Organizacija Earth Thrive je Birou Bernske konvencije 2021. godine uputila Žalbu protiv predloženog rudnika litijuma Jadar i prateće infrastrukture zbog potencijalnog ugrožavanja zaštićenih vrsta i divljih staništa. Žalba je prihvaćena, proces je u toku, a Savet Evrope je od Vlade Srbije i podnosilaca žalbe u međuvremenu tražio dopune dokumentacije i dodatna pojašnjenja.
U najnovijem odgovoru Biro Bernske konvencije od Vlade Srbije između ostalog zahteva da obezbedi informacije o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP) i tome šta on znači u vezi sa obustavljanjem projekta Jadar.
Vlada kaže: „Strategija rudarstva ne postoji“, Strazbur pita: „A šta je Nacrt INEKP-a?“
„Biro je komentarisao i odgovor Vlade, koji takođe ovde prenosimo, na prethodna pitanja Biroa u vezi sa strategijom upravljanja / korišćenja mineralnih sirovina – na koje je Vlada odgovorila da ta Strategija ne postoji‚ da izgleda da je to u suprotnosti sa informacijama podnosioca Žalbe da se Vlada u stvari sprema da usvoji Integrisani Nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, koji uključuje značajne litijumske projekcije‘“, prenose iz organizacije Earth Thrive.
Podsetimo, važeći nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP), najvažnijeg strateškog dokumenta iz oblasti energetike u naredne tri decenije, predviđa da će se u Srbiji počev od 2030. proizvoditi 600.000 tona litijuma i bora godišnje. Postavlja se opravdano pitanje – gde i odakle, ako se od Projekta Jadar trajno odustalo? Da stvari budu čudnije, Rio Tinto je planirao manju godišnju proizvodnju, odnosno ukupni 443.000 tona rafinisanog litijum karbonata za izradu baterija borne kiseline i natrijum sulfata zajedno, kako je početkom septembra naveo N1.
Javna rasprava o INEKP-u sprovedena je u junu i julu 2023 – odnosno prošla ispod radara šire javnosti usled potpune nezainteresovanosti „donosilaca odluka“ da o samom postojanju, a kamoli značaju INEKP-a obaveste građane kojih se sadržaj ovog dokumenta najneposrednije tiče (ne samo zbog pomenutog uticaja planiranog rudarenja na njihovo zdravlje i privredne aktivnosti, već i zbog „detalja“ kakvi su sudbina individualnih ložišta).
Nešto manje slabo obavešteni o INEKP-u su privrednici, to jest predstavnici ekonomije, u čijoj je Privrednoj komori i održana uslovno rečeno javna rasprava, odnosno beogradska prezentacija nacrta. Da je Vlada posvećena razvoju rudarstva potvrdio je uvodnim govorom i predsednik Privredne komore, koji je pohvalio projekcije iznesene u INEKP-u u ovom aspektu.
Rešenje o ukidanju određivanja studije procene uticaja postoji ili ne postoji?
Ako Vlada može da kaže da strategija za rudarstvo ne postoji jer INEKP još nije usvojen, sa jednim dokumentom nižeg reda stvari stoje još čudnije. Reč je o Rešenju o ukidanju procedure zahteva za određivanje obima i sadržaja Studije Procene Uticaja na životnu sredinu.
„Na naše pitanje u vezi sa ključnim Rešenjem o ukidanju procedure zahteva za određivanje obima i sadržaja Studije Procene Uticaja na životnu sredinu, koji je Vlada navela u prethodnom odgovoru Birou 14.02.2022. a onda izjavila, pri zvaničnom zahtevu za uvid u taj dokument, da taj dokument ne postoji – Biro je primio k znanju upit podnosioca Žalbe i tražio od Vlade da odgovori na ovo pitanje u svom Izveštaju“, navode iz Earth Thrivea.
Biro je, prenosi Earth Thrive, pozvao vlasti Srbije da u potpunosti sarađuju sa civilnim društvom i svim zainteresovanim licima prilikom njihovih upita o informacijama od javnog značaja i druge vrste, reagujući na taj način na komentar podnosilaca Žalbe da se Vlada ponaša netransparentno i da ne odgovara na pitanja i upite institucija i civilnog društva. Iz ove organizacije komentarišu i da je Biro uneo u tekući slučaj informaciju o tome da je nekoliko ministarstava Republike Srbije izjavama predstavnika potvrdilo da odluke o odbijanju rudarske eksploatacije i prateć́ih aktivnosti u Jadru (prilazni putevi, nadzemne žice itd.) kompaniji Rio Tinto ostaju na snazi.
Kako smo pisali povodom prethodnog izveštaja Biroa, izdatog u aprilu 2023, Earth Thrive je tada naglasio da je Biro izrazio podstrek za republičke vlasti u Srbiji da održe odluku o povlačenju dozvole za izgradnju rudnika litijuma. Srbija je Bernskom Konvencijom obavezana da čuva sve zaštićene vrste, a ne samo one u zaštićenim staništima Iz Earth Thrivea ipak kao najvažniju stavku izdvajaju zaključak Biroa da je Vlada dužna da, prema Bernskoj Konvenciji, koja je zakonom obavezna da se primenjuje, osigura zaštitu svih zaštićenih vrsta na celoj teritoriji gde one žive – ne samo tamo gde je Vlada označila kao „zaštićeno područje“. Earth Thrive je u žalbi naveo da će Projekat Jadar imati uticaj na 293 kvadratna kilometra, uključujući i delove Emerald mreže.
„Ovo znači, da u slučaju Žalbe protiv projekta rudnika u Jadru – gde je Vlada izjavila da planirana zona uticaja ne potpada ni pod jedno zaštićeno područje – zaštićene vrste koje tu žive jesu zaštićene pod Bernskom konvencijom, kao i nacionalnim zakonima. Pored ove Žalbe, ovo važi i za sve druge predele i staništa u celoj zemlji gde stanuju zaštićene vrste. Posebno nas raduje ovaj komentar i propis Konvencije jer je ovo u skladu sa našom etikom Prava Prirode na zdrav život i postojanje svuda gde ona postoji, ne samo gde je neko to uredbom odredio“, poručili su iz Earth Thrivea.
Biro Bernske Konvencije je, podsetimo, prihvatio i žalbu koju je Earth Thrive zajedno sa organizacijama iz Britanije, Bugarske i SAD uputio zbog mogućeg negativnog uticaja na životnu sredinu rudnika Podvirovi kod Bosilegrada i rudnika Potaj Čuka – Tisnica u Žagubici. Zbog mogućeg kršenja Bernske Konvencije, koju u Srbiji štiti poseban zakon, otvoren je i proces u vezi sa novosadskim Šodrošem.
I.K.
