Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je početkom februara 2021. godine otpočelo rad na pripremi nacrta Zakona o istopolnim zajednicama. Tom prilikom je formirana Posebna radna grupa za izradu teksta Nacrta zakona o istopolnom partnerstvu u kojoj su učestvovale i organizacije civilnog društva, a potom je i formulisani Nacrt zakona stavljen na javnu raspravu.
Uprkos očekivanjima da će proces usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama biti finaliziran već krajem 2021. godine, Nacrt zakona se nije našao pred Vladom Srbije, te stoga nije ni upućen u skupštinsku proceduru na usvajanje. Pretpostavlja se da je povod za to bila izjava predsednika Srbije da ne bi mogao da potpiše zakon koji reguliše istopolne zajednice, jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Međutim, iako Ustav definiše brak kao zajednicu muškarca i žene, sam Nacrt zakona o istopolnim zajednicama ne predstavlja zakon kojim se reguliše brak, zbog čega se njegovo usvajanje ne bi kosilo sa ustavnim odredbama, navodi se u saopštenju Platforme.
U saopštenju je takođe istaknuto da zakon ne predviđa potpuno izjednačavanje istopolnog partnerstva i braka, budući da skup prava koji uživaju bračni partneri i dalje ostaje znatno širi od prava koja bi novim zakonom bila zagarantovana istopolnim partnerima.
Zakon o istopolnim partnerstvima bi prvenstveno omogućio regulisanje pravnog položaja istopolnih zajednica, uključujući porodične i imovinske odnose, prava iz zdravstvene, socijalne i dečije zaštite, prava i obaveze partnera u toku krivičnog postupka i u slučaju lišenja slobode, u slučaju bolesti i bolničkog lečenja, kao i prava na izdržavanje partnera i deteta partnera.
Krajem 2021. godine tadašnja ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, izjavila je da je po pitanju Zakona o istopolnim zajednicama ministarstvo uradilo sve što je bilo u njegovoj nadležnosti, te da će dalje od Vlade zavisiti kada će zakon konačno biti usvojen.
O zakonu zatim nije bilo reči sve do juna 2022. godine, kada je saopšteno da će se sa procesom krenuti ispočetka, iako je dokument u formi Nacrta zakona već odavno bio podnet Vladi Srbije. Ovoga puta kao argument za ponovno prolongiranje procesa poslužile su okolnosti formiranja nove Vlade i Skupštine Srbije, a proces izrade i donošenja zakona nastavljen je tek u februaru 2023. godine.
U zaključku saopštenja je naglašeno da je u slučaju predmeta Oliari i drugi protiv Italije i Fedotova protiv Rusije, Evropski sud za ljudska prava nedvosmisleno ocenio da države koje nisu pravno regulisale položaj istopolnih zajednica krše Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Iz toga proizilazi da je i Republika Srbija, kao članica Saveta Evrope, dužna da deluje u skladu sa praksama ovog suda i obezbedi uslove za pravno priznanje istopolnih partnerstava.
K.M.