaske koruptivne države, lako se sklizne u sujeverje, ili kontinuiranu paniku.

Tržišna apologetika jedne karijere: oslobađanje memorije o „Čistaču‟

Kako bi se što preciznije sagledalo u kom se to tačno pravcu kreće Muzej savremene umetnosti – a imajući u vidu nastavak situacije „vanrednog stanja“ ponovnim imenovanjem vršioca dužnosti na čelu ove intitucije, mimo zakonskih procedura, uz političku samovolju i ignorisanje struke – nije nevažno dati još jedan pogled na nedavno završenu izložbu „Čistač“, Marine Abramović, za koju je izdvojen budžet čija je visina skoro istovetna godišnjem budžetu Muzeja savremene umetnosti.

Ubistvo Aleksandre u pokrovu korporativnih medija: Lora Palmer iz Rumunije

Krajem jula ove godine, petnaestogodišnja Aleksandra je ubijena u mestu Karakal u južnoj Rumuniji. Činjenica da je tri puta pozivala policiju kojoj je trebalo devetnaest sati da locira poziv i stigne na mesto ubistva izazvala je šok i ogorčenje širom Rumunije, ali i uputila na ozbiljnost korupcije državih aparata, te katastrofalni učinak kapitalizma na periferiji Evrope.

Dva slona u sobi kapitalističke nepravde

Aktuelni protesti u Rumuniji, izveli su na ulice do sada najveći broj ljudi u talasu masovnih demonstracija koji traje od 2012. godine. Korupcija kao povod nezadovoljstva nije nova stvar u političkom životu te zemlje, a osim velikog mobilizacijskog potencijala ona je postala i dobro oruđe za prikrivanje klasnih i ideoloških razlika.

9. maj, ko je koga pobedio i zašto?

Pitanja interpretacije i politike sećanja na Drugi svetski rat, antifašističke borbe i Pobede nad fašizmom, čini se da su – u jeku obeležavanja 9. maja i jubilarne 70. godišnjice – užarenija nego ikad. Ovakvoj atmosferi dodatno doprinosi dugo očekivani završetak procesa za rehabilitaciju Draže Mihailovića, koji će dodatno legitimizovati državni istorijski revizionizam, procese privatizacije, ali će omogućiti i da se jasnije uvide veze između kapitalizma i fašizma.